Članak koji je napisao vaš kolega Konjikušić otvorio je mnogo veći prostor za raspravu nego što to na prvi pogled izgleda. Inače u svetu se vodi, pa bezmalo višedecenijska borba protiv duvana. To je sa medicinskog stanovišta sasvim u redu. Pored sve te borbe, parola, spotova, raznih upozorenja, ja ipak volim da koristim duvan. I pošto je cela ta jagma pokrenuta zarad našeg zdravlja, onda osećam potrebu da postavim nekoliko pitanja.

Kada zapalim cigaretu svestan sam da se u mojim plućima polako taloži određena količina katrana, pa da se pri tom inhalira otrovni nikotin, da smanjujem količinu kiseonika u svom organizmu, i čitav niz drugih štetnih posledica. Na kraju postoji verovatnoća da ću dobiti kancer pluća i umreti. Kako god gledali nekakav kraj ipak sleduje? A sad pretpostavimo da ne pušim. Ustanem rano i otvorim širom prozor i udahnem duboko. Šta udahnem? Pa gotovo ceo sadržaj gradskog nam vazduha. E pa bilo bi interesantno da nam neko lepo izloži hemijski sastav tog udaha. Tu se nalaze izduvni gasovi automobila, pa sav onaj otpad koji navire kroz fabričke dimnjake, a onda sve ono što donosi vetar iz daljine. U Beogradu to još i nije tako strašno. Svako ko je stariji od 30 godina trebalo bi da se seća Zenice u Bosni. A onda u sebi postavite pitanje koliko je takvih Zenica na svetu i sve to nose vetrovi širom nam divnog sveta. Radije bih ostao na mojim cigaretama. I kako to da se pasivni pušači ljute na aktivne, a ne organizuju se protiv drugih mnogo gorih zagađivača? Valjda su im prvi "pri ruci", a ovi drugi nisu. Ili, recimo, organizuje se dan bez automobila. Baš lepo. Ali one pumpe na bušotinama se ne gase pa se samo povećava zaliha goriva koja će se prodati!? Neko bi rekao da bez cigara može, a bez prevoza ne može, jer je tako ustrojen život. Stav je sasvim u redu, ali i ako ne puši a uključi automobil opet nekog truje. Pa se samo postavlja pitanje da li želimo da se trujemo manje ili više? Ja bih lično izabrao brzu smrt umesto mrcvarenja. Pitanje ekvivalentno izbor između električne stolice i injekcije za eutanaziju.

Mogli bismo da postavimo jedno mnogo interesantnije pitanje. Zašto se toliko uporno vodi borba protiv pušača, a ne protiv alkoholičara? Ako pogledamo alkoholizam je mnogo gora pojava. Zašto na flašama pića ne piše upozorenje kao na paklicama cigareta, da je konzumacija dotičnog opasna po zdravlje i da imate cirozu jetre "u najavi"? Ponašanje alkoholičara je i mnogo opasnije. Nikad nisam čuo da je neko "mrtav napušen" kad se vratio domu maltretirao ženu i decu, ili pucao u komšiju, ili zgazio nekog automobilom… Da li je lobi proizvođača alkoholnih pića toliko jak da na borbu protiv istog ne vredi ni počinjati? Zamolio bih nekog od novinara, a koji ne konzumira alkohol, da napiše jedan članak na tu temu. Mislim da neće napisati mnogo jer niko i ne vodi tako široku borbu protiv pijanica kao protiv pušača.