Ukrajina je zahvaljujući vojnoj pomoći Zapada pokrenula raketne napade dugog dometa na ruske snage u južnoj Ukrajini i uništila skladište municije, objavila je ukrajinska vojska. Rusija tvrdi da je pogođeno postrojenje za pravljenje đubriva i nastavlja sa udarima na istoku zemlje
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Međunarodna zajednica dogovorila se o osnovnim načelima za oporavak Ukrajine od posledica ruske agresije. Ukrajinske vlasti predviđaju da će za obnovu zemlje nakon rata biti potrebno preko 750 milijardi evra
Za razliku od prethodnih „pravih“ bankrota, kada Rusija jednostavno nije mogla ili želela da isplati dugove, ovoga puta je situacija potpuno drugačija. Pitanje otplate ruskih dugova je postalo još jedno polje u ekonomskom ratu Zapada sa Rusijom
Tokom leta će ruska vojska pokušati da stavi pod kontrolu čitavu Donjecku i Lugansku oblast. Ako to postigne, ruska vlast će proglasiti da su ostvareni ratni ciljevi i Rusi će pokušati da dođu do neke vrste prećutne nagodbe sa EU, zasnovane na pragmatičnom odnosu prema situaciji, prema formuli: "Mi vama energente, ako smanjite podršku Ukrajini"
Ruski novinar Dmitri Muratov je 2021. dobio Nobelovu nagradu za mir. Sada je na aukciji medalju prodao za 103,5 miliona dolara. Novac je namenio deci izbegloj iz Ukrajine koju je napala Rusija
„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju
Liederi tri najveće zemlje Evropske unije su u poseti Ukrajini. Došli su da pruže podršku Ukrajincima i daju uverenja da će im pružati finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć dokle god to bude bilo potrebno. Krajnji cilj je povlačenje ruskih trupa sa okupiranih ukrajinskih teritorija
Dok premjeri Crne Gore i Albanije Dritan Abazović i Edi Rama u Kijevu pružaju podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije, situacija u Severodonjecku je dramatična. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govori o “bolnim gubicima” i od Zapada traži hitnu isporuku protivraketnog oružja. Ruska komanda u Severodnjecku poziva ukrajinske vojnike da polože oružje
Ruske snage kontrolišu većinu grada i uništile su sve mostove. Evakuacija civila nije moguća. Severodonjeck doživljava sudbinu Mariupolja i preti mu humanitarna katastrofa
Nakon početnih neuspeha, ruske snage poslednjih dana snažno napreduju na istoku Ukrajine. Vodi se odlučujuća bitka za region Donbasa. Rusi postepeno zauzimaju strateški važan Severodonjeck. Uprkos zapadnoj pomoći, Ukrajinska komanda svesna je da gubi sve više ljudi
„Ukrajinci smatraju da nemaju razloga da diskutuju o sukobu sa Rusijom zato što s njihove strane nikakav sukob ne postoji. Oni nisu ugrozili ni jedan milimetar ruske teritorije. Postoji samo ruska agresija“
Dokazivati nešto očevidno suprotno međunarodnim pravnim normama predstavlja nemoguć zadatak. Zato se Sergej Lavrov verovatno našao u najvećoj neprilici u celoj svojoj profesionalnoj karijeri. Jer, najsigurniji put u bolan neuspeh jeste naći se pred zadatkom koji zbog preuzete misije mora da se ispuni, a koji je evidentno neostvariv
Ruske trupe ušle su u Severnodonjeck. Kao i u Mariupolju, taktika vojne komande je da se prvo grad razori granatiranjem i bombardovanjem, da se civilno stanovništvo i odbrambene ukrajinske snage primoraju na bekstvo da bi se onda ruske jedinice bez mnogo sopstvenih žrtava ušetale u razrušen i opustošen grad
Rat je ušao u „rovovsku“ fazu u kojoj su pomaci obe strane mali, zbog čega se predviđa da će trajati dugo. Najavljeni su pregovori o otvaranju „zelenog koridora“ – deblokadi luka i izvozu žitarica iz Ukrajine
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Na vrhuncu migrantske krize 2015. godine u Evropu je dnevno dolazilo 13.000 izbeglica sa Bliskog istoka, dok je 8. marta ove godine zabeleženo više od 140.000 izbeglica iz Ukrajine. U Poljsku i dalje svakoga dana iz Ukrajine dolazi oko 20.000 izbeglica
Američke obaveštajne službe smatraju da eventualna pobeda u Donbasu nije Putinov krajnji cilj, da je rat zapao u pat poziciju i da se u narednom periodu može očekivati eskalacija sukoba
Moskva ne otkriva da li ima nameru da zauzme Odesu. U Kijevu postoji bojazan da bi ovaj lučki grad na Crnom moru mogao da doživi sudbinu Mariupolja. Dok u svetu preti najveća glad u poslednjih nekoliko decenija, Ukrajina ne može da izveze oko 20 miliona tona uskladištenih žitarica jer ruske trupe blokiraju njene luke
U rat u Ukrajni direktno su uključene zemlje sa četiri kontinenta, a indirektno je pogođen gotovo ceo svet. To jeste svetski rat, samo što nije onaj Treći svetski rat koga su se generacije pribojavale. Još uvek
Ako Rusi ne drže Herson pod svojom kontrolom nema kopnenog koridora sa Krimom, ne mogu da osiguraju snabdevanje vodom za Krim, nema ofanzive na Odesu. Zelenski je Herson označio kao jedno od mesta u kojima se odlučuje sudbina rata
Izbegavajući direktne sukobe ruska vojska prevashodno ukrajinnsku infrastrukturu i vojne ciljeva napada artiljerijom, raketama i bombama. Sistematski se uništava železnička infrastruktura da bi se sprečio transport naoružanja sa zapada na jugoistočni front. Prema ruskim podacima pao je Herson
