Romana Panić,

pevačica, rečima "Dotakla sam dno života" opisuje svoj boravak u zatvoru na otrežnjenju posle policijske procene da sa 1,8 promila alkohola nije sposobna za vožnju:

"Kada su mi rekli da treba da pođem sa njima u stanicu, mislila sam da samo idem da potpišem izjavu. Ni na pamet mi nije palo da će me strpati u ćeliju. Šokirala sam se kada su me uveli u tu malu prostoriju i zaključali. Ne mogu da se setim dovoljno potresnih reči kojima uopšte može da se dočara taj osećaj kada se neko nađe među četiri zida zatvoren i odsečen od sveta. Bolnica, besparica, ljubavni jadi, neuspeh, sve je to smešno u odnosu na zatvor. Toliko sam se osećala poniženo i jadno da sam iz sveg glasa ridala i kukala. Mislim da sam se te večeri isplakala za ceo moj život. Sve što sam godinama potiskivala i držala u sebi izašlo je iz mene i ostalo u onoj ćeliji. Dok sam plakala, non-stop mi se po glavi vrtela misao: ‘O, bože, zašto sam baš ja ovde?’ Ono što me je dotuklo bila je misao kako neki zlikovci i kriminalci slobodno šetaju ulicom, a ja sedim zaključana u zatvoru. Osećala sam se kao da sam dotakla dno života. Kada sam se malo smirila, pogledala sam po ćeliji i zapitala se koliko je ljudi ovde bilo i koliko suza je u ovom malom prostoru ostalo. Užas, sva se stresem kad pomislim na to veče."

("Alo")

Dragan Kojić Keba,

pevač narodne muzike, iznenadio se da su novinari saznali za njegovu posetu "islamskom svešteniku, hodži" i nakon što su mu predočili da već sve znaju, potvrdio je njihova saznanja:

"Kada mi je hodža ispričao neke detalje iz mog života koje samo ja znam, odmah mi je bilo jasno da nije u pitanju šarlatan, već ozbiljan islamski veroučitelj. Bio sam zapanjen i kada mi je razotkrio neke detalje iz moje daleke prošlosti, koji imaju posledice u mom sadašnjem životu. Ipak, najviše me je obradovalo što će mi deca biti dobri i pošteni ljudi i što ćemo moja Olja i ja doživeti duboku starost."

("Alo")

Srđan Đoković,

otac "jednog od najboljih igrača sveta, planira da isto to bude u menadžerskom smislu", i priča kako je porodica Đoković živela pre nego što je Novak zaradio novac i dok su bili ugostitelji na Kopaoniku:

"Loše! Ali, on to, naravno, nije znao. Novak je u Beograd i na Kopaonik dolazio u jeku sezone, pa nije ni video naše pravo imovno stanje. Picerija je tada uvek bila puna skijaša i sticao se utisak da imamo i viška para. A on nije znao koliko se mi mučimo! Ali sad je sve to daleko iza nas…"

Kakav je Novak bio:

"Uvek ozbiljan, vredan, disciplinovan… Takav je i sad. Evo jednog primera: kad je imao deset godina seli smo za sto on, Dijana i ja. Pitao sam ga: ‘Šta hoćeš u tenisu?’ Odgovorio mi je: ‘Hoću da treniram i da budem prvak sveta.’ I ja sam mu rekao: ‘Bravo, sine! Čitava porodica stoji uz tebe.’ I on je apsolutno zasluživao svaku paru koju smo u njega uložili."

("Politika")

Isidora Stančić,

manekenka, govori o svojoj profesiji: "Jednostavno uživam u ovom poslu, u tome da nekoliko hiljada ljudi gleda u mene dok sam na pisti i uvek se trudim da iznesem kreaciju na najbolji način i oduševim publiku. Mislim da je jako bitno da imate osećaj za ovaj posao, nije suština samo u tome izaći i prošetati se pistom. Inače, na pisti najviše volim da nosim dugačke večernje haljine, koje mi lepo stoje zbog visine. Poseban osećaj sam imala kada sam na jednoj reviji nosila haljinu od milion dolara, urađenu od zlata i briljanata, koju je kreirao poznati turski dizajner Caglar Kacar. Inače, ovaj kreator je i veliki prijatelj Paris Hilton, koja se jednom prilikom u ovoj haljini pojavila na crvenom tepihu."

O problemima uspešnih žena i o tome kako ih prevazići:

"Trenutno nemam dečka, jer nemam ni vremena. Svaka uspešna žena ima problem da nađe muškarca koji će da joj veruje i da je isprati u svemu. Inače, nisam od onih devojaka koje samo čekaju da im priđu, često i ja napravim prvi korak, volim da budem lovac u ljubavi i da preuzmem inicijativu, jer se super osećam kada i ja osvojim nekoga. Veoma sam uporna i kada imam cilj uvek idem do kraja. A moje glavno ‘oružje’ u zavođenju su osmeh i oči, mnogi mi kažu da imam ‘pogled koji ubija’. Osim toga, uvek zračim pozitivnom energijom, što je i najvažniji deo harizme…"

("Večernje novosti")

Siniša Pavić,

scenarista, govori o situaciji u profesiji: "Generalno, problem je u tome što je ovo malo tržište i mala je produkcija, pa nema previše prostora za više ljudi. Mnogima deluje da zbog mene neko ne može da se dokaže. Mislim da je to samo privid jer ja još nisam čuo da neki dobar tekst, ko god da ga je napisao, nije snimljen. Svi kvalitetni tekstovi su urađeni, nijedan nije propao."

("Blic")

Nele Karajlić,

ili Nenad Janković, frontmen "No smoking orchestra", "povodom antipušačke histerije u zapadnoj hemisferi", kaže:

"Rekao bih nešto u vezi sa zabranom pušenja, što se dosad nije govorilo u našim medijima, a važi za sve teritorije na kojima je pušenje zabranjeno. Mislim da je jedan od razloga zabranjivanja pušenja pokušaj autoriteta da smanje socijalno i društveno sastajanje i skupljanje po kafanama i restoranima, u cilju što lakše kontrole ‘vanparlamentarnih grupa’. Svako dugo sedenje po kafanama implicira dogovor, organizovanje i inicijativu koja vladajućim strukturama može da bude opasna, ili barem sumnjiva. Ukidanjem pušenja u kafanama skraćuje se druženje neformalnih grupa, a time se smanjuje rizik od prevrata, zavera, atentata i revolucija, čiji se planovi uglavnom kuju u ugostiteljskim objektima. Nema te revolucije koja se rodila u apoteci, kao što nema revolucionara koji ne puši. Ako revolucionar nije spreman da žrtvuje svoje zdravlje za ideju, onda bolje da se vrati u normalan život i umesto revolucije otvori spa centar."

("Pečat")