Još prvi mislioci i naučnici naslutili su da u vinu postoji nešto drugačije nego u ostalim pićima, nešto korisnije, možda i lekovito. Ono što nije moglo da bude dokazano, prihvaćeno je verom, u mitovima i u religiji. Čovek antike je duboko verovao u čudotvorno dejstvo i božansko poreklo vina, a slutnje naučnika Plutarh je zaokružio rečenicom: "Od svih pića najkorisnije, od svih lekova najukusnije, a od sve hrane najprijatnije." Tek 1980. godine naučno su potvrđene Plutarhove reči o lekovitim svojstvima vina.

VINO NAUKE I CRMNICE: Široko istraživanje, zasnovano na tezi profesora Serža Renoa iz Bordoa da je procenat srčanih oboljenja drastično manji u francuskim vinskim regionima, gde je potrošnja vina znatno veća nego drugde, donelo je prve rezultate polovinom osamdesetih godina prošlog veka. Nekoliko francuskih instituta došlo je do sličnog zaključka: umereno konzumiranje vina ima pozitivno zdravstveno dejstvo. To dejstvo je u najvećoj meri pripisano proantocijanidolima, prirodnim sastojcima grožđa, koji pripadaju polifenolnim jedinjenjima, a koja se nalaze u pokožici grožđa, a u još većoj meri u semenkama – u samom srcu bobice. Zaključeno je, međutim, i da sadržaj tih korisnih sastojaka prilično varira u zavisnosti od sorte, zrelosti grožđa, podneblja i klimatskih prilika, kao i od tehnološkog postupka vinifikacije. Lekovitog vina, dakle, nema svugde.

Sa takvim saznanjima, godine 1986. podgoričke "Plantaže" je posetio Mišel Burzeks, direktor francuskog Nacionalnog instituta za vinarstvo i vinogradarstvo. Prevashodan razlog njegove posete bio je – Vranac.

Ova sorta, kako je 2008. godine i dokazano, jeste autohtona crnogorska, nastala najverovatnije u regionu Crmnice još u antičkim vremenima, spontanim ukrštanjem ili kao rezultat spontanih mutacija. Ime je, očigledno, dobila po crnoj (vranoj) boji zrele bobice. Ta bobica, kako se kasnije ispostavilo, u sebi skriva upravo ono za čim su tragali francuski naučnici: visok sadržaj proantocijanidola.

Naime, već prilikom prve posete Mišela Burzeksa dogovorena je saradnja između francuskog instituta i "Plantaža", koju je uspešno ostvario zajednički tim. Nakon sedam godina ispitivanja i ogleda, osmišljena je potpuno nova tehnologija vinifikacije i 1993. na tržištu se pojavio Vranac pod imenom "Pro Corde" (Za srce). U ovom vinu nema nikakvih dodataka, samo je posebnim postupkom povećana koncentracija pomenutih jedinjenja.

Podgoričke "Plantaže" su tako postale jedina vinarska kuća u svetu koja je naučna istraživanja, sprovedena tokom 20. veka, zaokružila konkretnim vinom.

LEKOVITO UŽIVANJE: Tokom proizvodnje crvenih vina iz pokožice bobica ekstrahuju se polifenoli i iz njih proantocijanidoli, a pozitivan učinak tih tvari na ljudsko zdravlje ogleda se u zaštiti krvnih sudova. Dokazano je da je vino hvatač slobodnih radikala, da štiti tkiva od starenja, kao i da mu pripada posebna uloga u higijeni ishrane (naročito u sprečavanju virusnih oboljenja poreklom iz vode). Baktericidno delovanje vina odavno je potvrđeno, a sve je više dokaza i o njegovoj korisnoj upotrebi u dijetetici (kao dodatak jelima). Proantocijanidoli takođe štite sluzokožu probavnog trakta od razaranja izazvanog hipersekrecijom kiselina i doprinose smanjenju holesterola u krvi.

Ako minimalna potrebna dnevna količina proantocijanidola iznosi oko 100 miligrama, onda je jasno da se vino sa povećanom koncentracijom ovog sastojka može koristiti ne samo u profilaksi, već i kao terapijsko, lekovito sredstvo. A naročito u lečenju arterioskleroze, u zaštiti od infarkta miokarda i u zaštiti probavnog trakta od pojave čireva, a kao sredstvo s antivirusnim učinkom i u lečenju određenih bakterijskih infekcija.

"Plantaže" preporučuju da Vranac Pro Corde prihvatite kao sastavni deo obroka. Popijte po 200 mililitara ovog vina vrhunskog kvaliteta svakog dana. Čuvajte svoje zdravlje, čuvajte svoje srce, pijte umereno i uživajte u Vrancu Pro Corde, u vinu – od čistog srca grožđa.