S velikim čuđenjem otkrio sam da ste 20 odsto poslednjeg broja "Vremena" posvetili Televiziji Pink. U prvi mah sam pomislio da je reč o nekakvom mamutskom satiričnom prikazu ove televizije iz pera Teofila Pančića. Nije baš previše vremena prošlo otkad je gospodin Pančić o Pinku pisao kao o zvezdi džibernjaci pa pomislih da je ovo nastavak te priče. Medjutim, prevario sam se. Očigledno je da je Pink zakupio 16 strana "Vremena" da se približi jednom (možda i jedinom) sloju ljudi, koji su tu televiziju i njenog vlasnika prezirali. Čitaocima "Vremena". Uopšte nemam nameru da osudjujem gospodina Željka Mitrovića što želi da ga i mi zavolimo. On ima pravo na agresivan marketing. Ali, veoma sam razočaran upravnim odborom, glavnim i odgovornim urednikom i redakcijom "Vremena" što su dozvolili Pinku reklamu na 16 strana, a da za uzvrat dobiju prljav i krvav novac bivšeg julovca.

Nedeljnik "Vreme" kupujem i čitam iz nedelje u nedelju otprilike deset godina i smatram da su daleko najbolje novine na prostorima bivše SFRJ. Sećam se da ste odbili pare i Miloševića, a posle i Karića (mada mu to dođe na isto). Pa zašto ste sad poklekli? I kako je uopšte moguće da u "Vremenu" zateknem sledeće šekspirovske misli: "Prosečan gledalac Pinka drži dijetu, nosi markiranu odeću, voli automobile koji se ističu svojim izgledom i svojim tehničkim karakteristikama. Otvoren je za novine, smeo, sklon rizicima, intuitivan i brz mislilac, individualista".

Neću da okončam ovo moje pismo kao nekakav baksuz koji će vam reći da više nikada neće kupiti "Vreme". Nastaviću da kupujem ovaj nedeljnik, pre svega zbog toga sto se svojih ljubavi ne odričem lako, a i ljudski je prastati…