Kako je g. Vasić primetio, informacije koje su široj javnosti predočene o saobraćajnoj nezgodi u kojoj su ministar Jočić i njegov vozač teško povređeni, vrlo su šture. Javnost se redovno obaveštava o zdravstvenom stanju ministra i vozača, ali o samoj nezgodi malo toga konkretnog znamo. Pojavio se pas na autoputu, vozač je pokušao da "izvrda", izgubio kontrolu i desio se jarak. A između redova? Autor je iz svog ugla i na osnovu poznatih mu informacija izvršio neku vrstu rekonstrukcije događaja, pa da se malo pozabavim time.

Stabilnost vozila pri kočenju se gubi na granici prijanjanja (kada je sila kočenja jednaka sili prijanjanja), na točkovima jedne ili obe osovine, odnosno onda kada točkovi te osovine blokiraju. Tada se na njima ne ostvaruju nikakve bočne reakcije na bilo koju vrstu poremećaja (neravnine na putu, aerodinamičke sile, centrifugalna sila), usled čijeg dejstva vozilo može da skrene sa željene putanje. Vozilo sa ugrađenim ABS sistemom za kočenje teško postaje nestabilno pri kočenju. Jer, ABS sistem obezbeđuje povećanu stabilnost pri upravljanju i u najkritičnijim režimima kočenja (naglo kočenje u krivini ili pri skretanju, na putu sa niskim koeficijentom prijanjanja), bez obzira na tip vozila, jer se u odnosu na njega i optimizira. Zapravo, ABS sistem sprečava blokiranje točkova. Pošto se, u opisanom slučaju, radi o autoputu (relativno prav put sa dobrim prijanjanjem) i pretpostavljam pouzdanom i ispravnom vozilu sa ugrađenim ABS-om (sumnjam da je "mercedes" bio krš), teško mi je da poverujem da je gubitak kontrole nad vozilom posledica naglog kočenja.

Više sam, u svom nagađanju, sklon da poverujem da je vozač, našavši se pred preprekom (u mraku, iznenada i pri velikoj brzini), naglo skrenuo, što je izazvalo veliko bočno ubrzanje i uslovilo bočno klizanje vozila i njegovu podupravljivost. Velika masa vozila, oslanjanje velike krutosti i visok položaj težišta vozila (zbog njegovog terenskog tipa) samo su pogoršali stvar, tj. javilo se tzv. bočno naginjanje vozila koje dodatno doprinosi podupravljivosti, pa je vozilo preletelo bankinu i završilo tamo gde je završilo. Drugim rečima, nije tu ni bilo kočenja, a i ako ga je bilo kočeno je neposredno pre naletanja na bankinu i to vrlo kratko (recimo reda veličine nekoliko sekundi zbog vremena reagovanja vozača, odziva i aktiviranja kočionog sistema), pa do punog dejstva kočnica nije ni došlo, a samim tim ni do blokiranja točkova (i uz pretpostavku postojanja ABS-a). Ako točkovi pri kočenju ne blokiraju, uticaj kočenja na stabilnost vozila je zanemariv.

No, kao što sam spomenuo, sve ovo je u sferi nagađanja, a i ne razlikuje se mnogo od pretpostavke g. Vasića. Ako vozilo nije imalo ugrađen ABS i ako su pri kočenju točkovi blokirali, onda je autorova pretpostavka i te kako logična. Šta se stvarno desilo čućemo od nadležnih, ako budu hteli da nam kažu. A verovatno neće hteti. Međutim, na osnovu onoga što znamo, ako je i tome verovati, suština je u sledećem. Uzrok nezgode je ljudski faktor, okolnost iz koje je kao posledica proizašla nezgoda je neprilagođena brzina, i to su dve ključne stvari. Po mnogim istraživanjima, oko 90 odsto saobraćajnih nezgoda dešava se zbog dva gore navedena razloga.

Prošla godina bila je za Srbiju rekordna po broju saobraćajnih nezgoda. Novi zakon o bezbednosti saobraćaja već dve godine (ili čak tri) čami u nekoj fioci, i nikako da dođe na dnevni red u parlamentu. Važeći zakon o bezbednosti se ne primenjuje dovoljno dosledno, sistem kontrole i naplate kazni za saobraćajne prekršaje kao i da ne postoji, putevi su generalno loših eksploatacionih karakteristika (izuzimajući nekoliko glavnih koridora i saobraćajnica), vozni park prosečne starosti između 15 i 20 godina, edukacija vozača očajna, saobraćajna kultura… Nastavi li se ovaj negativan trend, crno nam se piše, a ko preživi, pričaće.

E da… Naravno da nisam zaboravio. Ministru Jočiću i njegovom vozačkom osoblju želim uspešan i brz oporavak. Pa da prione na posao…