Ako su u Melburnu vozači Ferarija razvalili sve ostale na stazi i uspaničili ljubitelje trka, o organizatorima i da ne govorimo, druga trka u šampionatu bila je nešto sasvim drugo. Pobedilo je majstorstvo velikog šampiona (mada ga je stvarno dosta, ali…), dok su gledaoci uživali u atraktivnom trkanju ostalih, pogotovo posle samog starta pa sve do drugog svraćanja u boks.

Mihael Šumaher (Ferari) samo je naizgled glatko pobedio, jer mu je za vratom do finiša trke bio Huan Pablo Montoja (Vilijams). U jednom trenutku razlika među njima bila je samo dve sekunde, a u izjavi posle trke šampion je otvoreno govorio o tome da mu blizina Kolumbijca uopšte nije prijala.

"Bila je to teška trka od starta do cilja", rekao je Šumi. "Montoja me je sve vreme pritiskao, razlika među nama se čas povećavala čas smanjivala i sasvim je jasno da ostali postaju brži, da drugi timovi napreduju. Ipak, mnogo se bolje osećam što sam u (bodovnom) vođstvu, a u nastavku sezone – videćemo."

Huan Pablo kaže da je odlično startovao, obišao je Barikela (Ferari), a pred kraj trke, kako kaže, "bolid je radio sve bolje i bolje", pa je pokušao da prestigne Šumija. Za to što mu nije pošlo za rukom optužio je Barikela koji ga je "posle trećeg svraćanja u boks blokirao nekoliko krugova uzastopce", pa je zato odustao od jurnjave za Mihaelom "jer nije želeo da dovede u pitanje odlično drugo mesto već da, i sebi i timu, donese dragocene bodove". Njegov timski pajtaš Ralf Šumaher nije završio trku jer mu je pred kraj prolupao motor.

Treće mesto i svoje prvo pojavljivanje na pobedničkom podijumu u karijeri ostvario je Dženson Baton (BAR). Nije krio oduševljenje i, što kažu mangupi, da nema uši smejao bi se oko glave! I svi u timu bili su egzaltirani, pa smo tako mogli da vidimo i poslovično uzdržane Japance iz Hondine ekipe kako neštedimice pokazuju emocije. Čini se da su otpuštanje bivšeg svetskog šampiona Žaka Vilneva, poboljšanje aerodinamike i fininsijske injekcije za pripreme već počele da daju rezultate. Uostalom, znalci su upravo tipovali na njih kao na moguće najprijatnije iznenađenje u ovoj sezoni.

Da su startna mesta važna, ali ne i presudna, pokazao je Barikelo, koji je i pored dobre treće pozicije osvojene na zvaničnom treningu u prvih nekoliko krugova trke pao čak na deveto mesto! Potom je brljao, zanosio se, dva puta zamalo izleteo sa staze kriveći za to, posle trke, loš izbor guma. Osvojio je, na kraju, četvrto mesto zahvaljujući odustajanju Ralfa Šumahera i Kimija Raikonena (Meklaren). Finac je, inače, prošle godine pobedio na stazi Sepang, a drugo uzastopno odustajanje na samom početku sezone apsolutno ide na raboš proizvođaču motora. Ako nešto ne bih voleo da budem ovih dana, onda je to da budem u koži konstruktora i mehaničara Mercedesove fabrike u Štutgartu. Jer, šesto mesto za Dejvida Kultarda mala je uteha za tim Meklaren.

Renoovi vozači su najviše profitirali u Maleziji, s obzirom na očajne kvalifikacije Alonsa koji se okrenuo na stazi i startovao iz poslednjeg reda. Bilo je impresivno gledati kako na startu redom obilazi sedam bolida! Kroz cilj je prošao kao sedmi. Očigledno je mladi Španac možda i vozač sa najviše šansi da ove i narednih godina napravi impresivnu karijeru. Ispred njega je kroz cilj prošao Truli koji je samo overio mesto s koga je startovao. Osmi je bio Felipe Masa (Zauber).

Najveće razočaranje bio je Mark Veber (Jaguar) koji je spektakularnom vožnjom u kvalifikacijama osvojio drugu poziciju na startu. Međutim, ne samo da je očajno startovao već je posle toga izgubio živce, srljao, sudarao se s ostalima, Barikelom na primer, vilenio po stazi – da bi na kraju odustao. Šteta, ali, ipak, i posredna poruka da njegova ekipa ima i te kako mnogo potencijala.

Ostali su bili samo ikebana, ali veoma zanimljiva. Zahvaljujući dobrom režiseru TV prenosa, imali smo priliku da uživamo u dobrom trkanju i za ona mesta koja ne donose bodove. Valjda će, kako se sezona bude zahuktavala, takvih atrakcija biti sve više.

Sledeća trka vozi se 4. aprila na stazi Šakir za Veliku nagradu Bahreina.