Za moralnu pridiku potrebni su ozbiljni argumenti i pristojan jezik. U navedenom članku to nije slučaj: ključni argumenti su iz kuhinje neozbiljne propagande, a jezik ispod nivoa tolerantnosti, pre jezik mržnje.

Upoređenje Kragujevca sa Srebrenicom je besmislica, a tvrdnja da je "naš" čovek, dr Stanković sa VMA, obradio "preko 2000 iskopanih leševa", muslimanskih, čista je izmišljotina našeg člankopisca – te "obrade" nije bilo. Dr Stanković je, istina, uradio oko 3500 obdukcija, ali srpskih žrtava, među kojima i nekoliko stotina (od ukupno "preko 1000", ili znatno više?) stradalih u prepadima muslimanskih jedinica iz Srebrenice.

I Nataša Kandić, vredna "najdubljeg poštovanja" (prema članku), ima svoj prilog o razlogu ispada Nasera Orića i Co iz srebreničke enklave: pljačka gladnih iz Srebrenice ("Dani", Sarajevo, 22.06.98). Teže je objasniti prateću "kolateralnu štetu", seču srpskih glava i paljenja stoke i sela, dokumentovanu i na videosnimcima, koje je Naser ponosno pokazivao i stranim novinarima (Geoge Pumphrey, "Washington Post", Bill Schiller, "Toronto Star").

Druga velika mistifikacija je "zločin nad 1200 sarajevskih mališana, u koje je pucano hiljadu dana" (rečnik i stil autorke). Na skoro završenom suđenju generalu Galiću, komandantu opsade Sarajeva tokom 23 meseca (od septembra 1992. do avgusta 1944), u Haškom tribunalu je utvrđeno: u to vreme živelo je u Sarajevu 340.000 stanovnika, uključujući i 45.000 (!) vojnika bosansko-muslimanske armije, poginulo je 3798 lica, od kojih 1399 civila. Logična pitanja: Kako to da je pucano na decu a pri tome je poginulo skoro dva puta više vojnih lica nego civila uopšte (1400, sve deca?)? Šta je za sve to vreme radila ta armija od 45.000 vojnika? Na koga je i sa kojih je sve mesta pucala? Ko je rušio Grbavicu? Ko je ubijao Srbe u Sarajevu, a ko u "Kazanima"?

Neprihvatanje licitacija "velikih brojeva" ne znači negiranje i samih događaja. Samo konstatacija "da je i druga i treća strana činila zločine" nije dovoljna – gde su ti počinioci u Ševeningenu? To je obično, ljudski razumljivo pitanje, a nikako težnja da se na taj način amnestiraju "naši" počinioci. (Muhamed Filipović, akademik i političar, Bošnjak još iz vremena kada su Izetbegović i njegovi hteli da budu samo muslimani, pitao bi Tribunal, u situaciji Miloševića: "Oprostite, ali zašto ne progonite sve zločince"? Intervju u "NIN"-u, 13.02.03).

"Odlaska u Evropu nam nema bez čistih cipela, a to podrazumeva prethodno čišćenje ispred sopstvenog praga", može da se prihvati. Teško je, međutim, kada ispred našeg praga i drugi čiste svoje cipele. Među njima, pomažući im, i naš autor pamfleta "Svest o zločinu".