Ni dve nedelje posle jasnog poziva nemačke vlade Češkoj da potpuno napusti projekat i trajno zatvori nuklearnu elektranu Temelin zbog ozbiljnih sumnji u bezbednost, vlada u Pragu se ne oglašava. Jedan analitičar je to ćutanje opisao kao – sjajna pasivnost. Mnogi ovde misle da je rečito ćutanje Praga na zahtev Berlina pre posledica šoka zbog "nenadanog" jačanja antitemelinskog raspoloženja u Evropi, jer je Austrija u Nemačkoj dobila jakog i uticajnog saveznika, nego nemoći Češke da i Nemcima ponudi prilično šture dokaze o potpunoj bezbednosti svoje nuklearne elektrane, koja je u svetu poznata kao jedinstven hibrid stare sovjetske i savremene američke tehnologije. U svom zahtevu Nemci su napisali da su manjkavosti Temelina pojačane vibracije turbine, problemi sa reaktorskim sudom, da su cevovodi, izmenjivači pare i vode isuviše blizu jedni drugima, da su ventili u nenuklearnom delu pogona nesigurni…

Da jadac bude veći, u maju ove godine, Temelin je posle kraceg probnog rada zaustavljen, kako bi se podosta toga proverilo i remontovalo, što je sasvim normalno sa elektranama te vrste u fazi testiranja, ali se ta radna pauza razvukla sa jednog na više od dva meseca. Temelin je i danas van pogona.

A onda su, posle pisma iz Berlina, stvari počele da se vrte prilično dramatično – već sutradan, akcije Češkog energetskog zavoda, državne firme i nominalnog vlasnika Temelina, pale su za 20 odsto, a indeks cele Praške berze pao je za 5,5 odsto. Kupovina i prodaja akcija češkog energetskog giganta, do pre nekoliko dana jedne od najstabilnijih domacih firmi, privremeno je ograničena.

Neki antinuklearni lobiji u Evropi najavljuju da ce se boriti za zabranu uvoza struje iz Češke, u Nemačkoj i Austriji to su već obavili. Češka je i bez Temelina imala znatan višak struje koji je prodavala po Evropi…

PRE PISMA: Čitalac "Vremena" će se setiti da je na samom jugu Češke u oktobru prošle godine, posle 15 godina izgradnje i utrošenih oko tri milijarde dolara, puštena u probni rad nuklearna elektrana Temelin, udaljena jedva šezdesetak kilometara od austrijske i isto toliko od nemačke granice. Nekadašnja "genijalna ideja druga Gustava Husaka i CK" pretrpela je u završnici posle "plišane revolucije" velike promene, pa je u Temelin, osim turbina i još nekih postrojenja, umesto "najmodernije sovjetske", ugrađena najnovija tehnologija Vestinghausa.

U gotovo istom trenutku počeli su oštri protesti iz susedne Austrije, koja smatra da je Temelin veoma nesigurna i opasna tehnološka kompilacija, a potom su krenule i direktne akcije – blokirane su granice prema Češkoj, u nekom bečkom političkom nadigravanju sa Hajdarovom desnicom mnogi se nisu libili da podsete Čehe da će i Austrija učestvovati u odlučivanju o proširenju Evropske unije i da će se njihov glas slušati kada na dnevni red dođe prijem Češke. Zaprećeno je da više neće kupovati struju zemlje koja se tako nehajno odnosi prema susedima, ako već ne brine o bezbednosti sopstvenih građana.

Češki političari, pak, nosili su se sa zahtevima Austrije kako su znali i umeli – mnogi tvrde da su to činili trapavo, loše i bez jakih argumenata, a u takve svakako treba ubrojati i one "o nacionalnom ponosu" ili "o suverenom pravu međunarodno priznate države" koje tako rado pominju krajnja levica i krajnja desnica u Češkoj. Vlada u Pragu je uporno nudila sve svoje dokaze o bezbednosti nuklearke, kao i rezultate istraživanja međunarodnih ekspertskih grupa, priznajući u isto vreme da se sistemi bezbednosti nuklearki u Evropi razlikuju, a da zajednički kriterijumi u EU još ne postoje. Austrija je, pak, zahtevala da čitav projekat Temelin istraži međunarodna nepristrasna komisija eksperata, uz obavezu da se stav te komisije mora poštovati, što je Prag odbijao. Ali, kada je pred kraj 2000. godine uspostavljena i direktna, krizna telefonska linija između Praga i Beča, učinilo se da nesporazumi o Temelinu ipak postaju predmet razgovora, a ne novih konfrontacija.

PUN POGODAK: U povremenim periodima hladnijih odnosa i nešto tvrđih reči sa Austrijom, poneko iz Praga je znao da se priseti još jednog "argumenta" – a zašto se zbog Temelina ne bune Nemci, već samo Beč. Pitao, a nije se raspitao – u Nemačkoj se 70 odsto građana već izjasnilo protiv nuklearnih elektrana, pa je vlada Gerharda Šredera bila prinuđena da ozakoni prestanak izgradnje novih nuklearki i objavi kraj rada svih sadašnjih kroz 20 godina. U Nemačkoj su Zeleni ozbiljna i uticajna partija i na njihove sugestije se ne može odgovarati sa – svet se neće pokretati kao bicikl, nogama, solarni paneli nisu dovoljni, mlinovi na pogon vetra donose slab ćar.

Neke hladnije glave u Češkoj sada upozoravaju – moraju se slušati argumenti drugih, ne mogu se za svaku sugestiju iz sveta kriviti ekološke i druge grupe kao "agenti i plaćenici stranih sila", traži se ofanziva otvaranja češkog društva, posebno vlade, kao i javna ponuda zaista svih parametara o bezbednosti Temelina, jer će tako i češki građani, o kojima se u svim ovim sporovima najmanje govori, znati da li im od te tvorevine preti bilo kakva opasnost li ne. Dobro je, ali nije dovoljno što je predsednik parlamenta Vaclav Klaus, na nedavnom otvaranju velike izložbe čeških majstora kubizma u Austriji, rekao da će u austrijskoj javnosti od tog trenutka Češka biti poznata i po sjajnim slikarima, a ne samo po Temelinu.

(Specijalno za "Vreme" iz Praga)