Nekad smo se borili za mir, slobodu, demokratiju i ljudska prava. Danas nam ih implementiraju.

A ako držimo do sebe, sami ćemo sebi – na primer, bolji ustav, lepšu himnu, veći… Implant je i ono za povećanje ženskih grudi, a i ono za produženje muškog… Ponosa?

Implant je nešto spolja usađeno u prirodno okruženje: u vilicu zubni, u krvne sudove stent, u srce Srđanov kišobran, u kost čelični zglob… A u mozak – jezik?

Implantacija je "ostvarenje" dodatka (aplikacije) ili "izvršenje" plana, ideje, modela, rešenja (dizajna), posebnog detalja (specifikacije), pravila (standarda), algoritma (šta god to značilo) ili – politike. Izvedenih značenja je mnogo i svakim danom sve više.

Nekad je to rešavao majstor.

U političkom novogovoru implantacija demokratskih zakona u javnom interesu je – baš zanimljivo – posao činovnika u birokratskim ustanovama.

Nema, dakle, nikakve tajne.

Negde na početku svoje Metafizike, Aristotel kaže – ovako nekako – da je tvorac ove vrste filozofije bio Tales iz Mileta, koji je za počelo (arhe) i osnovni element (stoiheia) stvari uzeo vodu. Čist primer novogovora: "filozofija" je mnogo mlađa od Talesa, javlja se tek posle Pitagore a definitivno širi preko Platona; do tada su likovi kao Tales mogli biti samo mudraci (sofos); arhe je u Talesovo vreme značila samo drvnu građu a stoiheia je bila slovo u alfabetu, da tek mnogo kasnije postane latinsko elementum.

Aristotel je, dakle, implementirao značenja sopstvenog filozofskog jezika u misao nekog dva veka starijeg mudraca. Za razliku od te vrste novogovora koju filozofi već milenijumima trebe i raskrinkavaju, ovo naše implementiranje ne nailazi na otpor. Usađuje se.