Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
“Na delu je zloupotreba regulatornih procesa radi legalizovanja suštinski nelegitimnih odluka. Razvoj i planiranje Beograda kompletno su prepušteni proizvoljnosti donosioca odluka”
„Izmeštanje centra grada u Beograd na vodi je nemoguća misija. To je pogrešan urbanizam, pogrešno mesto, pogrešna namena, pogrešan obim, pogledajte samo količinu tih kvadrata, to je sve pogrešno i ne može da uspe“
Kada je izlaznost na referendumu za promenu imena u Makedonija bila tridesetak odsto, Aleksandar Vučić je rekao: „Zamislite mene da pozovem narod na referendum i izađe 25, 35 odsto i ja kažem ‘pobedili smo’. To je za mene nemoguća situacija“
Dok epidemiolozi upozoravaju da će nas masovna slavlja „koštati glave“, političari na vlasti se hvale kako je sve prošlo u najboljem redu i kako se 100.000 ljudi u Beogradu ili 50.000 na Zlatiboru divno provelo
„Grad Beograd je lider u manipulaciji javnošću kad su u pitanju javni uvidi. Reagovali smo i prošle godine u slučaju Makiša. To je zlonamerno upravljanje. To je nastojanje da se isključi javnost“
Ekološke organizacije pozvale su na blokadu saobraćajnica u Beogradu od 14 do 16 časova. Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da policija neće intervenisati
Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za Beograd na vodi urađen je netransparentno, nezakonito i po skraćenoj proceduri. Iz Regulatornog Instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kažu da Nacrt invesitorima daje odrešene ruke
Beograđani su se prevozili konjskim tramvajem nepoznatog proizvođača, belgijskim BBC i PPC, nemačkim Simens i AEG, češkim Škoda i Tatra, italijanskim Breda i Divag, jugoslovenskim "Đuro Đaković", "Jesenice" i Goša, a uskoro će, po svemu sudeći, i španskim KAF tramvajem
Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno zalaže
