Barak Obama, Vladimir Putin ili Fransoa Oland i Angela Merkel svakako su mogli da se nađu na listi pet ličnosti nedeljnika "Vreme" koje su obeležile prethodnu godinu. Obama je osvojio drugi predsednički mandat u najmoćnijoj zemlji sveta, Putin se slavodobitno i očekivano vratio na funkciju predsednika Rusije, Oland je pobedio Nikolu Sarkozija i ulio nadu marginalizovanim socijalistima diljem Evrope, a kancelarka Nemačke drži dirigentsku palicu orkestra Evropske unije koji grčevito pokušava da ublaži disonantne tonove. Privredna recesija, finansijska, dužnička i socijalna kriza, porast nezaposlenosti i pad životnog standarda obeležile su i godinu za nama. Od njih četvoro dobrim delom je zavisilo u kom pravcu se zemlja okretala.

U igri je bio i Aleksis Cipras, "čovek koga se Evropa boji", šef komunističke Sirize, partije koja zamalo da dođe na vlast u Grčkoj, članici EU, a koja u svom programu ima ukidanje kapitalizma i koja bi da ukine "sramne" ugovore Atine sa ozloglašenom Trojkom – Evropskom centralnom bankom, Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom. Tu je uvek i živopisni bivši premijer Italije Silvio Berluskoni, koji je uprkos svemu, svim mahinacijama, utajama, orgijama koje mu se stavljaju na teret, pred kraj godine odlučio da se ponovo upusti u trku za šefa italijanske vlade. Ili Si Đinping, novi lider Komunističke partije Kine….

Ipak, redakcija "Vremena" je izabrala pet drugih ličnosti. Oko predsednika Sirije Bašara el Asada lome se koplja i Zapada i Rusije i Kine, a od ishoda sirijskog krvavog građanskog rata zavisi budućnost čitavog regiona. Novi predsednik Egipta Mohamed Morsi izazvao je pravu buru kada je dekretom sebi dao "faraonska" ovlašćenja koja počivaju na šerijatskom zakonu. Desetine hiljada Egipćana demonstriraju protiv njega, a Vašington i Brisel ne znaju šta im je činiti: nova destabilizacija Egipta imala bi posledice za čitav svet. Slavni glumac Žerar Depardje simbolizuje čitavu izbegličku klasu bogatih koji u svojim otadžbinama ne žele da plaćaju visoke poreze, i izazvao je patriotsku polemiku širom Evrope. Nobelovac Ginter Gras je optužio Izrael da ugrožava svetski mir i želi nuklearnim oružjem da istrebi iranski narod, čime je srušen tabu da jedan Nemac ne sme da kritikuje jevrejsku državu nastalu iz holokausta. A Austrijanac Feliks Baumgartner je skočio iz svemira i pomerio shvatanja mogućeg i nemogućeg: dok je u slobodnom padu probijao zvučni zid čitava planeta je zaustavila dah.