"Dragi takmičari, vaš poslednji zadatak se zove ‘Zlatni minut’. Pravila su vrlo jednostavna: zamislite da ulazite u lift, a unutra naš predsednik žirija. Ulazite, vrata lifta se zatvaraju i imate tačno 60 sekundi da predstavite svoju inovaciju pre nego što se lift otvori i predsednik žirija izađe." Sedi takmičar u sakou od sivog tvida, nespretno uzima mikrofon u ogrubele ruke. U ime svog tima "Konstruktor", isprva nesigurno, počinje da govori o sadilici koja matematički precizno raspoređuje seme, a onda i o drugoj specijalno konstruisanoj mašini koja uništava korov. Zahvaljujući ovim mašinama ceo postupak uzgajanja poljoprivrednih biljaka bi bio jednostavniji, jeftiniji i efikasniji. A ako se još iskoristi mogućnost ugradnje sistema za satelitsko navođenje, čovek na njivi bi bio gotovo višak.

HEAD HUNTING: Da ne bi bilo sve tako jednostavno, "konstruktori" nemaju dovoljno novca da sami proizvode ove mašine. Zbog toga su prošlog četvrtka i došli u Novi Sad na Fakultet tehničkih nauka, na polufinale takmičenja "Najbolja tehnološka inovacija" (NTI). (Pročitaj okvir)

"Konstruktor" i drugih osam timova predstavili su svoje inovacije: lakši, otporniji a jeftiniji beton, magnete kojima se izvlače geleri iz tela, najbrži na svetu softveri za kontrolu velikih elektrodistributivnih mreža, samogrejne kuće koje štede 85 odsto energije… Svi oni su se prijavili na NTI takmičenje da bi neko primetio ono šta su oni osmislili, napravili, patentirali, da bi im neko ponudio partnerstvo u izgradnji preduzeća na temelju njihove ideje ili da, u krajnjem slučaju, nekom prodaju tu svoju ideju.

Na prvi pogled, zaključak je pomalo paradoksalan – nije teško izmisliti nešto novo, bolje, jeftinije, kvalitetnije, teško je naći domaću industriju koja će da primeni te ideje! "Srpska industrija drastično kaska za srpskim inovatorima", objašnjava problem državni sekretar u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Miloš Nedeljković, inače predsednik žirija iz imaginarnog lifta. "U Ministarstvo je došao čovek iz Berlina i tražio inovatore. Otvoreno nam je rekao: ‘Ja znam da vi nemate industriju i da nemate gde da primenjujete te ideje, ali ja ću ih uzeti i povezati ih sa nemačkom industrijom.’ To je lov na glave, head hunting!". U tom slučaju svi dobijaju osim države. Neka nemačka firma dobije značajnu ideju za njeno poslovanje, naučnik ili pronalazač dobije novac od prodaje patenta, a uvek ima prostora i za provizije posrednicima. Profesor Nedeljković kaže da kod nas nije sazrela svest o bitnosti tehnološkog razvoja: "Za to mora da postoji kompletan proces od ideje do primene. Mi, kao država, nažalost, pucamo posle stvaranja ideja." Zato je taj jaz između nauke i industrije jedan od učesnika "Najbolje tehnološke inovacije" nazvao "groblje inovacija".

DOZVOLJENI MONOPOL: "Patentom se stiče isključivo pravo korišćenja toga što je patentirano u sledećih 20 godina. To je dozvoljeni monopol nad rešenjem određenog tehničkog problema. Tokom tog perioda, vlasnik patenta može ostvarivati profit osnivanjem preduzeća baziranog na tom patentu ili prodajom licence drugim licima", objašnjava direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Branka Totić. Nakon 20 godina patent postaje javno dobro. "Time patentiranje obezbeđuje tehnološki razvoj zemlje i podstiče razvoj nauke, tehnike i kvaliteta života."

Ako ste pisac, umetnik ili naučnik, vaša dela ne morate posebno prijavljivati Zavodu. Ona su zaštićena čim ih napišete. Procedura za patentiranje je komplikovanija.

Prijave za patentiranje uglavnom podnose fizička lica, privredna društva (preduzeća) i naučne institucije (fakulteti i instituti). Patentirati se mogu proizvodi (uređaji, supstance, biološki materijal) ili postupci. Zavodu se predaje prijava koja, osim podataka o pronalazaču, mora da sadrži i detaljne karakteristike onog što se želi patentirati. Prijava košta pet hiljada dinara, s tim što fizička lica imaju popust od 50 odsto. Nakon prihvatanja prijave mora da prođe zakonskih 18 meseci, a onda, uz plaćanje takse (15.000 dinara, za fizička lica 50 odsto jeftinije) počinje suštinsko ispitivanje prijave.

Da bi prijava bila uspešna i krunisana patentom, mora da ispuni tri uslova: Prvo, novost: na osnovu međunarodne klasifikacije patenata radnici Zavoda proveravaju u svetskim bazama podataka (stručno: u svetskom stanju tehnike) da li je prijavljeni proizvod ili postupak nov. Drugi uslov je inventivnost: pronalazak nije inventivan ako direktno proizilazi iz poznatih rešenja u svetu (jednostavnije: ne može se patentirati topla voda). Treći uslov koji se mora ispuniti da bi nešto bilo patentirano jeste industrijska primenljivost.

Patentiranje je veoma često u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, koje ulažu ogroman novac u istraživanja i patentiranje im garantuje zaštitu od krađe ideja. Devet od 12 najvećih stranih podnosilaca prijava za patentiranje su organizacije koje se bave proizvodnjom lekova.

PATENTNA KULTURA: Ove godine u Zavod za zaštitu intelektualne svojine stiglo je 277 prijava za zaštitu različitih tehnoloških rešenja, odnosno potencijalnih patenata. Čak 237 su podnela fizička lica, privredna društva 23, dok su fakulteti i instituti zatražili patentiranje za 17 svojih tehnoloških inovacija. To da najmanji broj prijava patenata stiže od naučnih institucija ne čudi jer, kako kaže gospođa Totić, "to je zbog nerazvijene patentne kulture u Srbiji".

U razvijenim zemljama postoje fondovi iz kojih se ulaže u patentiranja. To se zove rizični kapital, jer nije sigurno da će patentirana inovacija postati profitabilan proizvod. Pri naučnim institucijama rade centri za transfer tehnologije čiji je zadatak da analiziraju tržište i donose zaključke u kojim oblastima treba podsticati istraživanja. Strategija tehnološkog razvoja (pročitaj okvir), koju je napravilo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, predviđa osnivanje sličnih fondova i centara.

"U naučnim krugovima postoji izreka ‘publish or perish’ – štampaj naučni rad u nekim renomiranom časopisima ili nestani. U mnogim zemljama se sada promoviše ‘innovate or perish – inoviraj ili nestani. Da ne bismo nestali mi kao zemlja, moraćemo da nađemo neki proizvod koji ćemo da prodajemo, koji će biti brend", kaže državni sekretar Miloš Nedeljković i zaključuje da je to zadatak inovatora. "Političari tu mogu samo da pomognu, oni su samo menadžeri."

Tim "Konstruktor", na kraju polufinala "Najbolje tehnološke inovacije" nije ušao u prvih šest i jedan poen ih je delio od finala. Međutim, ispadanje im nije toliko teško palo. Kažu: "Šta da se radi…" Za sedmo mesto dobili su 300.000 dinara od Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, a tokom učestvovanja u NTI-ju su, između ostalog, naučili kako se predstavlja proizvod, kako se prave prezentacije i biznis plan, kako se pregovara i – kako se prodaje.