Glavna, ta centralna, ulica u Ljuboviji – zapadna Srbija, pored Drine, s druge strane reke Bratunac, još dalje s druge strane Srebrenica – bila je zatvorena za saobraćaj. S obe strane te ulice poređani beli šatorčići, može i čadorčići beli, ispred kojih je bila po gomila drveni’ cepanica. Pod ti šatorčići, čadorčići bilo ljudi, ispred kotlići i drugi pribor za kuvanje čorbe. Na kraju i po sredini ulice bina, po sred bine veliki u plavo transparent Turistička organizacija Ljubovija, 4. Gastro fest. Levo zgrada opštine, desno crkva, beše subota, 14. maj, beše i neki verski praznik.

Turist direktorka nas informisa o program i satnicu, uputi u crkvu gde doček gostiju. Sednemo, klupe, sto, tu predsednik opštine, uzeše pristižu kolege mu iz druge opštine, Predsednik, koji reče da on Crveni, informisa da mora kratko ide otvori manifestaciju, pa će posle svi nastave po ostali protokol.

TOPLI ODZIV: Siđemo do tu binu, orkestar uze da se štimuje, užurbana uze da bude i Pomoćnica od Turist direktorku, baš sapeta u neku teksas haljinu i sandale sa te baš štikle na kojima je i ona jedva, ali uspešno stajala. Tačno u podne javi se voditeljka sa crvenu fasciklu, U ime Opštine i Turističke organizacije želim da se zahvalim na srdačnom odzivu, nabroja i one koji pomogli manifestaciju, Atomska banja, Specijalna bolnica Banja Koviljača, manastir Sveti Nikolaj na Soko gradu. Predsednik opštine zakopča svu dugmad, reče, Proglašavam otvorenim. Bi i Turist direktorka, Dobar dan i dobro došli, želim da se zahvalim svim ekipama na toplom odzivu. Krenu kulturno-zabavni program, izađe folklor, izađe ženska pevačka grupa Sokolice, Ljubovijo, grade pored Drine/ u tebi su sve devojke fine… folklor nastavi da prepliće.

Mrdnemo malo uz tu ulicu, pored ti beli šatorčići čadorčići, one cepanice založene, krčka se riblja čorba, krčka se gulaš, a ima i roštilj i sve sa roštilja. Svaka posada ima ime, "Boba i pacijenti", "Potomci Ilije Birčanina", "Raspevana družina", a ima i ti "Boemi", "Bekrije", "Srpske delije", i ima muzike, raznog ždranja, obaveznog nazdravljanja. Vratimo se do bine, nastupa zdravičar, Danas u ovom divnom i svečanom danu, u ovakvom ambijentu i čestitom i prelepom gradu, ja sam sa srećom i radošću, sa izuzetnim zadovoljstvom i primerenom čašću i radošću u srcu i duši na pozivu i ukazanom poverenju od strane organizatora i čestitih domaćina…

Odmaknemo se od to događanje sa aplauzi, uđemo u hol Bioskopa, gde takmičenje u ta tradicionalna i ostala jela. Kad tamo, žiri već zaseda. Jedan što Glavni, žirista Brka i Idejni tvorac svega u punom poslu, obilaze na stolovima izložena i aranžirana jela. Brka, jednoj što išla i tefterila, izdiktira da na stolu sa pecivom ima osam vrsta peciva, nastavi da ima štrudla sa makom, slatki kolač, rezani hleb, originalni jestivi podmetači, da to jedan mnogo lep program za svakodnevnu upotrebu. Žiri se glasno posavetova da će sve prvo obiđu i popišu, reporter udari pravo na štand kafane Raketa gde bilo izloženo kuvano jare u takoreći stojećem stavu, i gde, uz još toga, bilo veliko i pečeno prase sa klipom belog kukuruza u ustima. Kad ugleda jare kuvano, Glavni žirista komandova, Čekaj, čekaj, novinaru koji sve istraživački pratio Brka obeća da će sa njim posebno popriča, uze repić od praseta, još jednom obeća da ima dobru priču o inovacije i ostale varijacije.

PARENA JAJA: Sve i kompletno stiže do ponude iz Homolja, svi rekoše, odlična trpeza, uzeše broje izložena jela, 45, sa jagnjetom. A bilo tu čega nije bilo, slatko od paradajza, lisičarke na čobanski način, puževi u ljušturi, sok od koprive, sir, pastrmka, parena jaja, sve do belo jagnje torte, složiše se da mnogo elemenata, i da mnogo veliki pos’o. Dođoše do trpeze iz Srpskog Itebeja, odmeriše roze jaje tortu, uskršnji hleb sa domešenom krunom o’zgo. Dok je sve diktir’o u zapisnik, Brka objasni da žiri iz Visoke hotelijerske škole, da ocenjuju kompletno sve po pitanju hrane, izgled i ukus, sve, pekarske i slastičarske radove, etnotrpeze, karving. Šta karving, karving rezbareno voće i povrće, pokaza na rotkvice, luk, šargarepu koji behu rascvetani i tako razbehareni ubodeni u glavicu kupusa.

Brka raseče jaje tortu, reče da glazura od doboš šećera, Glavni žirista stade kod sira sa začinskim biljkama, uze kaže u čemu je stvar, treba spojiti mlade i stare, dovesti mlade da dobiju ideje, uzmu od tradicionalnog ono što je vredno i prekomponuju u novu kuhinju. Pokaza proju sa grisinima, vrati se na sir sa začinima, dobro urađeno, ima sir sa biberom, sir sa ovim, sir sa onim, što ne bi bio sir sa začinskim biljem, da to odleži u surutki, ima ukus, vizuelno dobar, prelije se sa voćnim jogurtom, i koja je to kombinacija, treba priču završiti, napraviti kompletnu ponudu. Čovek ima kravu, time ima sve, to je taj etnoturizam. Stigoše do slavske trpeze iz Banatskog Karađorđeva, i tu beše ona pogača sa domešenom krunom o’zgo, Idejni tvorac reče da bi on tu dao čet’ri plus, ostali se složiše, stigoše do gulaša za žetelačku trpezu, Idejni tvorac dade zamerku da to mnogo žitko, da komadi mesa mali, Glavni žirista uze proba gulaš, jednom, drugi put, više puta, nema gustinu, ali dobar, mnogo dobar.

Nastaviše dalje, složiše se da sve baš tradicionalno, Glavni opet ode u gulaš, uze pomeša kupinovo vino sa vodom, Idejni tvorac iznese mišljenje i stav da Homoljski program najkompletniji, imaju i puževe, Ona što piše i tefteri diže glavu od teftera i ode u puževe, žirista Brka proveri kakav je sastav od to belo jagnje torta, Glavni je i dalje hvalio gulaš, koji nema gustinu, ali dobar. Samo tako opet stigoše do Raketa ponude, Brka uze meri šta d’odlomi od kuvano jare, Idejni tvorac iznese zamerke da to ipak kafanski program, dobar, ali kafanski, trebalo se tu više potruditi, nešto tu fali, po njemu Homolje se najbolje pokazalo, svi se složiše da Homoljci zaslužuju priznanje jer je trebalo preći toliki put. Uto se i Brka seti puževa, sve ode proba puževe, Glavni žirista jopet zabasa u gulaš koji nije im’o potrebnu gustinu.

A na to napolje atmosfera na svakoj razini i visini, kotlići uvrili, od čela ulice samo čini Boj se bije, bije, zastava se naša vije… sve udarilo u degustaciju i probanje, i to natenane i kako treba. Reporter se uze sprema za uzbrdne pute, i u odmicanju ga stiže pesma, Oj golube, moj golube, ne sleći mi na maline…