Rusija će „braniti, sačuvati i podsticati“ sve svoje sunarodnike koji žive u inostranstvu, njihove interese, njihovo pravo na ruski identitet i rusku tradiciju. Nakon raspada SSSR izvan Rusije živi oko 25 miliona Rusa
Grupa G7 juče je dogovorila ograničenje cene nafte, kako bi smanjila ruski profit kojim finansira rat u Ukrajini. Takođe juče, Gasprom je javio da je otkriven kvar na gasovodu, te da Severni tok 1 do daljnjeg neće moći da radi, iako je trebalo da, nakon trodnevnog remonta, danas nastavi sa isporukom gasa Evropi
Dok ruske snage intenzivno bombarduju ciljeve na jugoistoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorava na „realnu“ opasnost izbijanja Trećeg svetskog rata. Na Zapadu takvu eskalaciju u ovom trenutku isključuju i izjavu Lavrova tumače kao odraz ruske nemoći na bojnom polju. Za to vreme u američkoj bazi „Ramštajn“ vojni vrh zapadnih savezničkih zemalja razmatra dalje korake podrške Ukrajini, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je krenuo u mirovnu misiju u Moskvu
Ruske trupe su privremeno zauzele nekoliko desetina mesta u donjeckoj oblasti. Zabeleženo je oko 50 raketnih napada. Rusija dovlači nove taktičke bataljone na istok Ukrajine. Drama u Mariupolju se nastavlja
Odlučan, brižan u odnosu na ruske vojnike i fer prema neprijateljima. Takav se u kratkom filmu posle više nedelja Vladimir Putin ponovo pojavio u ulozi vrhovnog komandanta. Povod je bio raport Sergeja Šojgua da je Mariupolj „oslobođen“
Predsednik Rusije Vladimir Putin je upravo onu brigadu koja je vodila borbe u Buči nedaleko od Kijeva u ponedeljak odlikovao počasnom titulom „garde“. Buča je nakon povlačenja ruskih trupa na Zapadu postala simbol za ratne zločine koje su ruske trupe navodno počinile u Ukrajini
Predsednik Rusije je još jednom rekao da se u Ukrajini radi o odbrambenoj specijalnoj operaciji, da Moskva nije imala alterntivu jer bi antiruske snage kad-tad napale rusko stanovništvo i da sve, zapravo, ide po planu
Ukrajinska vojska čisti oblasti oko Kijeva i Hersona. Stanje u Mariupolju je i dalje kritično. Ruskim trupama stiže pojačanje iz Gruzije. Zelenski kritikuje Zapad, Putin se žali da Zapad prosto ne razume Rusiju, a ruska nafta i gas i dalje nesmetano teku u pravcu Evrope
“Ujedinjeni ruski narod” na televiziji gleda kako su Volnovahu i Marijupolj sa zemljom sravnili ne ruska raktiranja, već ukrajinska vojska i pre svega neonacisti, da se u podrumima i metrou u Harkovu građani ne kriju od ruskih bombi već, opet, od neonacista, da nije ruska vojska gađala porodilište u Mariuoplju već da je to učinio puk Azov, da su ruski vojnici konačno oslobodili Ukrajince i podelili im humanitarnu pomoć sa velikim slovom “Z” na kutijma i natpisom “ne napuštajmo svoje”. A kako ti Ukrajinci, kojima je većinom maternji jezik ruski, nikako da hlebom i solju dočekaju “oslobodioce”, to se sve češće čuje da su im ili “oprani mozgovi” ili su “svi oni u Ukrajini takvi - skloni nacizmu”
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi Putin je demonstrirao patriotizam i odlučnost. Predsednici SAD i Kine Bajden i Si razgovarali su o ratnoj krizi. Ruski civilni avioni menjaju lokaciju, elektromreža Ukrajine se priključila evropskoj, ruske kopnenne trupe ne ostvaruju nikakav napredak, bombardovanje i granatiranje ukrajinskih gradova se nastavlja nesmanjenom žestinom
Samim razgovorom sa Si Đinpingom koji je “teatralno” zakazao, Bajden je poslao signal Putinu da njegovo “prijateljstvo bez granica”, sklopljeno sa Sijem u Pekingu neposredno pre invazije, možda neće imati težinu kakvoj se predsednik Rusije nadao
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi na centralnoj proslavi godišnjice pripajanja Krima Rusiji Vladimir Putin je rekao da Rusi znaju šta moraju da urade, kako to da učine i da su spremni da za to plate svaku cenu. Nastup ruskog predsednika odisao je pravedničkom odlučnošću
Kineski ugledni autori ne samo da savetuju da se Peking ne upušta ni u kakav antizapadni savez sa Moskvom i rizikuje sekundarne sankcije, već da Kina po pitanju rata u Ukrajini zarad sopstvenih interesa treba da se stavi na stranu većine sveta. Takvi tekstovi ne objavljuju se ni slučajno ni bez blagoslova partijskog i državnog vrha
Demostat prenosi istraživanje koje je sproveo tim nezavisnih sociologa i analitičara koje je pokazalo da 59 odsto ispitanika u Rusiji podržava aktuelnu vojnu invaziju na Ukrajinu, dok se 22 odsto njih izjasnilo protiv rata.
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na personifikovanu borbu dobra i zla: Luk Skajvoker protiv Darta Vejdera; Betmen protiv Džokera; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera; Bog protiv đavola - Zelenski protiv Putina. Dobro mora da pobedi, svet staje iza Zelenskog. Samo što nije u pitanju ratna fikcija
SAD i EU su odobrile isporuke oružja Ukrajini. Sankcije protiv Rusije su oborile rublju. Na frontu ruske trupe deluju besciljno. Antiratne demonstracije se šire ruskim gradovima. Putin je podsetio svet da je Rusija nuklearna sila. Raša tudej je u pondeljak između 8 i 9 ujutru prikazivala dokumentarac o Drugom svetskom ratu naglašavajući dvrostruku igru zapadnih saveznika u odnosu na SSSR. U SAD i Kanadi se iz prodaje povlači alkohol proizveden u Rusiji
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
Amerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
Zapad licitira da li će Rusija napasti Ukrajinu za katolički ili za pravoslavni Božić, za Novu godinu, u vreme zimske Olimpijade u Kini, ili će čekati kinesku Novu godinu. U opštem metežu niko ne sluša šta zapravo govori predsednik Rusije
Organizacija Memorijal čiji je cilj bio proučavanje političke represije u SSSR, a čiji je prvi počasni predsednik bio akademik Andrej Saharov, optužena je da «rehabilituje nacističke zločince na čijim rukama je krv sovjetskih građana“. Kritičari govore o „pokušaju da se naciji oduzme pamćenje“
Uz malo dobrih želja i malo više pretnji Džozef Bajden i Vladimir Putin su 30. decembra ponovo razgovarali o deeskalaciji zategnutih odnosa između SAD i Rusije. U januaru sledi niz susreta na nižem nivou na istu temu
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
Moskva traži da NATO odustane od „uterivanja“ balkanskih zemalja i Ukrajine u alijansu, da prestane da grupiše trupe na granicama Rusije, da smanji prisustvo u Crnom moru i vazdušnom prostoru baltičkih zemalja. Rusija kritikuje politiku NATO-a u državama Zapadnog Balkana, kao što je podrška osnivanju „Vojske Kosova“, i uverava da takve vojne pripreme NATO-a „ne mogu ostati bez adekvatnog ruskog odgovora“
