Gde smo bili, šta smo radili, to više niko ne zna, to je tamni vilajet. Činjenica je da smo mogli da izađemo iz njega i da bi nam danas bilo jednostavnije, ako ne i lakše. U to vreme gospodina Markovića još smo bili jako uobraženi, nismo bili svesni šta nam se sprema. Opijeni Titovom Jugoslavijom mislili smo da je pred nama crveni tepih. Šteta sto g. Marković nije uspeo u svom programu, bila sam uz to svim srcem i verovala u njegovu ideju, jer to je bio najbezbolniji korak u očuvanju zemlje. Najtužnije je što sada kada smo u čabru, još nismo svesni da sve dublje padamo, a rađamo novu decu koja treba da žive.