Počelo je sasvim naivno i nenametljivo. Prvo su mi (putem 064 mreže) slali poruke kojima poštovane korisnike obaveštavaju da samo do određenog datuma mogu lako i bezbolno da pređu sa prepaid na postpaid sistem. Zatim su me obavestili da ta specijalna ponuda traje još mesec dana, pa još dva meseca, a kada su videli da se ne pecam, rešili su da me podmite. Ne samo da je lako i bezbolno nego će me još i častiti ako to uradim u narednih mesec dana. Dobiću toliko i toliko besplatnih minuta, plus mogu da zadržim svoj broj, a ako kupim još i neki telefon pride sve to mi dođe skoro džabe, kao i njihov prenos. Čitam poruke koje mi stižu barem jednom nedeljno (obično rano ujutro) i vidim kako polako gube živce. Nude sve više i više – te ako pređem do tog i tog datuma častiće me sa 500 pa sa 600, a odnedavno i sa 1000 dinara. I svaki put pokušavaju da zvuče kao da je u pitanju ograničena ponuda – samo do tog i tog datuma… ali pošto sam očito bolji pokeraš od njih, ubrzo me obaveste da ponuda ipak važi i sledećeg meseca, i sledećeg, i sledećeg… Prirodno postajem paranoidna i pitam se gde je začkoljica. Zašto su toliko zapeli da me prevedu u postpaid? Jedno zlatno pravilo poslovanja kaže da nikada ne dozvolite da druga strana oseti koliko vam je stalo do nečega. Ako očajnički pokušavate da se zaposlite – probajte da ne delujete tako. (Isto važi i za ljubav.) Iz sličnog razloga se preporučuje da u samoposlugu ne odlazite gladni jer ćete kupiti i ono što inače ne biste.

Drugo zlatno pravilo kaže da je dobro sklopljen posao samo onaj u kojem obe strane dobijaju. Šta oni dobijaju? Kakvu korist imaju ako plaćam posle, a ne pre? Pa i kurve i baba-sere insistiraju da im se plati unapred. Logično bi bilo da se i PTT-u više isplati da ja njih kreditiram – da unapred platim njihovu uslugu – nego da oni mene kreditiraju. Zašto im to ipak nije isplativo nego su još spremni i da me časte samo da bih postala poštovani postpaid korisnik? Moje iskustvo sa Elektrodistribucijom je obrnuto – oni su se očajnički trudili da ostanem prepaid korisnik (to je ono kad im plaćate onoliko koliko oni procene da ćete potrošiti), ali kada sam ipak postala postpaid tj. samočitač (to je ono kad sami obračunate koliko ste potrošili za dve nedelje pa im toliko i platite) struja me košta duplo manje.

I, kako to obično biva – kad se sumnja jednom uvuče u odnos, počinjete sve da stavljate na proveru. Da li sam za PTT zaista poštovani korisnik ili imaju neke zadnje namere? Pratim humanitarnu akciju "Dajte impuls životu" koju je započela "moja mreža 063", a odnedavno se uključila i moja mreža 064. Tu vidim razliku između pre i post paid pretplatnika. Ako pozovete određene brojeve telefona, sa vašeg računa za mobilni automatski se skida izvesna suma novca i prebacuje u fond za pomoć bolesnoj deci, samo što se poziv postpaid korisnika tarifira (kako to oni bezlično kažu) većom sumom nego prepaid korisnika. Šta to znači – da su postpejdovci šire ruke nego mi pripejdovci. Ili da su humaniji? Da im je više nego meni stalo da pomognu deci? Da li treba da se postidim pa pređem na postpaid ili da, kao onaj deda u Ko to tamo peva, odrešim kesu pa pozovem desetak puta, samo da vide da nisam cicija iako neću da pređem u postpejd tabor?