Ako ništa drugo, bar ne patimo od mrtvila u našoj političkoj areni. Predatorski entuzijazam naprednjaka Vučića žustro je sevnuo na podmetanja "monstruma i malog miša", to jest Šešelja njegovog dojučerašnjeg idola i političkog mentora. Metamorfoza od radikalskog antievropejca do proevropskog naprednjaka dušu je dala za jedan fenomenološki novinski portret Vučićevog kopernikanskog obrta u tekućoj srpskoj istoriji besramnog sluđivanja ljudskih duša.

Kao i obično, Vera Didanović je sve to izvrsno predstavila u dokumentovanom dosijeu "Monstruozni miš i ostale aveti iz sopstvene prošlosti", u Vremenu od 15. jula ove godine. Sam naslov dovoljno upućuje o čemu je reč u kontekstu već poznatih zbivanja. Ostaje da se vidi da li je Vučićev iskorak okretanje prema "godini raspleta" koja je po mnogo čemu upravo pred nama? Otškrinuta Pandorina kutija prisiljava nas na osvešćenje ili dalje posrtanje?

Slučaj "malog miša" iskrsava iz zone sumraka kao sarkastični paradoks na čijem fonu kopernikanski Vučićev salto dobija potencijalni smisao. "Od koristi za celo društvo", napominje se na kraju teksta, uz ohrabrenje Vučiću "za dalje napore u istom pravcu", nasuprot ranijih grehova.

Ali, ne lezi vraže, upravo to što Vera Didanović pozitivno sagledava i efektno poentira neočekivano smeta Zoranu Avramoviću koji naširoko prigovara toj njenoj "političkoj pedagogiji". Valjda zato što narušava sopstvenost promena Vučićeve političke celovitosti!? Očegledna kontra pedagogija. Suštinski nesporazum oko korisnosti promena. Razjašnjenje treba potražiti kod Vučića, a ne propitivati Veru Didanović.