Godina 2001. bila je godina reforme bankarskog sistema u našoj zemlji – više od jedne decenije posle ostalih zemalja u tranziciji. Redukcija bilansne sume za 57 odsto, smanjenje broja banaka za 41, od čega su 23 zatvorene, a 18 banaka je pripojeno, odnosno preuzeto, i na kraju onaj najbolniji deo, 10.000 bankara koji dele sudbinu zatvorenih banaka i koji su poslednjih deset godina imali samo radno mesto, ali ne i realni posao, samo su deo problema nasleđenog političkog bankarstva. Dosadašnji troškovi zatvaranja banaka su oko 200 miliona, odnosno dva odsto BDP-a, što je u poređenju s drugim zemljama u tranziciji, koje su za te svrhe potrošile i do 30–40 odsto BDP-a, zanemarljivo. Od novembra 2000. cilj je bio izvesti reformu bankarskog sistema uz minimalne troškove i uz istovremeni razvoj savremenih bankarskih usluga. Ovaj cilj se može smatrati ispunjenim: 1) novoprikupljena štednja je dostigla nivo od 800 miliona, 2) platni promet je funkcionisao besprekorno i pored drastičnih rezova, 3) bankomati, kreditne kartice, potrošački krediti ponovo postaju deo svakodnevnog života. Takođe, važno je istaći da su, kao rezultat izvršenog restrukturiranja bankarskog sektora, kamatne stope prepolovljene za samo godinu dana, a referentna kamatna stopa našeg finansijskog tržišta (na blagajničke zapise NBJ) trenutno iznosi svega 12–13 odsto na godišnjem nivou.

I pored gore navedenih, bankarskom sektoru i u narednih nekoliko godina predstoje korenite promene, pošto se banke moraju ponovo okrenuti tržištu, odnosno već odavno zaboravljenom klijentu. Formiranje trezora na nivou Republike Srbije, privatizacija velikih preduzeća, reforme ZOP-a samo su neki od ključnih elemenata koji prisiljavaju banke da taj korak naprave što brže i efikasnije. A šta znači stavljanje klijenta u fokus pažnje banaka u praksi? Ni manje ni više nego nužnost svake banke da razvije poslovnu strategiju, odnosno da definiše minimum tri njena osnovna elementa a to su: 1) klijenti, 2) kanali, 3) proizvodi. Vreme pukog preživljavanja iz dana u dan je prošlo i svaka institucija mora konačno da oformi svoj poslovni profil.

Teorija da, u uslovima stabilne makroekonomske situacije i povećane konkurencije, marže banaka opadaju nailazi na potvrdu u praksi i u našoj zemlji. Međutim, i pored znatnog pada, trenutna visina marži još uvek, iako privremeno, obezbeđuje bankarima udoban život. Pravi izazovi tek predstoje i to onog trenutka kada pitanje više ne bude da li ima kredita, već koliko on košta. Do kraja ove godine, rat kamata umesto rata kredita sigurno će se dalje pooštriti. Mora se napomenuti da je osnovna prepreka daljeg pada kamatnih stopa, osim poreza na finansijske transakcije koji se eliminiše kod mnogih transakcija ovih dana, pre svega funkcionisanje pravne države. Njeno nepostojanje definitivno košta i ugrađeno je u trenutni nivo kamatnih stopa, pošto banka nijednom deponentu na šalteru, koji traži povraćaj svojih sredstava, ne može da u slučaju nevraćanja depozita kao izgovor koristi pravne zavrzlame oko naplate bančinog kredita!

Što se tiče samih proizvoda banaka, oni će se i dalje produbljivati. Bankomati već funkcionišu, ali je njihova uloga skromna i svodi se na podizanje gotovine, bankarski transferi postoje, iako davanje redovnih mesečnih naloga za struju, telefon itd. još nije moguće, platne kartice su takođe već tu, ali njihova sveopšta afirmacija tek predstoji, dok su hipotekarni krediti prisutni (ako nigde drugo, a ono na papiru), ali se vezuju često za kupovinu akcija pa i obavezni depozit. Naravno, i neki novi proizvodi kao što su lizing, faktoring, razni fondovi dalje će se razvijati na našem tržištu, pre svega u zavisnosti od brzine izmena zakonske regulative.

A što se tiče vlasničke strukture, odnosno "u čijim rukama" će biti bankarski sektor, to će zavisiti od brzine reakcija banaka koje su u većinskom domaćem vlasništvu, odnosno od njihove sposobnosti da vešto iskoriste svoje strateške prednosti, od poznavanja lokalnog tržišta pa sve do mogućnosti da se angažuju kritični kadrovi za uspešno poslovanje.

Od razvoja bankarskog sektora najviše koristi imaće klijenti banaka, koji su i zaslužili da budu adekvatno nagrađeni za svoju štedljivost i poverenje u banke. A bankama predstoji prava utakmica u kojoj sudija u vidu NBJ treba budno da motri da igra bude fer. I sad svi na posao…