Britanski ekonomisti očekuju da će inflacija početkom naredne godine dostići 18 procenata i da će prosečno britansko domaćinstvo u oktobru dobijati račune za energiju u iznosu od 3.554 funti godišnje. Vlada je, za sada, odlučila da će u oktobru svako britansko domaćinstvo dobiti popust od 400 funti na račune za gorivo
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
“Za Srbiju nije samo nepovoljan rast cene energenata, nego i što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali bi za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta bilo dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
Na Zapadu se uveliko govori o „ceni slobode“ koja mora da se plati. A biće skupa. Nakon što su SAD i UK uvele embargo na uvoz ruskih energenata, cena goriva je otišla u nebesa, kao i cena nikla, aluminijuma, paladijuma, žita… A igra je tek počela. Centralne banke moraće da biraju između dvocifrene inflacije i ozbiljne recesije
Zapad je odlučio da se zarad nekih viših ciljeva odrekne velikog profita i suoči sa galopirajućim porastom cena energenata, inflacijom i gubicima koji će bitno uticati na životni standard ljudi u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Rusi, koji su se u poslednjih nekoliko decenija navikavali na blagodeti zapadnog potrošačkog društva, su gurnuti u život nalik onom u suvjetsko doba. Vladimir Putin jeste bio u pravu kada je rekao da su zapadne sankcije Rusiji ovog obima ekvivalent objavi rata
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
Kao što je bila potrebna epidemija da se uspostave novi oblici kontrole nad građanima, tako je ustanovljen i novi običaj: daj ljudima nekoliko desetina evra pred izbore i dobrim će ti se vratiti. Došlo se tako već do 30 milijardi evra javnog duga koje će već neko jednom da vraća sa kamatom
Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
Država će od 1. januara povećati penzije za 5,5 odsto što po trenutnoj stopi inflacije znači da se penzionerima primanja realano smanjuju za 2 odsto. A to je samo početak, baš kao što drastična poskupljenja tek predstoje
U nastojanju da obuzdaju tvrdoglavo visoku inflaciju američke Federalne rezerve utiru put za povećanje referentnih kamatnih stopa sledeće godine. To bi, pored ostalog, ugrozilo refinansiranje dugova zemalja u razvoju. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra
Zbog sve veće inflacije mnogi ekonomisti od američkih Federalnih rezervi zahtevaju oštriju monetarnu politiku. Postoje nagoveštaji da bi to moglo da se desi već 15. decembra, a posledice bi osetila svetska tržišta
Sasvim je moguće da će Uredba o zamrzavanju cena zapravo dovesti do nestašice proizvoda na koje se odnosi. Obaška panične asocijacije građana Srbije kada čuju tako nešto - od bonova za osnovne proizvode, preko par-nepar sistema vožnje, do markica za hleb, nestašice svega i svačega i praznih rafova u prodavnicama
