Krug se najzad zatvorio. Krug politike vladajućih demokratskih partija koja se tokom poslednje tri godine ogledala u vlastodržačkoj zaslepljenosti, osionosti, političkoj bahatosti, poništavanju svih demokratskih institucija i konačno u stvaranju klasične partijsko-političke oligarhije koja je u potpunosti izgubila kontakt sa realnim životom.

Nije ovde reč o apatiji birača i bojkotu izbora već o mukotrpnom procesu nastanka samosvesnog i punoletnog građanina koga ne možete više zasenjivati i obmanjivati reformističkim pričama o potrebi podnošenja žrtava i odricanja, a da pri tome vladini funkcioneri koriste svoje položaje za bogaćenje i osiono vlastodržačko ponašanje. U ovoj zemlji se dogodio nepovratan proces konstituisanja delotvorne javnosti u kojoj se građanin javlja kao politički osvešćeni politički i društveni činilac. Vreme podaništva i slepog podržavanja državnih funkcionera i njihovih demagoških priča je nepovratno minulo. Zabrinjavajuće je da predstavnici tzv. demokratske vlasti u svojoj vlastodržačkoj i oligarhijskoj zaslepljenosti nisu više u stanju da realno sagledaju uzroke velikog poraza demokratskog predsedničkog kandidata. Oni više jednostavno ne mogu da prihvate pouke izbora jer su nepovratno krenuli na put samoobmane i političke zaslepljenosti. Dovoljno je samo setiti se obraćanja Z. Živkovića neposredno posle izbora pa će nam biti jasno da su naši novi politički oligarsi krenuli na put bez povratka. Oni su jednostavno nesposobni da uvide i spoznaju sve greške i propuste već uporno istrajavaju na priči o uspešnosti reformi koje sprovode i dobrom putu kojim nas vode. "Izlaznost je bila samo pet do šest odsto manja u odnosu na izbore u decembru prošle godine, što predstavlja poraz onih destruktivnih snaga koje su pozivale na bojkot. Ne možemo samo da kukamo i da dozvolimo da reforme stanu. Očekujem da će se demokratske snage 28. decembra vratiti reformama i prestati sa proizvodnjom afera i nedoumica. Srbija ne sme da zastane u sadašnjim reformama, a njena osnovna proizvodnja mora i dalje biti – proizvodnja promena." Nema u ovim rečima ni nagoveštaja o spremnosti da se trezveno i temeljno analiziraju uzroci poraza na predsedničkim izborima. Naprotiv, premijer Z. Živković smatra da su za neuspeh izbora krivi birači koji nisu imali dovoljno pameti i hrabrosti da ponizno slede pravi put koji je zacrtala uspešna Vlada Srbije. Problem su stranke koje prave tzv. afere i tako ruše skladni svet u kome oni tako uljuljkano reformistički žive. Sigurno je da se može desiti da i posle decembarskih parlamentarnih izbora buđenje i osvešćivanje bude još teže i bolnije.

Od samog uspostavljanja nove demokratske vlasti bila je jasna težnja izvršne vlasti da deluje bez ikakve kontrole i saradnje pre svega sa parlamentom kao vrhovnim zakonodavnim organom. Ta težnja izvršne vlasti je i bila osnovni razlog za destruiranje i poništavanje svih demokratskih institucija bez kojih ne može da funkcioniše stabilan demokratski sistem. Oglušivanje o odluke Ustavnog suda, krađa glasova u parlamentu, uspostavljanje političkog i ekonomskog monopola, gušenje javnosti i kritičkih debata, nekritičko primenjivanje neoliberalnog koncepta reformi sve su to elementi razaranja demokratske supstance jednog društva koja se konačno i završila u velikoj apstinenciji na predsedničkim izborima. Na osnovu malog procenta izlaska na izbore ne može se izgraditi demokratski društveni i politički sistem. Ali, naša Vlada je najzad ostvarila svoj san i zacrtani politički cilj, konačno je ostala sama na našoj političkoj sceni i sada može da neometano demonstrira svoj poznati politički pragmatizam.