Cena zdravlja i lepote (2)
foto: andrej ivanji
Nije bitno da li škodi, važno je da deluje
"Ni slučajno ne koristite neproverene preparate za mršavljenje, jer ćete sebi naneti više štete nego koristi. Pravi put za zdravo mršavljenje podrazumeva odlazak kod nutricioniste, koji će odrediti u kom ste stepenu gojaznosti i propisati vam adekvatnu terapiju", kaže za "Vreme" dr Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud
Eliksir za dobru liniju, Zelena kafa, u poslednjih šest meseci bio je jedan od najprodavanijih proizvoda na domaćem tržištu. Žene (i muškarci) su je sa zadovoljstvom pili svako jutro i mršavili bez muke. Međutim, laboratorijske analize, koje je pre dve nedelje pokrenula sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, pokazale su da Zelena kafa u kesicama proizvođača "Ameriken farmasjutikal LTD", "Elefant Ko" i "Sliming kofi", sadrži sibutramin o čemu je "Vreme" detaljno pisalo u prošlom broju. Ovi proizvodi su povučeni sa tržišta, a lekari su prošlog petka pozvali na pregled sve koji su ih konzumirali.
Većini konzumenata, navodno, nije bio važan ni sastav proizvoda, ni zemlja uvoza, već koja ga je pevačica koristila.
Drugim rečima, nije bitno da li škodi, važno je da deluje.
Mršavljenje dve estradne zvezde postalo je projekat pod budnim okom javnosti. Praktično svakodnevno možemo da pratimo kako Seka Aleksić i Marija Šerifović gube kilograme.
"Srpska Rijana", kako je krste neki mediji, odlučila je da smrša u novembru prošle godine. Za četiri meseca uspela je da skine petnaest kilograma i to na teži način – bez zelenih kafa i bez liposukcije. Njena tajna su: treninzi i zdrava i kuvana hrana. Zdrave obroke joj priprema nutricionistkinja iz Pančeva, a Seka Aleksić svakog dana plaća taksistu da joj iz ovog grada donosi hranu. Istrajna u nameri da izvaja figuru, pevačica se bacila i na besomučno vežbanje pod budnim okom svog verenika Veljka. Iz dana u dan vežbe su sve teže, a od pre nekoliko meseci trenira i boks i kaže da nema boljeg metoda za topljenje suvišnih kilograma.
Marija Šerifović je zacrtala da smrša trinaest kilograma. Evrovizijska pobednica, koja je od nedelje postala "VIP farmerka", skoro svaki dan trenira i jede određenu hranu, međutim, ne krije da su joj pomogli zelena kafa i – kavitacija.
SKUPO, ALI DELUJE: Reč je o ultrazvučnoj liposukciji namenjenoj klijenteli sa dubljim džepom. Deset minuta ovog tretmana košta 2000, pola sata 5500 dinara, a da bi se došlo do vidljivih rezultata, neophodno je najmanje tri tretmana.
Uprkos ceni, kavitacija je postala najnoviji hit u tretiranju celulita i lokalizovanog masnog tkiva. U suštini, to je jedini nehirurški postupak koji doslovno uništava masne ćelije na stomaku, bedrima, bokovima i nadlakticama.
Tretman neodoljivo podseća na pregled ultrazvukom. Legnete na krevet, određene delove tela vam namažu specijalnim gelom, a onda te iste delove tela prelazi "laserski usisivač sala".
U pedesetominutnom tretmanu (koji košta oko 90 evra), tretiraju se delovi tela na kojima želite da otklonite masne naslage. Vibracija ultrazvuka na tačno određenoj dubini razbija masne ćelije, odnosno oslobađa masne kiseline koje su u njima nataložene. Pritom, tvrde u salonima koji praktikuju ovu metodu, ne oštećuje druga tkiva, krvne sudove i nerve.
A šta se događa sa razbijenim masnim ćelijama?
Masnoća iz tretiranog tkiva se razgrađuje na glicerol i višemasne kiseline. Glicerol je rastvorljiv u vodi, pa prodire u cirkulaciju i koristi se za energiju, a nerastvorljive masne kiseline se razgrađuju u jetri kao i sve druge masnoće unesene hranom.
Rezultati su navodno vidljvi već posle prvog tretmana, a pošto organizmu treba vremena da preradi i eliminiše oslobođene masne kiseline, razmak između dva tretmana mora biti najmanje sedam dana.
U toku tretmana veoma je bitno unositi veću količinu tečnosti (bar dva litra vode dnevno) i izbegavati unos masnoće životinjskog porekla. U salonima lepote u kojima se praktikuje ova metoda ističu da se najbolji efekat postiže u sinergiji sa tretmanima limfne drenaže, masaže vakuumom kao i elektroterapije, kojima se ubrzava izbacivanje raspadnih produkata metabolizma.
Međutim, iako bi pet tretmana trebalo da pomognu i najtežim slučajevima, kavitaciji tu nije kraj.
Da bi se dobri rezultati održali, potrebno je ponavljati tretman na svakih mesec i po dana, a za to je potreban prilično dubok džep.
Ako ste "težak" slučaj, računica je sledeća: sto evra po tretmanu, puta pet tretmana – 500 evra za mesec i po dana, odnosno 5000 evra za celu godinu.
DIJETA PO MERI: Znatno jeftinija i dostupnija neinvazivna metoda je test intolerancije na hranu.
Ovaj test preuzet je sa američkog tržišta i to je verovatno razlog što su testovi tipski, pa se u rezultatima često mogu naći namirnice kojih nema kod nas. Neki su imali pozitivne rezultate, drugi nisu imali nikakve promene. Ipak, većina nema dovoljno informacija o ovoj metodi, njenoj naučnoj potvrdi i mogućem uticaju restriktivne ishrane na zdravlje. Zvanična medicina ovu metodu smatra alternativnom i preporučuje testove koji su zasnovani na naučnoj osnovi, a veliki instituti "Dr Milan Jovanović Batut" i VMA takve testove ne obavljaju.
U laboratorijama koje se bave ovakvom vrstom istraživanja, međutim, tvrde da ova metoda nije alternativna i da ne škodi zdravlju, jer je preporuka da se takva vrsta ishrane, ponekad i restriktivna, koristi svega tri do četiri meseca posle čega se preporučuje kontrola.
Ne zna se tačno koliko laboratorija u Srbiji radi test intolerancije na hranu, ali istraživanja pokazuju da gotovo nema većeg grada koji nema podužu listu onih koji su se već testirali. Ponegde ima razlike i u ceni, mada se osnovni skrining test kod svih plaća oko tri hiljade dinara. U Trstu, na primer, isti test košta od 200 do 400 evra.
Princip testiranja je uglavnom isti. Uzima se uzorak krvi iz prsta i određuju se visina holesterola, triglicerida i glukoze. Osim ovih podataka, u softverski program se unose visina, težina, bolesti i terapije koje je pacijent primao ili prima. Na osnovu tih podataka program sastavlja spisak namirnica po meri pacijenta.
Ljudi se na ovaj test odlučuju prvenstveno zahvaljujući preporuci prijatelja koji jedu po spisku. "Moja drugarica je test intolerancije na hranu uradila pre dve godine, praktično čim je test postao dostupan kod nas", priča pedesetdvogodišnja Ivana M. za "Vreme". "Pošto je novi režim ishrane kod nje dao dobre rezultate, pomislila sam ‘šta me košta da probam i ja?’"
Ivani je prvi spisak dozvoljavao da pije kozje mleko, da jede proso, ovas, kukuruz, ječam, junetinu, govedinu, ćuretinu, sve vrste voća i povrća, osim zelene salate i belog luka. "Spisak me uopšte nije iznenadio. Ceo život jedem svinjetinu, pijem kravlje mleko, izbegavam voće i povrće, a beli luk samo što u kolače nisam stavljala", kaže Ivana. Novi režim ishrane joj nije teško pao. Naprotiv. "Jako sam se dobro držala, uopšte nisam bila nervozna, osećala sam se odlično. Jedina zamerka je što uz spisak dozvoljenih namirnica ne dobijate i jelovnik. Ovako sama moram da razmišljam šta ću da skuvam i kolike porcije smem da pojedem."
Ivani je posle prve kontrole proširen spisak i od tada je, uz pomenute namirnice, smela da jede pileće meso i zelenu salatu.
Međutim, kako se spisak širio, tako se Ivana opuštala. "Kada sam videla da gubim kilograme i da se bolje osećam, počela sam da se vraćam starim navikama i ne samo da sam vratila staru kilažu, nego sam ‘nabacila’ dodatnih pet kila. Međutim, tešim sebe da je to i zbog menopauze i zbog toga što sam prestala da pušim." Njena drugarica se još uvek hrani po spisku i, kako Ivana kaže – dobro se drži.
"Čekam proleće da joj se pridružim", kaže sagovornica "Vremena" i dodaje da se ovom režimu ishrane mora pristupiti kao svakoj dijeti – disciplinovano, istrajno i uz praktikovanje fizičke aktivnosti.
"Osnovno je: hraniti se zdravo i biti fizički aktivan", kaže za "Vreme" dr Saša Plećević, poznat kao dr Filgud. "Možete jesti sve, ali umereno. Drugim rečima, nemojte picu potpuno izbaciti iz ishrane, ali nemojte je jesti svaki dan. Jednom nedeljno možete sebi dozvoliti taj luksuz. Isto važi i za sladokusce."
Njegov program mršavljenja namenjen je samo zdravim ljudima koji žele da sačuvaju i unaprede svoje zdravlje, ali pomaže i rizičnim grupama, ljudima koji imaju prvi stepen gojaznosti. Svima ostalima, dr Filgud savetuje da ništa ne preduzimaju na svoju ruku.
"Ni slučajno ne koristite neproverene preparate za mršavljenje, jer ćete sebi naneti više štete nego koristi. Pravi put za zdravo mršavljenje podrazumeva odlazak kod nutricioniste, koji će odrediti u kom ste stepenu gojaznosti i propisati vam adekvatnu terapiju", kaže dr Plećević.
On preporučuje formulu 505. Prva petica znači pet obroka dnevno (doručak, ručak, večera i dve užine). Obavezno treba izbegavati "četiri bele smrti" (so, beli šećer, belo brašno i mast), ali je dozvoljeno popiti dve čaše crnog vina dnevno. Nula u formuli znači – cigarete nikako, a druga petica podrazumeva pet kilometara šetnje dnevno. Prve nedelje 20 minuta, druge nedelje 30, a treće nedelje dva puta po dvadeset minuta. I tako ceo život.
Još kad bi to bilo lako.
(Kraj)
Ispovest devojke na dijeti
Za dijetu sa brojanjem kalorija odlučila sam se jer mi je delovala najjednostavnije. Stalno sabiranje i preračunavanje jeste dosadno, ali se brzo ulazi u štos. Prednost je što vam niko ne propisuje striktno šta i kad jedete, već sami birate. Sistem je sledeći: na nekom od mnogobrojnih sajtova o dijetama izračunate svoje dnevne energetske potrebe, tako što unesete starost, težinu, visinu i stepen fizičke aktivnosti. Od dobijenog broja oduzmete 500 i dobijete rezultat, odnosno, koliko kalorija dnevno treba da unesete za gubitak od oko pola kilograma nedeljno. Prvih desetak dana mi je bilo užasno, stalno sam bila gladna. Danas, dva meseca kasnije, oko mene mogu da satiru ovale roštilja, kajmak i vruće lepinje, neću ni trepnuti. Dobro, pomisliću možda: "Čim završim ovo, razbiću se od pljeskavica." Sve spremam isključivo na vodi ili teflonu, bez ikakvih masnoća, umesto soli stavljam malo vegete. Nema slatkiša, belog brašna i belog šećera. Za dva meseca, skinula sam šest kilograma, samo izmenjenim režimom ishrane. Plan je da u narednih mesec dana skinem još dva, a ako budem imala sreće – tri. Pre sedam godina držala sam istu ovu dijetu tri meseca. Tokom perioda brojanja, steknete dobre navike da ne jedete po pekarama i fast fudovima ili iz dosade, odviknete se od pržene hrane, naučite se na mnogo povrća. Posle dijete, te navike se zadrže. Samo ako se skroz raspustite, kilogrami se vrate.
Primer jelovnika (za unos 1100 Kcal dnevno):
Doručak:
Kukuruzne pahuljice (30 g) – 120 Kcal
Nemasni jogurt (100 ml) – 35 Kcal
Užina:
Bonžita – 115 Kcal
Sok od narandže – 90 Kcal
Ručak:
Pileći file (100 g) – 120 Kcal
Kuvani karfiol (150 g) – 38 Kcal
Ražani hleb (30 g) – 65 Kcal
Kupus salata bez ulja (150 g) – 33 Kcal
Užina:
Kivi (100 g) – 60 Kcal
Jabuka (100 g) – 50 Kcal
Večera:
Mladi sir (100 g) – 115 Kcal
Ražani hleb (30 g) – 65 Kcal
Nemasni jogurt (200 ml) – 70 Kcal
Ukupno: 976 Kcal
Kompromisi posle četrdesete
Posle četrdesetog rođendana čovek prosečnog metabolizma koji voli da jede jedenja radi, a ne samo kada je gladan, i da pije pivo ne samo kada je žedan, nego zato što mu se pivo, vino ili rakija piju, ima tri mogućnosti: ili da bude debeo, ili da se prehranjuje disciplinovano, da ne kažem bedno, i do kraja života odriče čvaraka ili sarme sa slaninom itd., ili da pronađe neki najmanje bolan kompromis. Dijeta koju na internetu možete da pronađete pod nazivom "Dijeta Ujedinjenih nacija" je jedina dijeta koju sam ikada probao i ona omogućava, barem u mom slučaju, sledeći kompromis: jedanaest meseci daješ sebi oduška, a mesec dana se patiš sa striktno propisanom ishranom.
Zvanično, dijeta bi trebalo da traje 90 dana i u tom roku se, kažu, izgubi, od 18 do 25 kilograma. Ja je se nikada nisam pridržavao duže od mesec dana i svaki put bih izgubio oko 10 kilograma, to jest smanjio dve do četiri rupe na kaišu, ili dva broja farmerki. Dijeta je jednostavna i lako se pamti.
Svakodnevni doručak: Svaki dan voće, ali ne banane, znači: dve pomorandže ili dve jabuke, ili dve kruške, ili šaka trešanja itd.
Prvi dan "proteini"
Ručak: Meso – 2-3 šnicle, ili 2-3 jaja, jedno parče hleba, salata neograničeno, i obavezno 2 dcl bistre supe bez rezanaca.
Večera: Isto kao za ručak, samo manje i bez supe.
Drugi dan "skrob"
Ručak: Krompir, ili pasulj, ili grašak, ili sočivo ili pirinač, jedno parče hleba, salata neograničeno.
Večera: Isto, samo manje
Treći dan "ugljeni hidrati"
Ručak: Pasta ili pica, ali bez mesa, bez sira, tj. bilo kakvih proteina, a sa svekolikim povrćem i maslinama.
Večera: dva parčeta torte, ili 100 grama čokolade. Obavezno jedno rebro čokolade za kuvanje.
Četvrti dan "voće"
Jedeš voće, sada mogu i banane, do mile volje. Dobro, ne bi baš trebalo jesti banane na kilograme.
Na kraju svakog meseca propisuje se vodeni dan, koji sledi posle voćnog dana, a pije se samo voda. Ja sam to izbacio.
Podrazumeva se da se tokom dijete jede relativno umereno, znači ne pet tanjira pasulja za ručak i tri za večeru, nego dva tanjira za ručak, a jedan za večeru, ili manje. Obroci se ne smeju preskakati, i treba se striktno pridržavati redosleda dana. Za vreme trajanje dijete zabranjen je svaki alkohol. Za tri meseca, kažu, posve se promeni metabolizam. Ja tako daleko nisam išao.
Dijeta tokom koje jedeš čokoladu, kupuješ u pekari "Hleb i kifle", da bi uživao u dobrom pecivu i kolačima, jedeš krompir, pasulj ili picu, na prvi, drugi ili sedmi pogled izaziva ozbiljnu sumnju. Ali svako koga ja poznajem, a ko je se pridržavao, drastično je izgubio kilažu. Tako se i glavni urednik "Vremena" Dragoljub Žarković, koga bije glas da opklade nikada ne gubi, kladio sa mnom u pet kilograma pečenja, da za mesec dana neću moći da se istopim. Pečenje koje je Žarković kupio bilo je izvanredno.
Izračunavanje gojaznosti
Gojaznost je hronična bolest koja se lako dijagnostikuje, a teško leči. Lečenje je višestruko i u svakom slučaju ne može biti zamenjeno upotrebom nijednog dijetetskog suplementa.
Srbi su sve deblji i slede epidemiološki trend, koji je pre 20 godina postojao u Americi, ali i zemljama u tranziciji.
Više od polovine odraslog stanovništva (skoro 54 odsto) ima problem sa prekomernom težinom, pri čemu je 16 odsto gojazno. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma.
Bitan faktor gojaznosti su navike i nacionalna kuhinja, ali i siromaštvo, koje nameće ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i goji. Primera radi, "bečka šnicla" na kiosku može da se kupi za 200, dok mešana salata (svež kupus, šargarepa, cvekla) u supermarketima košta i do 270 dinara.
Ispostavilo se da izmenjen način života u zemljama u tranziciji nameće nove navike u ishrani – drugačije ekonomske i socijalne prilike izazivaju stres, zbog čega je i refleks uzimanja hrane izmenjen. Hrana je stari poznati sedativ, tako da ljudi zatečeni novim okolnostima jedu više nego obično.
U Srbiji ima svega 39,2 odsto normalno uhranjenih, a to su osobe čiji je BMI-indeks telesne mase između 20 i 25. Formula izračunavanja BMI-ja je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o ekscesivnoj gojaznosti.
Kod nas prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi ima 15,8, a ekscesivnu gojaznost ima 1,1 odsto stanovnika. Najviše gojaznih je, očekivano, u Vojvodini.
