Na plakatu kojim se ove godine pozivaju mladi da upišu Policijsku akademiju dominira fotografija mladića i devojke u policijskoj uniformi što dokazuje da policija želi da se u njenim redovima nađe podjednak broj žena i muškaraca. Da ovo nije puka želja, već nešto što se ostvaruje, govori i činjenica da je ove godine iz Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici izašlo 111 muškaraca i 44 žene. Najbolja od svih polaznika bila je žena, Tanja Živković (na slici), sa prosečnom ocenom 4,90. Inače, među pet najboljih polaznika, četiri su bile žene.

O tome kako se odlučila da postane policajka (ovaj termin odomaćen je među ženama policajcima), Tanja Živković kaže:

"To je nešto što sam oduvek želela. Policija je tu da pomaže građanima i omogućava sprovođenje zakona i ja sam želela da budem deo toga."

Iako njene ocene to ne pokazuju, Tanja priznaje da je u početku školovanja malo manje volela teoriju od prakse.

"Profesori u Centru su nam nesebično nudili svoje znanje i samo od nas je zavisilo koliko ćemo naučiti. Sedam dana provedenih u Kuli gde smo imali obuku u gađanju vatrenim oružjem bili su sjajni, ali sasvim je druga stvar kada oružje treba upotrebiti u službi. Tada nije lako držati oružje i mi smo učili tehnike koje nam pomažu da smanjimo nivo stresa i da odluke koje donesemo budu racionalne i u skladu sa zakonom. Onda sam shvatila da je teorija koju sam ranije smatrala manje zanimljivom neophodna da bi se dobro obavljao policijski posao."

Prema rečima naše sagovornice, ni ona a ni njene koleginice nisu imale nikakve "popuste" zato što su žene i ravnopravno su sa muškarcima učile odbrambene veštine, džudo i karate. Takođe su na vežbama zajedno sa kolegama stajale u kordonu i nosile opremu za razbijanje demonstracija.

"Ono što mi je najteže palo bilo je odvajanje od porodice, ali u Kamenici sam upoznala različite, sjajne osobe sa kojima sam ostvarila prijateljstva koja će trajati. U Centru smo mnogo radili, ali imali smo vremena i za odmor i druženje i mislim da će mi period koji sam provela u Kamenici biti najlepši period u službi."

Tanja Živković je trenutno raspoređena u Beogradu. Dok ne položi državni ispit, ona nema službena ovlašćenja. Tokom ovog perioda, posmatra kako njene kolege obavljaju posao i kako u praksi izgleda ono što je učila u Centru. O tome šta je do sada primetila kao karakteristiku policijskog posla ona kaže:

"Ovo je posao koji se radi sa ljudima i to se uvek mora imati na umu. Neko je spreman da sarađuje, a neko je malo nervozniji, ali policajac uvek mora da se drži načela profesionalnosti i humanosti."

Ponekad situacija zahteva da se hladnokrvnost pokaže i prilikom odlaska ili povratka sa posla. Tanja nam je ispričala sledeću anegdotu:

"Na posao idem autobusom. Dešava se da kada u uniformi uđem u autobus nastupi tajac. Ponekad začujem komentar o tome da sigurno vladam mnogim borilačkim veštinama. Pravim se da nisam ništa primetila ili čula."

Ovakve anegdote će sigurno nestati kada se policajke u još većem broju pojave na našim ulicama, a izvesno je da će se to ubrzo dogoditi. Ukoliko neko misli da se devojke prijavljuju u Policiju u nadi da će potom dobiti neki lakši posao – greši. O tome kakvu bi karijeru želela, Tanja Živković kaže:

"O tome ne odlučujem ja, već to zavisi od potreba službe. Želela bih da budem u patroli ili pozornik. Nadam se da neću biti raspoređena na kancelarijski posao."

Tako razmišlja najbolja polaznica Centra za policijsku obuku, a malo je verovatno da njene koleginice misle drugačije.