General Živorad Vujičić, braneći se po optužbi vojno-sudskih organa zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službene dužnosti i primanja mita, u javnost je izneo teške optužbe na račun grupe generala VJ, pa i predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Javno je prozvao generale Pavkovića, Simića, Obradovića, Arsića i Nikolića zbog njihove umešanosti u niz zloupotreba vojnog budžeta, posebno u vezi sa stanovima. Najteže optužbe su upućene generalu Pavkoviću, za čiji račun je navodno i poturio akt o saglasnosti za kupovinu stana istom, predsedniku Vojislavu Koštunici.

Logično je očekivati da su sada na potezu prozvani generali, javno mnjenje Vojske a posebno vojnog tužilaštva, koje po službenoj dužnosti mora pokrenuti postupak po navedenim optužbama. Da li će do toga doći, teško je dati odgovor, jer je praksa pokazala da ipak postoje nedodirljivi.

Činjenica je da se poslednjih deset godina vojnim stanovima manipuliše i mućka, te da je u tom periodu više lica, pa i čitavih garnitura, u stambenom organu (upravi) smenjivano, disciplinski i krivično gonjeno. Najčešće se prljavi poslovi, koji su u vezi sa vojnim moćnicima, zataškavaju argumentima snage, a ne rešavaju snagom argumenata.

I sam pravilnik o stanovima u Vojsci (četvrti po redu od 1991. godine) pisan je po narudžbi i potrebi načelnika (na snazi od avgusta 2000), pa je valjda zbog toga i štampan u "Službenom vojnom listu" pod oznakom "vojna tajna – poverljivo". Samim tim, nedostupan je velikom broju stambenih interesenata, posebno vojnih lica koja su penzionisana bez rešenog stambenog pitanja. Isti nisu obavešteni o svojim pravima, čime se lako može manipulisati, a to je i do sada činjeno.

U Pravilniku, čl. 7 tač. 1, koliko je meni poznato, prvi put daje se pravo da se stambeno pitanje može rešavati licima koja nisu to pitanje rešila sredstvima iz radnog odnosa. To znači, pravo na stan, i to po osnovi ostvarenog staža imaju svi oni koji su tokom rada nekim drugim sredstvima stekli više kuća, vila i sl., što je prvi iskoristio general Dragoljub Ojdanić, donosilac i potpisnik ovog pravilnika. Istim članom vojna lica stambeno pitanje mogu rešavati i van mesta prebivališta i rada (čitaj – svi u Beogradu), bez obzira na to koliko im je vremena ostalo do sticanja penzije.

Posle porodica poginulih, invalidima I – III kategorije, prednost sa istim stažom molbe, data je licima sa dužim stažom, odnosno penzijskim stažom. Ovom odredbom, žrtvovana su sva lica koja su 1994. godine penzionisana sa 30 i više godina penzijskog staža, silom zakona kao "nepodobni" (čl. 107 st. 3 Zakona o vojsci Jugoslavije).

Posebno su pogođena lica koja su imala prvenstvo u dodeli stana po osnovi teške bolesti člana porodice i koja su duže izvršavala borbene zadatke. A takvih bez stana i imovine je najviše, jer su to uglavnom lica iz bivših republika SFRJ. Tako se ranije ostvareno pravo (povoljnije) jednostavno ukida.

Po čl. 20 Pravilnika, generale sleduje trosoban do petosoban i veći stan, ovisno o broju dece. Trosoban, bez dece, a petosoban i veći sa četvoro i više dece. Zašto im se onda zidaju vile?

U slučaju generala Pavkovića, po osnovu čl. 20 Pravilnika, istom sleduje četvorosoban stan. Pošto je otuđio pola trosobnog stana na Bežaniji, a sada mu sleduje četvorosoban, po čl. 7 stav 1 Pravilnika sleduje mu samo dvoiposoban stan, površine najviše 90 m². Pavkovićeve ranije dve supruge i deca iz tih brakova, kako sam upoznat, stambeno su obezbeđeni.

Dakle, po navodima generala Vujičića, Pavković ima najmanje četiri stana i jednu kuću. Ovo je pitanje koje moraju rešavati i savezni organi i savezno pravosuđe. A ako su podaci tačni, pitam se kako se osećaju lično Pavković i njegova supruga Glorija, kada im je poznato da preko 14.000 porodica nema stan, a najveći deo njih živi po garažama, podrumima, vešernicama i šupama.

I lično pitanje Pavkoviću: ako je samo deo ovog i onog što sam ranije pročitao o tebi istina, pitam se koju sam ja to školu završio zajedno s tobom daleke 1970. godine?

Nadam se da će se po ovim pitanjima oglasiti i udruženje vojnih penzionera iz otcepljenih republika bivše SFRJ.