Zemlje evrozone obećale su da će pomoć iz novčanih fondova usmeriti i ka Grčkoj da bi stabilizovali tržište koje iz krize teško da može da izađe bez eksterne finansijske injekcije, saopštili su ministri Evropske unije i ekonomisti posle sastanka u Briselu održanom u utorak. Iza saopštenja stoji ne baš naročito detaljan plan, čija je suština vršenje pritiska na vladajuću socijalističku partiju u Grčkoj da stabilizuje javne finansije sredstvima iz programa drastične štednje, koja bi potrajala najmanje do 2013. godine.

Usvajanje plana o nepredviđenim situacijama (contingency plan), koji su nakon pet sati razgovora u ponedeljak uveče potpisali ministri finansija iz 16 zemalja evrozone, pokazuje da su mehanizmima vlada ovih zemalja (prvi put otkad je evro lansiran 1999. godine) predviđeni ovakvi fondovi za slučaj da je neka od zemalja zaglavila u dužničkom ropstvu. Ministri su naglasili da nisu razgovarali o određenom iznosu pomoći za Grčku, s obzirom na to da Grčka još nije uputila zvaničan zahtev. Međutim, ovaj plan mora da se odobri na samitu 27 evropskih zemalja koji će biti održan u Briselu od 25. do 26. marta. Ministri su posle sastanka izdali saopštenje čija najvažnija rečenica glasi: "Cilj nije da obezbedimo finansiranje na nivou prosečne evropske kamatne stope, već da u celini očuvamo finansijsku stabilnost u evrozoni."

Prema rečima Jana Kesa de Jagera, holandskog ministra finansija, Grke treba obeshrabrivati da nastave sa fondovima na tržištu kapitala. "Nema pomoći za izvlačenje iz krize, zato što Grčka mora sama da reši svoje probleme sa državnim dugom", rekao je Holanđanin, objašnjavajući da je zabrana "troškarenja" novca iz EU fonda sadržana u fundamentalnom evropskom pravu. Još manje je otkrio Nik Kunis, glavni ekonomista u holandskoj Fortis banci, koji kaže: "Paketi pomoći mogu biti instrumenti koji bi mogli da se koriste u slučaju da Grčka jednostavno ne može da refinansira svoj dug na finansijskom tržištu." Ministri finansija izgledaju zadovoljni činjenicom da poslednje mere štednje u Grčkoj, donete 3. marta, izgledaju dovoljno rigorozno u smislu smanjivanja godišnjeg deficita budžeta. Ekonomisti kažu da pozajmice Grčke do 2014. godine moraju biti neuobičajeno visoke, sa oko 30 milijardi evra duga refinansiranih svake godine. Ministri finansija složili su se da bi vlade zemalja članica EU trebalo da stave na raspolaganje svoje zajmove na dobrovoljnoj bazi. Međutim, zvaničnici kažu da će verovatno učestvovati svih 15 partnera Grčke, kako bi pokazali jedinstvo evropskog monetarnog sistema.