Zvaničnici Grčke i Evropske unije demantovali su tvrdnje nemačkog magazina "Špigl", koji je izvestio da grčka vlada preti odbacivanjem evra kao zvanične valute. Ali, bez obzira na to što vreme za "potapanje evra u more" gotovo ističe, nije isključeno da će se to i dogoditi. Iako je nesumnjivo da bi taj potez kratkoročno mogao Grčku mnogo da košta, to je neuporedivo manje od dugogodišnjih mogućih troškova izazvanih recesijom, stagnacijom i nezaposlenošću koju im evropski zvaničnici nude.

Iskustvo Argentine s kraja 2001. godine moglo bi da bude korisno uputstvo. Argentina je više od tri i po godine trpela najgoru recesiju u XX veku. Njihova valuta bila je vezana za dolar (konvertibilni pezos), poput Grčke koja je prihvatila evro kao nacionalnu valutu. Argentinci su uzeli zajmove od MMF-a i smanjili javnu potrošnju, jer se siromaštvo produbilo, stopa nezaposlenosti povećala, a spoljni i unutrašnji dugovi porasli do tačke ključanja. Sve je to bilo uzalud, recesija nije bila zaustavljena.

Argentina je 2001. godine proglasila bankrot, naglo devalvirala svoju valutu i odbacila dolar. Većina ekonomista i analitičara predviđala je da su godine krize tek pred njima. Ali, ekonomija te zemlje počela je da se oporavlja posle perioda devalvacije, da bi ubrzo porasla za 63 odsto u narednih šest godina. Više od 11 od ukupno 39 miliona ljudi izvuklo se iz ekstremnog siromaštva. Uspeh argentinskog naglog oporavka je u osvajanju fiskalne i monetarne slobode, što bi moglo i Grčkoj da se desi ukoliko se oslobodi evra. Grčka bi mogla da doživi ekonomski procvat (kao što se desilo Argentini u prvih šest meseci oporavka), zato što bi njihovi izvozni proizvodi postali konkurentniji, a uvozni postali skuplji.

Sa kreditorske tačke gledišta, što EU očigledno zastupa, nije pametno ohrabrivati "loše ponašanje" zemalja koje su načinile tolike dugove, i treba ih kazniti. Ali, kažnjavanje celokupnog naroda zbog grešaka nekih njihovih lidera, iako se nekima čini ispravnim, nije dobra osnova za čvrstu politiku.