Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Evropski parlament usvojio je u četvrtak 17. februara amandman trojice poslanika na godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove, koji poziva na sankcije srpskom članu Predsedništva Bosne i Hercegocine Miloradu Dodiku. Posle američkih sankcija ovo nije nimalo prijatno za Dodika, ali ni za Aleksandra Vučića
Skupština u kojoj partije upregnute u kočije Aleksandra Vučića raspolažu sa 231 od 250 poslaničkih mandata, usred zlatnog doba Srbije i istorijskih ekonomslih ostvarenja, u politički potpuno stabilnoj situaciji se više od dve i po godine pre isteka mandata raspušta. To je asurd svoje vrste koji se niko i ne trudi da objasni
Ukoliko ekološki demonstranti ne odustanu od održavanja protesta u vreme i na mestu svečanosti povodom Dana državnosti na kojoj će Vučić deliti ordenje, neredi ne mogu da se isključe. Jer, teško je zamisliti da policija dozvoli da se demonstranti približe Predsedniku, pa još u prisustvu zvanica iz nezapadnog sveta
Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Zdravka Ponoša zbog „nedostatka“ ratnog iskustva napadaju političari koji rat nisu ni omirisali, a morali bi da jesu zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Milo Đukanović je izjavio da je obaranjem Vlade u Podgorici sastavljenoj od miljenika Beograda zaustavljena velikosrpska ofanziva, a Aleksandar Vučić mu odgvorio da ga se ne plaši, da mu je dosta njegovih laži i da će on da brani srpski narod u Crnoj Gori
Pola unapred, pola po obavljenom poslu. Nekako tako zvuči najava Aleksandra Vučića da će mladi najkasnije početkom juna dobiti još po 100 evra. Izbori su raspisani za 3. april
Specijalni izaslanici EU i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, poručili su da Beograd i Priština moraju sprovesti sve ono što je do sada dogovoreno. Kažu da više nije pitanje da li, već kada će do novog sastanka između Kurtija i Vučića doći. Vlasti u Beogradu i Prištini, uz poruke da su posvećeni dijalogu, kao i obično za zastoj u pregovorima okrivljuju jedni druge
Najbolji teniser sveta se zahvalio Predsedniku Srbije na podršci „koja se nije podrazumevala“, ali se utoliko „više ceni i poštuje“, a srpski Predsednik se zavhalio Đokoviću što je „svuda časno i hrabro predstavljao naš narod“
Niko nije više razmišljao o životnoj sredini od vlasti SNS-a, lideri ekoloških organizacija nisu ljudi od reči, zapravo vode politiku protiv Vučića i samo su protiv svega i svačega, a nemaju plan ni za šta. Izbori još nisu ni raspisani, a izborna kampanje se zahuktava
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Anarhija nije puko bezvlašće, već nešto još gore: vladanje bez principa. Da bi se ustanovio princip vladavine volje Jednog, dakle princip bez principa, potrebno je odstraniti stvarni uticaj ustanove koja počiva na principima i koja proizvodi principe – zakone. I potpuna uzurpacija javnog prostora takođe doprinosi anarhičnim tendecijam u službi lične, proizvoljne vladavine
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
„Valjda je Jorgovanka Tabaković zamrzla status zamenice zbog funkcije guvernerke Narodne banke Srbije. A i da nije zamrzla status teško da bi imala prave liderske ambicije nakon što je javno rekla da svom partijskom šefu često kaže: ‚Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?‘ Ona titoistička – ’najveći sin naših naroda’ – ma koliko poltronska, nije u sebi nosila prezir prema narodu“
Zaštitnik građana smatra da su Bošnjačko nacionalno veće i Hrvatsko nacionalno vijeće u pravu kada kažu da udžbenici srpskog jezika negiraju bosanski i hrvatski jezik. Odbor za standardizaciju srpskog jezika pri SANU ne misli tako
“Biće još jedna pomoć za mlade, ako ne izgubimo izbore”, reče Aleksandar Vučić iz voza koji smo kupili od Švajcaraca. Ovog puta nije pominjao konkretnu sumu, ali tek da se zna ko će i ubuduće biti široke ruke – samo da pobedi
Ako bi Srbija, kao što su govorili Vučić i Brnabić, od litijuma prihodovala stotine milijardi evra, zašto su onda narod lišili takvog blagostanja, a da se narod o tome nije izjasnio
Kada je izlaznost na referendumu za promenu imena u Makedonija bila tridesetak odsto, Aleksandar Vučić je rekao: „Zamislite mene da pozovem narod na referendum i izađe 25, 35 odsto i ja kažem ‘pobedili smo’. To je za mene nemoguća situacija“
