Lepo je bilo prošle nedelje videti na jednom mestu hrvatsku predsednicu vlade Jadranku Kosor, njenog slovenačkog kolegu Boruta Pahora i predsednika Srbije Borisa Tadića u prijateljskom razgovoru. Pobudilo je to i sećanja na Kraljevinu SHS, samo je još pretendent na presto Aleksandar Karađorđević nedostajao. Pa se nekako nametnulo i pitanje zašto se premijer Srbije Mirko Cvetković nije sastao sa svojim kolegama da se dogovara o konferenciji o Zapadnom Balkanu zakazanoj za 20. mart na Brdu kod Kranja, već je to učinio predsednik Tadić. Ali to je već pitanje uređenja odnosa pri vrhu vlasti Srbije.

Domaćin susreta u Ptuju Borut Pahor izjavio je da je pozvao Kosorovu i Tadića da razgovaraju o svim otvorenim pitanjima. Postignut je, kako kaže, dogovor da uspostave "ličnu trilateralu" predsednika vlada i država Slovenije, Hrvatske i Srbije i najavio da će sledeći susret biti u Zagrebu. Državnici bi trebalo da se sastaju kako bi se lakše rešavala sva otvorena pitanja u regionu i poboljšala privredna saradnja. Tadić je ocenio da se sve tri zemlje suočavaju sa sličnim ekonomskim i socijalnim problemima, te da je svim zemljama u regionu potrebno da uđu u Evropsku uniju i da su im potrebne značajne investicije. Kosorova je govorila o "plodonosnom" sastanku i potvrdila "nastavak uspešne priče", pre svega u odnosima između Slovenije i Hrvatske (nakon što je Slovenija povukla blokadu evropskih integracija Hrvatske zbog teritorijalnog spora u Piranskom zalivu), te da će na Brdu kod Kranja ponuditi na hrvatski prevedene dokumente iz evropskog zakonodavnog korpusa. Sve lepo i pohvalno, u duhu evropskom.

I tu je slaganjima bio kraj. Jer oko formule za učešće Kosova na konferenciji o Zapadnom Balkanu na koju je Pahor pored predstavnika Hrvatske i Srbije pozvao i državnike Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Makedonije, nisu uspeli da se dogovore. Ni posle ručka u restoranu Ribič gde su, kako piše zagrebački "Nacional", jeli supu sa domaćim rezancima, teleći mini file pečen na žaru i čokoladni fondi s voćnim sorbeom.

KOSOVO–UNMIK: Tadić je rekao da Srbija "želi" da predstavnici "svih" zemalja učestvuju na sličnim regionalnim forumima, ali "u okviru formata određenog Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244", a to znači da Kosovo nije država. "To je elementarni preduslov da Srbija učestvuje na jednom takvom forumu i zato želi da se razreše sve nedoumice oko toga." Tadić je insistirao na tome da predstavnici južne srpske pokrajine pod protektoratom UN-a mogu da nastupaju samo pod imenom Kosovo-UNMIK. To je Srbija zahtevala i do sada na svim međunarodnim skupovima na koje su bili pozivani i predstavnici Kosova, pa je ili uspevala da blokira njihov dolazak, ili su srpski predstavnici demonstrativno napuštali skupove ili na njih nisu odlazili.

S jedne strane, bilo kakav samit posvećen rešavanju problema na Zapadnom Balkanu besmislen je bez prisustva Srbije. S druge strane, i domaćin Slovenija i sve druge pozvane države, osim Srbije i BiH (zbog odbijanja Republike Srpske), priznale su nezavisnost Kosova, pa bi ustupak Srbiji značio da gaze sopstvenu politiku. Isti problem nastao je prilikom inauguracije predsednika Hrvatske Ive Josipovića 18. februara na koju je bio pozvan i Fatmir Sejdiu kao predsednik nezavisnog Kosova, pa su onda svi drugi prisustvovali ceremoniji osim Tadića, koji je dosledno protestovao.

BEZ KOMPROMISA: Srbija za sada ne odustaje od svojih uslova a, kako stvari stoje, neće ni Priština, čiji predstavnici zahtevaju da na Brdo kod Kranja dođu u ime nezavisne republike Kosovo bez ikakvih UNMIK-ovih predznaka i asocijacija na protektorat, te da očekuju poziv "samostalnoj i nezavisnoj državi Kosovo" i to pod tim imenom. Do utorka uveče, kada "Vreme" ide u štampu, kompromis nije bio na vidiku. Jedan od predloga bio je i da prisutne balkanske delegacije nemaju nikakve natpise i oznake sa nazivima država i da budu pozvani i predstavnici UNMIK-a, ali to su izgleda odbili i Beograd i kosovske vlasti. "To je obrazac EU za takve događaje", objasnio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar i dodao da se "stvari menjaju i da će se usaglašavati do poslednjeg dana". Rekao je i da će lideri zemalja Zapadnog Balkana usvojiti saopštenje o svojim obavezama, stavovima i očekivanja od Evropske unije.

Posle razgovora sa Tadićem Pahor je odleteo u Prištinu da pokuša da ubedi premijera Hašima Tačija na popuštanje. Bezuspešno. "Želimo da imamo dobrosusedske odnose i sa Srbijom", rekao je Tači, ali kao nezavisna država sa nezavisnom državom, te da lideri zemalja treba da gledaju unapred ka sigurnoj evropskoj budućnosti. Tači se zahvalio Pahoru na njegovom angažovanju za stabilnost i saradnju u regionu. A slovenački premijer je izjavio da pre nego što se uopšte krene u diskusiju o tekstu specijalne deklaracije oko perspektive Zapadnog Balkana, treba prvo rešiti probleme sa "simbolima, sa imenima i drugim stvarima".

Prema najavi domaćina konferenciji o Zapadnom Balkanu trebalo bi da prisustvuju i visoki zvaničnici EU, poput predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, komesara za proširenje Štefana Filea, i zvaničnika Španije, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, i koja navodno aktivno sarađuje na izradi saopštenja koje će regionalni lideri usvojiti, a spominju se kao mogući gosti i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i ministarka spoljnih poslova EU Ketrin Ešton.

Šefovi diplomatija 27 zemalja članica EU uglavnom podržavaju "neformalni" skup balkanskih lidera u Sloveniji. Španija i Italija predložili su, s druge strane, još u decembru evropsku konferenciju o Zapadnom Balkanu, koja bi trebalo da se održi u junu ove godine u Sarajevu. Za jun su ministri zemalja EU odložili i prethodno za početak marta najavljene razgovore o priključenju Zapadnog Balkana Uniji. Tako bi slovenački balkanski samit bio "korisna" pretpremijera samitu na vrhu EU – Zapadni Balkan.

U junu i Međunarodni sud pravde treba da da svoje savetodavno mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova. Lepo zamišljena konferencija na Brdu kod Kranja tako je lepa prilika i za Beograd i za Prištinu da odmere snage, vide ko će da izvisi i da stekne neku prednost pred junske događaje. I jedni i drugi rizikuju neku vrstu regionalne samoizolacije zarad formalističkog teranja maka na konac. Osim, naravno, ako se ne nađe neki kompromis.