Aleksandar Vučić je ocenio da su razgovori bili nikad iskreniji, pošteniji i otvoreniji. Zemlje regiona dobile su potvrdu od EU da imaju „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana“. Koliko su države EU zaista opredeljene članstvu videće se sredinom decembra, na sastanku lidera EU kada bi trebalo da budu donete odluke da li će se napraviti korak napred i sa kim u procesu proširenja Zapadnog Balkana
Ovaj samit se prvi put održava u regionu, u glavnom gradu Albanije. Time je htelo da se stavi do znanja koliko su zemlje Zapadnog Balkana važne Evropskoj uniji – lideri država EU su na noge došli lokalnim šefovima država i vlada. Posle višednevnog femkanja visokokaratnom skupu se ipak pridružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ljut na Evropsku uniju zato što Evropejci „lupetaju“ i zato što su „licemerni“ po pitanju kosovskih problema, predsednik Srbije je prvo gromoglasno bio rekao da neće da ide u Tiranu na samit lidera Zapadnog Balkana sa predstavnicima EU, ali je onda ipak rekao da će da razmisli jer ga toliki ubeđuju da treba da ide. Ispada da mu danas predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine dolazi na noge da ga i on moli da se predomisli
Stiče se utisak da predstavnici Evropske unije sve manje razumeju i retoričke ispade predsednika Srbije i politiku koju vodi prema Kosovu, regionu i Evropskoj uniji, te da za to imaju i sve manje razumevanja. Vučić je, mirnije, doduše, nego juče, stao iza svojih reči o “terorističkom ološu” Kurtiju i “srpskom ološu” koji sa njim hoće da sarađuje, a nije, makar javno, povukao što je izrekao da predstavnici EU “lupetaju” i “govore gluposti”
Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
U Berlinu sam mogao da čujem da nema održivih rešenja sa autokratom na čelu i da nema više zamene za demokratiju u vidu stabilokratije. Da, mislim da se to može nazvati promenom politike
21. oktobar 2022
U novom broju: Intervju - Emanuel Žofre, šef delegacije EU u Srbiji
“Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu da uvede sankcije Rusiji, ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu”
Što pre Srbija uskladi svoju viznu politiku sa EU, to bolje, poručila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Jilva Johanson. Očekuje se da to bude do kraja godine
Nije Vulin bitan i nije bitno ništa što kaže. Međutim, ako to što kaže, kaže sa pozicije moći, onda je to bitna poruka zbog svega što iza njega stoji. A ako dobro pogledate šta je sve to iza njega, smrznućete se do kostiju
Zbog stava o sankcijama Rusiji reputacija Srbije u Evropi nije bila gora od 1999, dalje je od Evropske unije nego ikada i mogla bi da se nađe u međunarodnoj izolaciji
Mediji i političari na Zapadu drže se teorije zavere prema kojoj Vladimir Putin preko Aleksandra Vučića pušta tražioce azila u Evropsku uniju ne bi li je destabilizovao. Ta teorija je toliko glupa da nikome ne može da zvuči logično. Ali, cilj pritiska na Srbiju je nešto sasvim drugo – uvođenje sankcija Rusiji
Autor izveštaja Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta o proširenju Evropske unije Tonino Picula izjavio je da EP ne traži suspenziju pregovora sa Srbijom, ali uslovljava njihov nastavak uvođenjem sankcija Moskvi, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da nije reč o pritisku na Beograd, a Aleksandar Vulin govori o „pakosti ustaša“
Istoričarka Latinka Perović kaže da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković da će Srbija morati da bira da li će ići ka Evropskoj uniji ili tražiti neki novi put
Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Brisel vrši pritisak na Beograd da ukine bezvizni režim sa zemljama poput Indije i Tunisa, čiji državljani preko Srbije masovno ulaze u Evropsku uniju i podnose zahteve za azil. Srbija bezviznim režimom „nagrađuje“ države koje ne priznaju nezavisnost Kosova
Isti ljudi posle više od tri decenije ponovo kao da ne shvataju šta se izvan granica srpskog sveta događa. Onaj veliki svet se nalazi na istorijskom raskršću, prepolućen nakon napada Rusije na Ukrajinu gleda se preko nišana. Sukob do potpunog iscrpljenja ili uništenja će trajati dugo, a oni koji budu ostali između linija fronta će biti samleveni
Za Izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Violu fon Kramon potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije je "ozbiljan skandal" i povod za zamrzavanje pristupnih pregovora u Evropsku uniju
Bez obzira na održavanje šetnje u sklopu manifestacije EuroPride2022, događaji od prošle sedmice samo su potvrda nefunkcionisanja srpskih demokratskih institucija. A vladavina prava je stavljena u središte procesa pristupanja Evropskoj uniji preko tzv. blokirajućih poglavlja 23 i 24 koja se odnose na funkcionisanje pravne države
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik dolazi u Beograd kako bi prisustvovao Evroprajdu. Prethodno je Bilčik bio ocenio da je Crna Gora na Zapadnom Balkanu do političke krize u koju je upala bila najdalje dogurala u procesu pristupnih pregovora sa EU. Evropski put Srbije više je nego ikada doveden u pitanje
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Gotovo je nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da Srbija uvodi sankcije Rusiji, ili priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srba onda službeno nazivalo Kosovom bez „takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva „Šiptarima“
Srbija se polako, tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnom politikom Evropske unije. Nakon sankcija Viktoru Janukoviču, Vlada Srbije se još u aprilu uskladila sa sankcijama koje je EU uvela režimu u Minsku zbog umešanosti u rat u Ukrajini, samo što se to u prorežimskim medijima ne spominje. Toliko o „principijelnoj“ politici neuvođenja sankcija koja „odoleva pritiscima“ zbog „ličnog sentimenta”, jer je Srbija bila iskusila sankcije Zapada
