Napad na Berluskonija je najnovija u nizu nasilnih akcija i političkih demonstracija u Evropi koje se pretvaraju u nešto mnogo ružno, degradirajuće za Stari kontinent. Lice premijera Berluskonija razlupano je nekakvom teškom maketom čuvene milanske katedrale, verovatno suvenirom ili nečim sličnim. Kažu da je bio lud, mrzeo je Berluskonija. Napadač je imao fiksaciju i napad nije bio politički motivisan.

Ovaj napad u bukvalnom smislu oličava porast nasilja u Evropi, pogotovo političkog, otkako je nastupila ekonomska kriza. Neke evropske zemlje se očajnički bore sa ogromnim dugovima i visokom nezaposlenošću, a stopa nasilja i kriminala ne miruje. U Grčkoj su prošle nedelje opet izbili nemiri – nasilni demonstranti sukobili su se sa nasilnički raspoloženim policajcima, letelo je kamenje, razbijeni su prozori, uhapšeno je više ljudi. Zatim, u Kopenhagenu su se okupili Danci (procenjeno je da ih je bilo 1200) da izraze protest i zahtevaju od svetskih lidera odlučnu akciju na samitu. Policija se umešala kada je nekoliko okupljenih pokušalo da razvali vrata kongresnog centra. Upotrebljen je suzavac i gomila se smirila.

S obzirom na zaostavštinu političkog nasilja u Evropi iz XX veka, današnji EU zvaničnici ne mogu sebi da dozvole da budu opušteni. Ali, postoji i uteha: ako se stepen političkog nasilja u ekonomskoj krizi današnjice uporedi sa količinom nasilja koje je pratilo krizu sedamdesetih godina, dolazimo do zaključka da je nasilje smanjeno. Iako postoje pokazatelji da je kriza izazvala radikalnije reakcije, čini se da su nešto manjeg obima – na primer, protesti u Kopenhagenu ne mogu po agresivnosti da se porede sa protestima iz 2001. godine kada se na samitu EU u Geteburgu u Švedskoj pojavio Džordž Buš.

Nasilje sa ulica prenosi se na internet. Prema pisanju "Telegrapha", italijanska vlada preduzima korake da blokira desetine Fejsbuk" grupa protiv Berluskonija, koje sada slave lik i delo poremećenog napadača tvrdeći da "osuđuju sve vidove nasilja, ali da je ipak prizor Berluskonijevog razbijenog lica od neprocenjivog značaja", proklamujući "svi smo mi Tartelje" i slično. Do ponedeljka 14. decembra ove grupe su regrutovale oko 50.000 internet korisnika koji su likovali zato što je "polomljena plastična Berluskonijeva maska" i predlagali počinioca krivičnog dela napada za "čoveka godine". Postoje i druge socijalne pro-Berluskonijeve grupe koje, opet, pozivaju na nasilje tako što zahtevaju da počinilac završi na giljotini. Italijanska vlada je u oktobru sprečila rad Fejsbuk grupe "Hajde da ubijemo Berluskonija" zbog širenja mržnje, a posle napada na premijera portparol Fejsbuka je izjavio da "pažljivo prati sve Berluskonijeve grupe" rekavši da će ukloniti sadržaj koji je protivan uslovima delovanja na ovoj socijalnoj mreži.