Zasnivajući seriju na udžbeniku koji se koristi na studijama medicine, kao i na rijaliti emisijama koje su se bavile različitim bolestima i tretmanima na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, kreatorka, producentkinja i scenaristkinja Šonda Rajms verovatno nije mogla ni da pretpostavi da će se pilot epizoda pretvoriti u priču koja traje 17 godina.

Svako ko je ikada “bacio pogled” na televiziju u prethodne gotovo pa dve decenije već zna o čemu je reč – 17 godina pratimo “život i priključenija” petoro stažista u fiktivnoj bolnici u Sijetlu – posmatramo njihove uspone, padove, kako karijerne, tako i privatne, dolaske i odlaske, zapravo, sve ono što bismo pratili u bilo kojoj drugoj dramskoj seriji koja koketira sa sapunicom. Ipak, ovakav koncept medicinske serije ni (sad već davne) 2005. godine nije bio nov (devedesete su, naime, donele “Čikago bolnicu”, ali i “ER” koja je čovečanstvu “podarila” buduće svetske zvezde – Džordža Klunija i Džulijanu Margulis).

U čemu je onda tajna? Šta je differentia specifica ovog prvog velikog projekta Šonde Rajms koji je i pored svih mana uspeo da opstane ovako dugo? Konačno, kako je njegova dugovečnost uticala na sve ono što se snima i što će se snimati kada je u pitanju ovaj žanr?

LIČNA ANATOMIJA

Govoreći o razlici u odnosu na prethodne medicinske dramske serije, Šonda Rajms je, gostujući jednom prilikom kod Opre Vinfri, istakla kako su se prethodni projekti sa ovom tematikom mahom bazirali na “brzini”, odnosno “adrenalinu”. Ideja ovih projekata je bila da gledaoce potpuno uvuku u atmosferu “hitne pomoći”, odnosno naterati ga da pomno prati dešavanja unutar jednog kolektiva, fokus je bio na kontrastu – živeti ili umreti. Sa “Uvodom u anatomiju” je drugačije, perspektiva je mnogo ličnija i ta je, drugačija perspektiva sugerisana već samim naslovom (“Grey’s Anatomy”, prim. aut.). Dakle, medicinski udžbenik jeste polazište, ali je ipak, u svetu kreiranom od Šonde Rajms, on fikcionalizovan, odnosno dodato mu je još jedno značenje – kao autorka udžbenika pominje se čuvena doktorka Elis Grej (Kejt Barton), koja je ujedno i majka glavne junakinje (Elen Pompeo). U tom smislu, “Grey’s Anatomy” se simbolički vezuje za izazove sa kojima se glavna junakinja suočava kao stažistkinja, ali sa druge strane i privatne strahove kojima je izložena kada su u pitanju porodični, prijateljski i partnerski odnosi.

To “lično” je kako stožer samog scenarija, tako i glavni kreativni alat – epizode počinju i završavaju se pripovednim okvirom – monolozima (mahom) glavne junakinje kojima se daje kontekst i predstavlja tema koja će narednih 45 minuta biti problematizovana. Takođe, kada je u pitanju scenario, treba pomenuti njegovu, eufemistički rečeno, nepretencioznost – on, naime, podrazumeva razmenu jednostavnih replika karakterističnih za savremeni trenutak. Ipak, “Uvod u anatomiju” je serija koja se često citira. Neke od replika postale su deo pop kulture, a čini se da njihova popularnost leži upravo u toj jednostavnosti i mejnstrim komunikaciji između likova. Nema tu, dakle, nekih ogromnih misli, već samo rečenica formiranih tako da ih relevantna ciljna grupa razume.

DRUŠTVENI ANGAŽMAN

Još jedna karakteristika ove serije je faktografski, balzakovski prikaz trenutka. Gotovo pa dve decenije, ova serija problematizuje najveća politička pitanja savremene Amerike: od kontrole oružja, preko uspona i pada Donalda Trampa, izbegličke krize, rata u Iraku, pa sve do pokreta Black Lives Matter i Me Too, kao i pandemije korona virusa. Takođe, jedan od osnovnih zapleta, nevezano za glavne junake, počiva na kritici zdravstvenog sistema Sjedinjenih Država. Ipak, ova pitanja nisu samo implementirana u replike, niti se doživljavaju kao formalnosti koje treba ispuniti. Naprotiv, vrlo pažljivo su inkorporirana u životne puteve glavnih likova. U tom smislu, u prajm tajmu se, u jednoj dramskoj seriji, već skoro pa dvadeset godina plasiraju najškakljivije teme i to u skladu sa gledaocima kojima je namenjena – kroz mejnstrim replike i likove koje su već zavoleli.

Kada se govori o likovima, neophodno je pomenuti da je u prethodnih 400 epizoda predstavljena čitava lepeza karaktera. Naime, u bolnici rade svi – od “belog strejt muškarca”, pa sve do pripadnika i pripadnica najrazličitijih manjinskih grupa. Kasting koji se danas vezuje za platformu Netflix, a koji podrazumeva “različitosti” zapravo svoje korene ima u “Uvodu u anatomiju” i “šondarajmovskom” pristupu projektu i trenutku. Društveni angažman je, dakle, sa ovom serijom prestao da bude nešto što se vezuje isključivo za visoku umetnost, uspeo da pronađe svoje mesto u pop kulturi i to mesto uspeo da zadrži sve do danas.

O ČEMU JE REČ?

O spasavanju života. Sopstvenog i tuđeg, o spasavanju tuđeg života zbog nemogućnosti da se spasi sopstveni. Ili život bliske osobe. “Uvod u anatomiju”, doneo je, dakle, jedan specifičan pristup traumi i suočavanju sa njom. Trauma i patnja se u svetu ove serije ne doživljavaju kao neka izolovana situacija ili preddramsko poimanje sreće, već kao sastavni deo života. To stanovište, taj svetonazor koji je na ivici patetičnog, to je ono čime su gledaoci zauvek kupljeni: Tragedije se dešavaju, ali se tragedije i prevazilaze, jer, jednostavno, tako je jedino moguće funkcionisati.

Sam termin u kome se serija emituje sugeriše da je u pitanju ostvarenje namenjeno široj publici, ali, nužno je reći da je “Uvod u anatomiju” ipak serija za žene i serija o ženama. Ali ne u onom smislu u kom su to bile “Očajne domaćice”, “Seks i grad”, pa verovatno i “Tračara”. Dakle, ne u tom smislu u kom se kroz komično govori o seksualnim i drugim slobodama i gde je fokus na različitim vidovima emancipacije, bez obzira što se i ovde većina zapleta dešava zbog nesuglasica u partnerskim i međuljudskim odnosima generalno.

U fokusu ove serije je ipak – Meredit Grej, njen životni put, protkan onom pomenutom traumom i patnjom, put na kome se nalaze bivše i buduće ljubavi, živi i mrtvi članovi porodice, ali svi oni, čini se, služe da se dodatno karakterizuje ona sama.

Glavna junakinja nije ostavljena da pasivno posmatra dešavanja oko sebe i čeka da bude spasena kao u romantičnim komedijama iz devedesetih, jer, naposletku, tako se tragedija ne prevazilazi.

SHOW MUST GO ON

Ovih dana počelo je snimanje nove sezone. Od prvobitnog kasta, seriju su nastavile da snimaju tri osobe. U jednom od razgovora o trajanju “Uvoda u anatomiju”, autorka je navela da će serija postojati sve dok postoji glavna junakinja, odnosno, dok god Elen Pompeo bude želela da ponavlja ulogu koja ju je obeležila kao glumicu i koja joj je u nekoj meri odredila karijeru. Da li onda činjenica da će se ona pojaviti samo u osam epizoda (od 22 planirane) zapravo nešto sugeriše? Da li je 19. sezona početak kraja ili su ipak sama serija i ideja koja stoji iza nje veće od glavne junakinje?

Može li projekat koji na ovaj ili onaj način živi u gotovo svim savremenim dramskim serijama ovog žanra da nadživi simboličko gašenje sopstvenog glavnog junaka?