Novo izdanje Rečnika žargona
Deca jezičkog greha
Čak i da nije branio svoje zanimanje za reči na kojima se mogu videti "otisci ljudskih prstiju" semantičkim argumentima, Dragoslava Andrića nije bilo moguće pokolebati u njegovim namerama da sakuplja izraze koji se neće naći u nekom rečniku književnog jezika; on je strasno voleo taj razbarušeni i neobuzdani jezički varijetet, od koga je zazirala većina njegovih kolega
Dragoslav Andrić nije dočekao objavljivanje drugog izdanja Rečnika žargona. On se "oteo" – kako bi verovatno rekao neko od onih taksista sa Železničke stanice, bioskopskih tapkaroša, redovnih gostiju savskih bircuza ili prestupnika iz zatvora u Padinskoj Skeli koji su ovom prevodiocu, antologičaru i piscu bili nepresušan izvor svega onoga što gravitira ka neknjiževnom govoru ili jeziku ulice – pre nego što se u izdanju Zepter Book Worlda pojavila ova knjiga na koju se čekalo gotovo tri decenije. Još kada je davne 1976. godine izašlo prvo izdanje dela koje je ubrzo steklo neku vrstu kultnog statusa, bilo je više nego očigledno da će knjiga dobiti svoj nastavak. Ne samo zbog toga što je žargon po prirodi stvari u stalnom previranju, menjanju i pokretu, i što bi njegova slika, ma koliko precizna i pouzdana bila u jednom trenutku, vremenom sve manje nalikovala na svoj uzor, već što je i sam Dragoslav Andrić sve više podsećao na predmet svog interesovanja. Njegovo prvobitno zanimanje za "jezik koji je zasukao rukave i prionuo na posao", što je na tragu jednog novinskog razgovora sa Karlom Sandbergom istaknuto kao definicija žargona u oba izdanja knjige, pretvorilo se u neku vrstu posvećenosti i pasionirane strasti u sakupljanju žargonskih izraza, u kojoj je teško razlučiti granicu između posla i načina života.
SRODNE DUŠE: U pauzama više od sto trideset prevedenih knjiga poezije i proze sa engleskog, francuskog, ruskog i nemačkog jezika, zbog čega je i dobio najznačajnije nagrade za ovu vrstu umeća, Dragoslav Andrić je neprekidno beležio žargonske izraze. Činio je to u gotovo svakoj prilici na papirićima, blokovima i notesima od kojih se nije odvajao, tako da je svoje interesovanje pretvorio u neku vrstu društvene igre zapitkivanja. On se pritom nije libio da zagazi što dublje u socijalnu marginu da bi našao ono što mu je bilo potrebno, jer reči koje su njega zanimale nisu mogle da se čuju u akademskim krugovima književnih prevodilaca, niti u pozorištima gde je radio kao dramaturg. Andrić je počeo da prevodi još na prvim godinama studija na Odseku za engleski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, bavio se na tom poslu delima najznačajnijih svetskih pisaca, ali se već u prvom izdanju njegovog Rečnika žargona mogao naslutiti sav "žanrovski" galimatijas iz koga je Andrić crpeo reči do kojih nije bilo nimalo lako doći, jer žargon je neka vrsta jezika u jeziku, tajnog koda koji je poznat samo određenim grupama srodnih duša, u dobru ili zlu, za ovu priliku sasvim je svejedno. Bilo je među njima pisaca, profesora i uglednih prevodilaca, ali i učenika beogradskih škola, stanara studentskih domova, posetilaca već zaboravljenog disko-kluba Adriatik, klijentele savskih lokala i kažnjenika beogradskih zatvora.
Dragoslav Andrić nije se libio da zaustavlja ljude na ulicama kada bi u prolazu čuo nešto od onoga što ga je zanimalo, prilazio bi jednostavno i bez zazora, iznosio svoje kolekcionarske pobude i pokušavao da izvuče što više reči od svojih slučajnih, često zbunjenih sagovornika kojima nije bilo lako objasniti da poseduju nešto vredno, čega inače nisu bili svesni. Bilo je tu najrazličitijih otpora kakvi su se i mogli očekivati prema jednoj ovakvoj delatnosti, posebno u vreme socrealističkog starateljstva za duhovno zadravlje nacije, kada je Dragoslav Andrić počinjao da se bavi ovim poslom. Stoga se i sam autor kroz anegdote prisećao svojih studijskih boravaka u Padinjaku, i nemalog nepoverenja štićenika ove ustanove nakon što bi izražavao želju da pribeleži neke karakteristične reči koje su koristili dok su bili na izdržavanju kazne. Njegovi prijatelji se još uvek sećaju neopisive radosti koju je Dragoslav Andrić doživeo kada je dobio u ruke jedan interni bilten SUP-a s početka devedesetih, u kome se nalazio spisak žargonskih reči koji je trebalo da posluži za lakše pronicanje u namere onih koji su bili spremni da zažmure na postojanje zakona.
FUCIKE: Drugačije Dragoslav Andrić ne bi ni sakupio materijal za svoju knjigu. Vojnički žargon suvereno je vladao jedino u "trakeljarama", narkomanski sleng mogao se najbolje upoznati u krugu onih koji će odmah razumeti šta je to "vujdo", "kartončić", "vica" ili kako se najbolje "juri zmaj", o "fucikama" se, naravno, moglo na pravi način pričati jedino sa njihovim "singericama", dok se autentični govor onih koji su skloni "poparisanju" može upoznati jedino u "rupingeru". Dragoslav Andrić učio je taj neobični jezik "pod nož", osećajući da bi svaki drugi pokušaj u najboljem slučaju doveo do pogrešnog akcenta koji trajno obeležava stranca u krugovima posvećenika u određeni jezički milje. A on sebi nikada ne bi oprostio najmanji prizvuk laiciteta. Tako je za trideset godina narasla povelika knjiga dvosmernog Rečnika žargona koja sada ima oko 16.000 odrednica, što je skoro dvostruko više od broja stavki koje su se našle u prvom izdanju.
Pritom Dragoslav Andrić, kao kada je objavio Stereo stihove u kojima je tek mnogo godina kasnije uočena prosvetiteljska vrednost, nije previše mario za naklapanja pojedinih lingvista kako je žargon navodno nešto potpuno bezvredno, neka vrsta korova u bašti književnog jezika sa kojim se treba obračunati šibom standardnog govora, čvrstom stegom gramatike i tvrdom skamijom zvaničnog pravopisa.
OTISCI: Dragoslav Andrić se nije obazirao na te ex catedra argumente koji su s vremenom postajali sve tiši, ne odustajući od svoje usredsređenosti na igru izmišljanja i beleženja reči koje pripadaju leksičkom segmentu žargona. No čak i da nije branio svoje zanimanje za reči na kojima se mogu videti "otisci ljudskih prstiju" čvrstim argumetnima i semantičkim dokazima, Andrića nije bilo moguće pokolebati u njegovim namerama. On je odveć strasno voleo taj neobični, razbarušeni i neobuzdani jezički varijetet od koga je zazirala većina njegovih kolega. Žargon je za njega bio poput nekog živog bića, divljeg ali plemenitog stvora koji nije hteo da se povinuje krutim jezičkim pravilima. Stoga je Andrić žargonske izraze doživljavao sa nesvakidašnjom toplinom, oni su za njega bili "deca jezičkog greha", brinući stalno za njihovo "dirinčenje na svom radnom mestu uz česta i duga dežurstva" zbog čega reči "mogu da pretrpe i ozlede". Samo rađanje novih reči za njega je predstavljalo zadovoljenje osnovne ljudske potrebe za poetskim, jedan od puteva "kojim se traga za izgubljenom nevinošću" ljudskog roda.
Tako je taj govor koji će uvek biti izvan zvaničnih rečnika književnog jezika dobio zasluženu posvetu u obliku jedne obimne knjige, ali je srpski žargon zauvek ostao bez svog staratelja koji je ovo napušteno čedo pokupio sa ulice, omogućivši mu da postane koliko-toliko ravnopravan član jedne jezičke zajednice. Kada se već uspravio na svojim klimavim nogama, žargonu preostaje jedino da se sada postara o sebi, pokušavajući da stekne neke nove poklonike.
Kratki izvodi iz "Rečnika žargona"
alkoholičar – levča, bombondžija, (asoc.: engl.) drinker, maliganer, mokri, brat, noga, ocuganac, sunđer, trubač, fenjer, cevča, cepanica, cirer, cirkaroš, (asoc.: v. cugati) cugavela, cugaroš, cuger, cugoš, šljokar, šljokara, blefer, zurna, lizać, lizač, sujumez, džiber, šuleja, slana džigerica, alkos, alkoman, alhos, (delimična inverz.) janpika, kapilaš, kapljina, leš, (asoc.: lokati) lokator, lokica, lokva, narkotičar, noga, pijanista, ronac, sisar, tropaš, tuš, flašoljub, (asoc.: flaša) Flaš Gordon, cirke, (asoc.: v. cirka) cirkulator, džibos, (asoc.: v. šikati) šikator, (aosc.: v. šljemati) šljemara, šljemac, (asoc.: pijanac; skr.) janac; alkoholičar koji obično pije sam – soler, (asoc.: nem.) solo trinker, trzavac, trzator; alkoholičar (na radnoj akciji) – kantinar, kantinaš; povremeni alkoholičar – (asoc.: pijanac) pijanista; uglađeni alkoholičar – šanksonijer; težak alkoholičar – pijanždrka, hidrocentrala; neizlečiv alkoholičar – utopljenik, delirko, drug Tremens, Navipova reklama; biti težak alkoholičar – imati votku u kolenima; sin alkoholičara – (asoc.: bezalk. piće) sinalko.
bombardovanje – rokanje, rokačina; sirena koja najavljuje vazdušnu opasnost odn. bombardovanje – šizela; sirena koja objavljuje prestanak vazdušne opasnosti odn. bombardovanja – smirela; prozori ojačani širokim lepljivim trakama u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. – (asoc.: komp.) vindouz 99; vozač autobusa na liniji 95 u Bgdu koji prelazi preko dva mosta (Brankovog i Pančevačkog) u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. – kamikaza.
drug – kardaš, buraz, burazer, frajer, bale, batan, gotivac, orao, orlušina, ortak, pajdaš, pajtaš, pale, pulen, rođak, aver, gotivac, kalauz, haver, baki, (asoc.: špan.) kompanjeros, (asoc.: v. pajtaš) pajt, pajtos, plivadon, rtać, (asoc.: v. frajer) fraca, fracer, fradža, (asoc.: engl.) frend, frendać, frentač, (skr.) gari, gariša, (asoc.: jaran) jara, lik, ortak, pajtos, balvan, lega, picos; dobar odn. odan ili pouzdan drug – laf, brončul, lepi, maksimalna faca, maksi faca, tipilić, bratara, ćoća; najbolji drug – najlaf, (asoc.: engl.) najfrend; drug iz razreda – (asoc.: klasa) klasen, klasić; drug sa kojim se ide u potragu za devojkama – (asoc.: v. kresati) kres-ortak; biti veoma dobar drug s nekim – (asoc.: moći nekome psovati majku bez uvrede) biti (s nekim) na jebi si mater, biti vezan (za nekoga) slepim crevima; baš si drug! – majka si!, sila si!.
polni akt odn. polni odnos odn. polni čin – kovanje, akanje, bukarenje, gajtarenje, lipačenje, maštračenje, surduknuće, tarabljenje, trndžanje, džokanje, šebečenje, šiljčenje, ordžanje, fukanje, trtkanje, drndanje, prčenje, taslačenje, trandžanje, vožnja, gađanje, glagol, guženje, zavitlavanje, zezanje, jahanje, jeb, jeba, jebancija, jebanje, kecanje, kokanje, krevetovanje, krkanje, krljanje, mešanje, nabadanje, okidanje, ona stvar, ono, oprem bato, prcanje, pumpanje, radnja, rke-koke, rkete-kokete, rokanje, roksovanje, struganje, tucanje, hopa-cupa, cepanje, čerečenje, čukanje, ševa, ševanje, ševkanje, bodljevina, keksir, poklapa, sedlanje, taboisanje, taja, heftanje, zigovanje, zitovanje, keksanje, keksovanje, kembečenje, ribovanje, tucaža, aerobik, bodenje, jebež, košarka, kresanje, montiranje, mrčenje, muvaža, opaljivanje, opaljot, (asoc.: organizacija udruženog rada) our, peglanje, primenjena umetnost, provetravanje, prc, prcaža, (asoc.: v. ševanje) ptica ševa, (asoc.: samoupravna interesna zajednica) siz, sklek, sladak piškavac, snoška, spojka, strelovanje, tamburanje, transfuzija, trpanje, tucaljka, ubod, utovar, firc, fircanje, fircovanje, heklanje, hoblanje, horizontalni tango, čukanje, ševijana, ševka, šišanje, znojić, trandžić.
političar – uticajan političar – budža, budžovan, glavonja, drmator, zverka, mudo, mudonja, gorogan, drmadžija, budžos.
policajac – porijan, sivori, stegnat, džandar, anđeo, žandar, žaca, žacman, zub, Milisav, milkan, milkoš, miljkovac, micoš, (skr. ) mupovac, paja, pajkan, pandur, (asoc.: boja uniforme) plavac, cajkan, cale, šinter, aver, ala, Anđelko, babaj, badža, biritan, bujerac, vuk, gavran, glodar, gonič, (asoc.: palica) gumeni, dever, (asoc.: žica koja povezuje mikrofon sa radio-stanicom) drot, drotar, đuf, ekser, zemljak, ker, kljun, kokošar, komišak, komišnjak, kuvar, kundak, kurton, lešinar, mur, murija, murijaš, murja, murjaš, murka, murkač, Pavel, papar, papir, pefazon, (asoc.: palica) plastični, pule, razmetljivac, rain, rainac, (asoc.: Sekretarijat unutrašnjih poslova; ptica grabljivica) sup, Surčinac, taraba, taradro, tetreb, truker, hala, džukela, palica, bob, dahija, žuti, kolega, kondor, (asoc.: milicionar) mikan, mili, murijak, (asoc.: v. murija) murijaner, murjak, murjan, murkan, pajac, pajkos, pajoš, papan, pilićar, prikan, teget, Teodor, cajoš, (asoc.: boja uniforme) šljiva, šljivar, (asoc.: ker) av-av, anđelčić, bambus, vujander, (asoc.: plava odeća) dinamovac, doberman, drover, drop, dustabanlija, (asoc.: kapo) kapos, klovn, (asoc.: boja uniforme) ljubičica,( asoc.: boja uniforme) mastiljavi, maneken, Milan, Mile, milek, Miler, mili, Miloš, micajac, micac, muzičar, organ, paki, panduraš, papika, (asoc.: v. penderek) pendrač, plavi bakča, prezervativ, priki, pubijaner, pubiš, puki, pukica, rezanac, supić, cajka, cajkoš, šicko, (asoc.: lik iz crtane serije) štrumpf, štrumf; vojni policajac – žandar, žaca, pajkan; policajac najnižeg čina – prašinar; saobraćajni policajac – organ, pirat, (asoc.: v. žandar; naplaćivanje saobraćajnih kazni) žandit, beloglavi sup, kokošar; saobraćajni policajac na motociklu – marsovac; saobraćajni policajac sa lampom – (asoc.: lik iz naučno-fantastičnog filma) džedaj; policajac koji vodi psa – keravac; policajac sa pendrekom – (asoc.: batina) vucibatina; policajac sa toki–vokijem – vokerac, tužibaba; policajac u noćnoj smeni – beskućnik; policajac koji postavlja zasedu – minaš; grupa policajaca – pulke, šuma; postati policajac – (asoc.: v. pub) zapubiti
trudnica – ikravica, stomaklija, škembava treba, (asoc.: v. klinac) klinconoša, putujući kvasac.
sjajan – u pičku materinu, boli glava, bomba, vrisak, grom, da padneš na dupe, jeziv, ko Bog, ko zmaj, ko izmišljen, krvav, lud, moćan, mrtav, opasan, prva liga, puška, strašan, tip-top, famozan, fantastičan, boli glava – uši otpadaju, gala, ekstra, mega, nemoguć, (asoc.: obara s nogu) obarantan, strava, super, fantazija, besan, bruka, brutalan, vris, vrišteći, gajan, genijalština, grozan, dizel, do bola, do jaja, duzdibidus, žešći, žiška, zakon, zmaj, zmajevit, jebitačan, katastrofa, krvav ko gerla Ravijojla, krviš, krvišan, (asoc.: engl.) kuliš, laća, laćan, laćaran, laćo, lačan, lačo, ludilo, ludnica, maks, maksi, maksimalan, maksimilijan, masan, mastan, moćnoća, mračan, mutan, neukapirljiv, penal, perverzan, picikato, prejak, smrt, stravioza, stravičan, straobalan, strog, (asoc.: v. super) sumpor, superiška, supiška, to nije zdravo, turbo, ubistven, (asoc.: engl.) fensi, havarija, haj-faj, haos, džajan, mrak, pendža, džava, menstruaciozan.
Hrvat – (asoc.: ustaša) Uja, Ujak.
Srbija – uža Srbija – Užas.
Potišten – izjeban, ko govno na kiši, ko popišan, ko posran, sjeban, usran, ko pokakan, mutan, zaboden, izbedačen, skenjan, ubedačen, ujeban, šubi-dubi.
Zabava – šem, šou, akcija, eros, zez, zezov, dževa, ćićarija; zabava (uz muziku i igru) – žuraja, žureza, žurka, žurkeza, kopanje; velika odn. vrlo posećena zabava – dernek, žurenda, tulum, frka; prijatna zabava – (asoc. v. šmeker) šmekerica; zabava sa malo devojaka – pederbal; zabava starijih žena – babarijum; zabava koja uključuje polivanje vodom – mokra žurka; jeftina zabava – sokolana; sjajna zabava – fantazija, dranje bulje, ledilo, lom, ludilo, pogibija, seča veka, seča vena, (asoc.: v. strava, stravično) stravijada, havarija, haos; mesto za bučnu zabavu – šizilište; salon zabave – buvara; predmet (obično sitniji) koji služi za zabavu odn. uzgrednu zanimaciju – zezalica; mladić koji često ide u zabavu – (asoc.: v. akcija) akcionar, osoba koja dođe nepozvana na zabavu – padobranac, uvaljivač; provlačenje kroz gužvu na zabavi – (asoc. engl.) minglovanje; upadanje nepozvanih na zabavu – provala; dolaziti nepozvan na zabavu – padobranisati, padobranisati se; doći nepozvan na zabavu – privaliti se, provaliti, pričipiti se, učipiti se, ušokati se; izbezumljivati se u zabavi – šiziti; zabave radi – iz štosa, štosa radi, iz fazona, iz fore; dođi mi na zabavu – koljem klozetsku šolju, dođi na iznutrice.
Jovan Ćirilov:
Kada jednog dana priroda učini svoje, pa nam u magnovenju otme nekoga koji je sav od duha, sa istom neumitnošću kao što prekida život nekom beslovesnom vrapcu, pitamo se (ili se bar ja pitam) kud odoše sve reči njegove beskrajne duhovnosti i duhovitosti.
Odoše u ništavilo.
Ali srećom ostaje ono što je uspeo da iskaže, stvori, sakupi za života.
A Dragoslav Andrić je ostavio na hiljade, ne, na desetine, ne, na stotine hiljada reči u velikoj svaštari svoga dela.
Njega je zanimalo samo ono što je duhovito u najdubljem smislu reči. Zato je sakupio na stotine anegdota na sve moguće teme ovog života, tekstove američkog humora, prepevao Ogdena Neša bolje nego što je ovaj pisac pevao, u rukopisu ostavio rečnik rima, objavio stereo-stihove pevača protestnih pesama, zatim silne antologije prevedene poezije kao izraz posebne duhovnosti, koja je uvek i svojevrstan oblik misaone i poetske duhovitosti.
A ove jeseni koju nije dočekao, zahvaljujući Zepter Book Worldu, opet je Andrić među nama sa svojim rečnikom žargona, gotovo udvostručen u odnosu na onaj iz 1976. godine.
Treba imati upornost Dragoslava Andrića pa godinama osluškivati šta to tu kraj nas pričaju klinci i klinceze; treba imati pamet pa uneti u taj rečnik samo ono što je zaista žargon, a ne kolokvijalni govor; treba imati osećanje obaveze prema svom jeziku i jeziku sredine pa ostaviti u nasleđe sve bogatstvo jednog izuzetno duhovitog žargona kakvog imaju samo izrazito urbane sredine sa jezikom, koji se već pomalo umorio od upotrebe po ustaljenim kanonima versifikacije, retorike, gramatike i birokratije.
Da je Dragoslav Andrić tačno znao šta radi i kako to valja raditi, treba se potruditi i pročitati, što se obično ne čita, šta je pisao u svojim silnim uvodima prvog i drugog izdanja Rečnika žargona.
Ima više uvoda. Jedan pozni, posthumni, testamentarni, svedočanstvo je Andrića kojeg smo čak i mi prijatelji manje poznavali. Taj Andrić sa suptilnošću ulazi, rekao bih, u ozbiljnu lingvističku problematiku žargona, ali i to ostvaruje u pravom briljantnom glisandu od lingvističkog i filozofskog diksursa do žargonskog blaga. Evo ovako: "Pošto ionako ništa nije identično ni sa čim drugim osim sa sobom (pa i to samo pod uslovom da se pokušaj identifikacije izvede u nultom vremenu, jer svaki nailazeći trenutak bar donekle menja sadržinu, suštinu, pa zato i neverbalnu definiciju svega oko nas i u nama), žargon mladih bi, ipak, još najbolje bilo definisati njim samim: to su vam fore, fazoni, smejalice, zezalice, spuštalice, sinde, buve, frcokle, sve u svemu – "ono", kako bi oni sami danas radije rekli, prebacujući tako težište značenja na njen kontekst, u kome značenja reči na njen kontekst, u kome značenja, po pravilu, ima više nego u njoj samoj…"
U drugom uvodu ove voluminozne knjige, Dragoslav Andrić govori o smislu žargona preko nekoliko anegdota, koje zvuče kao neke evropske zen priče.
Objasnivši najpre da je blejati u omladinskom žargonu u doba sankcija značilo odlaziti u grad i dreždati ispred kafića u koji nisu mogli, "dekintirani", da zađu, pa se ipak vraćali u iluziji da su "izašli u grad", Andrić priča kako je jedna šesnaestogodišnja kći došla kući, sva ozarena otkrićem: "Zamisli, mama, upravo sam čula da ne blejimo samo mi, bleje i – ovce!"
Ja lično imam jedan problem. Već godinama po strane listove i časopise koje sam kupovao diljem sveta, sve te tajmove, njusvike, herald tribjune i monde, kad bih ih ja pročitao, dolazio je Dragoslav otprilike svaka dva-tri meseca i odnosio svojoj kući. Tamo ih je čitao, kako mi reče, bez reda, tražeći u njima smešnu stranu istorije koja teče, katkada vrlo krvava, oko nas. Već se nakupilo na stotine pomalo već požutelih novina, a ja uzaludno čekam da Dragoslav dođe da ih pokupi…
