U 42. godini i formalno se povukao iz profesionalnog sporta jedan od najvećih tenisera u istoriji. Istina je da u poslednje vreme i nije učestvovao na turu i da poslednjih godina rezultati nisu bili na nivou njegovog renomea. I nije slučajno što je svečani oproštaj upriličen baš u Londonu. Naime, prvu grend slem titulu Federer je osvojio u Vimbldonu (London) 2003, kada je imao 21 godinu, a tu je, inače, osvojio osam titula. Ni dvorana “O2” nije slučajno odabrana – tu su se igrala ATP finala, a Federer je na njima pobeđivao šest puta, kao ni revijalni turnir “Lejver kup” za čije se osnivanje Federer zalagao. Tim Evrope predstavljali su Federer, Nadal, Đoković, Marej… U dubl meču, u paru sa Rafaelom Nadalom (kojeg je smatrao za svog najvećeg rivala), Rodžer je izgubio, ali to je bilo najmanje važno.

Pre nekoliko godina Federer je na pitanje o mogućem povlačenju izjavio da ne zna šta bi radio ako prestane da igra tenis. U emotivnom intervjuu, na terenu nakon poslednjeg meča, Rodžer se rasplakao, a slušajući ga, suzu je pustio i Rafa – i njegova karijera se valjda bliži kraju. Federer je rekao da će nastaviti da igra tenis, samo ne na profesionalnom nivou. Da li će to biti na turnirima veterana ili nešto drugo, nije precizirao.

Rodžer Federer je, u trenutku “penzionisanja”, nosilac nekoliko važnih rekorda u muškom tenisu, od koji se neki čine nedostižni. Osvojio je šest titula na ATP finalima (bivši Masters kup), završnom turniru u godini na kojem učestvuju samo najbolji igrači, što je najviše u istoriji. Četrnaest godina i 142 dana je rekordno dug period između prvog i poslednjeg Federerovog pojavljivanja na čelu ATP liste, što govori o dugom trajanju u tenisu na najvišem mogućem nivou, a ujedno je i najstariji igrač koji je ikada bio na čelu ATP liste, sa 36 godina i 314 dana. Osam puta je pobedio na grend slem turniru u Vimbldonu, što je rekord za sada. Ima 19 titula na travnatoj podlozi, po čemu je ubedljivo prvi (skoro dva puta više titula na travi od Samprasa, koji je drugi sa 10) u istoriji “open” ere u tenisu. Zato za njega sportski novinari često koriste nadimak “kralj travnatih terena”. Vodeći je i po broju titula na tvrdoj podlozi sa 71 najsjajnijim trofejem.

Pored navedenih rekorda, još je mnogo važnih teniskih kategorija u kojima je Rodžer Federer među prva tri na listi svih vremena: 20 titula na grend slem turnirima, tu je treći iza Nadala i Đokovića; 28 ATP Masters titula, i tu je treći iza Đokovića i Nadala; 54 osvojena “velika” turnira (grend slem, masters, ATP finala i olimpijade), i tu je treći iza svoja dva najveća rivala Đokovića i Nadala; 103 osvojene ATP titule, tu je drugi iza Džimija Konorsa, a Nadal i Đoković su “tek” četvrti i peti; 1.245 pobeda u profesionalnim mečevima, tu je opet drugi iza Konorsa, a Nadal i Đoković su opet “tek” četvrti i peti; 77 titula na otvorenom, drugi iza Nadala a ispred Đokovića; pet puta je završavao godinu kao prvi na ATP listi, po tome sa Nadalom i Konorsom deli od trećeg do petog mesta; 310 nedelja u karijeri bio je na čelu ATP liste, drugi iza Đokovića, Nadal je, na primer, tek šesti…

Pored toga, spada u uzak krug od petorice igrača koji su osvajali sva četiri grend slem turnira u “open” eri (Lejver, Agasi, Federer, Nadal i Đoković). Osvojio je i Dejvis kup sa reprezentacijom Švajcarske. Našlo bi se tu nešto argumenata za navijače Rodžera Federera da tvrde kako je baš on najbolji igrač svih vremena, ali takva se diskusija ionako nikada ne završava.

Malo je stvari u tenisu u kojima Federer nije među najboljima. Najpre na pamet padaju činjenice da nema zlatnu olimpijsku medalju u singlu (“samo” srebrnu, a zlatnu samo u dublu sa Vavrinkom). U svemu ostalom bio je i ostao u samom vrhu teniskih profesionalaca.

Završetak karijere velikog asa označava i kraj ere velike trojke u muškom tenisu. Federer je bio taj koji je lestvicu podigao veoma visoko, a Nadal i Đoković su učinili sve ne bi li je preskočili – to je bila zlatna era dosad neviđenog trojnog rivalstva u tenisu. Na sveopšte zadovoljstvo publike i sponzora.