U toku je četvrti BUNT, festival klasične muzike, jedinstven u zemlji pre svega zato što su ga osnovali umetnici s namerom da se suprotstave estradizaciji kulture, i zato što dopire i do onih koji nisu svakodnevna koncertna publika.

Subota, rano posle podne, mirno i toplo vreme. Izbeglice i azilanti u beogradskoj Savamali, silom rata otrgnuti od svog prošlog života na dugom putu u neki novi. Hodaju, sede, svejedno gde i kuda. Njih oko četrdesetoro je u Mikser hausu, slučajno ili namerno. Slušaju kamernu triler operu (A)Mantis religiosa mlade kompozitorke Milice Ilić. "Od mladih volontera u Mikseru čuo sam o divnim i veoma obrazovanim ljudima iz Sirije, Iraka, Palmire, prostora koji su pre ludila koje ih je zadesilo bili simboli civilizacije", kaže za "Vreme" Ljubiša Jovanović, flautista, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti i pokretač BUNT-a. "Hteli smo da im unesemo neku promenu u život, da vidimo šta će se desiti kada opet sretnu kulturu, kako će da reaguju. Zato smo ih pozvali da čuju operu. Zanimalo nas je da li će se odazvati pozivu, kako će reagovati, da li će razumeti operu, da li će im se dopasti. Pomogli su nam Mikser Haus i UNHCR."

Na početku su bili rezervisani, kao da im nije stalo. Zatim, videlo se zaprepašćenje, strah, ljutnja, pa radost i likovanje na njihovim licima. Nakon prvog čina tokom pauze, ionako malobrojne žene napustile su salu. Na kraju predstave dugačak aplauz. Posle dužeg vremena, nešto ih je oduševilo – kažu. Slikaju se sa kompozitorkom, sa pevačima, sa organizatorima. "Vrlo je lepa predstava. Nisam znao da se ovde tako nešto odigrava. Jedna od dama koje su pevale ima divan glas. U Beogradu sam oko mesec dana i uglavnom samo spavam, sedim ili hodam naokolo i igram kriket. Teško mi je jer čekam da odem na Zapad, a ne znam hoću li uspeti. Trenutno se posle dosta vremena osećam vrlo relaksirano", priča Jolka Kašimi, nekada zaposlen kao igrač kriketa iz Avganistana. "Uživam. U mojoj zemlji je bilo mnogo kulture, ali operu sam gledao samo na televiziji. Uživo je bolje. Ima puno emocija. Mislim da je reč o porodici u kojoj vlada duboko nerazumevanje. Grubo se obraćaju jedni drugima", dodaje Romin Rahmani, nekada učenik medicinske škole u Avganistanu.

Ispostavilo se, prema račima profesora Ljubiše Jovanovića, da u Beogradu pre BUNT-a izbeglicama niko nije ponudio kulturu. "U želji da nam uzvrate na tom gestu i doživljaju koji smo im omogućili, ponudili su da BUNT-u i Beogradu pokažu deo svoje kulture. I evo, upravo pregovaram sa ‘Lolom’ da oni budu gosti na njihovom godišnjem koncertu 26. novembra. Mislim da bi njihovo gostovanje bilo višestruko važno po obe strane."

Osim tradicionalnog koncerta dece sa autizmom, Zajedno, okupljenih oko organizacije Nebograd, održan je i koncert slabovidih u galeriji Kolarca – Poezija noći. Izvođači su bili sopran Mirjana Marjanović i gitarista Uroš Martinović, oboje slabovidi. Glumci, takođe slabovidi, uz pratnju na gitari govorili su Šekspirove sonete. Bio je to još jedan prodor umetnosti u deo života koji se smatra da joj je nedostupan. Program je osmislila organizacija Moto, koju vode Nataša Jović Trivić, mecosopran Narodnog pozorišta, i harfistkinja ove kuće Gorana Ćurguz. Na dobrotvornom koncertu, što je takođe tradicija BUNT-a, posvećenom pedesetogodišnjici od poslednjeg nastupa Bitlsa, prikupljen je novac za kupovinu violine Nemanji Beleju.

Aktuelni BUNT će se završiti 14. novembra u Sava centru koncertom violiniste Marka Kopea u pratnji Novog simfonijskog orkestra "Makris" pod dirigentskom palicom Predraga Goste. Biće to ujedno i završni koncert Francuske muzičke jeseni. Od početka festivala, od 2. novembra, održano je 11 koncerata na više lokacija u gradu. Osim tri, ostali su bili besplatni.

Svi programi ovogodišnjeg BUNT-a, kao uostalom i prethodnih godina, bili su dupke puni i to bez ijedne plaćene reklame. I ovaj BUNT, takođe kao i prethodni, organizovan je bez ijednog dinara institucionalne pomoći. Naime, iako je Grad Beograd već nakon prvog BUNT-a 2013. godine njegovim inicijatorima (osim Ljubiše Jovanovića, na čelu BUNT-a su kompozitorka Ivana Stefanović i rok kritičar Petar Popović) dodelio Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za grad, nikada se nije odlučio da pruži i finansijsku pomoć. Takođe, bez zvaničnog obrazloženja odbijani su na konkursima Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje projekata. "S jedne strane još nema zakonskih mogućnost da se firme koje pomažu kulturu oslobađaju poreza, a sa druge strane, izdvajanje države za kulturu je ispod jednog procenta godišnjeg budžeta. Pod tim okolnostima ja i dalje ne isključujem mogućnost da umetnost odavde iščezne. Cirkus koji se nedavno desio na Beogradskom sajmu knjiga sa štandovima tabloida na kojima su predstavljane starlete, bio je najnoviji dokaz da su pobude zbog kojih je osnovan BUNT opravdane", kaže Ljubiša Jovanović i navodi da su ovogodišnje izdanje BUNT-a pomogli Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, UNHCR, SOKOJ, fondacija Trag i firma KUB.

Ovogodišnjem BUNT-u su se priključili i oni koji uopšte nisu iz sveta muzike. Fotografkinja Layle Barake je samoinicijativno i o svom trošku doputovala iz Ciriha da vidi i fotografiše BUNT: "Verujem da umetnost postaje lepša onda kada su uslovi teži. Crno belim koloritom sam pokazala da su okolnosti u kojima nastaje BUNT teške, ali da u tome postoji poetika koja kaže da kada mogućnosti nedostaju moraš da ih stvaraš sam." Za ovogodišnji BUNT saznali su i milioni ljudi van Srbije zato što je promo spot koji su za Fejsbuk volonterski napravili studenti režije Fakulteta dramskih umetnosti i učenici muzičkih škola, preuzeo Norman Lebreht, koji vodi "Slipped Disc", verovatno najposećeniji interaktivni sajt sa vestima iz kulture na planeti. Treba verovati da će mali jubilej iduće godine BUNT dočekati i sa podrškom ovdašnje države.