Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu televiziji Tanjug „da mu se kampanja smučila pre nego što je i počela“. Nije, naravno, mislio na „Informer“, naprotiv, ali pogodio je suštinu. Ova predizborna kampanja preti da obori sve srpske rekorde u pljuvanju u vis i u dalj
Zdravka Ponoša zbog „nedostatka“ ratnog iskustva napadaju političari koji rat nisu ni omirisali, a morali bi da jesu zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Nada je dobila političku artikulaciju. Nije reč naprosto o tome da se ljudima, eto, smučio režim: smučio im se on odavno. Ovoga puta Vučić i njegova mrakobjesna ekipa ne vode glavnu reč, iako, razume se, ne prestaju da pričaju, nego je lopta u nogama opozicije. Otud nada. A kada se nada zapati, pa još dobije neki prepoznatljiv oblik u stvarnosti, veoma ju je teško ugasiti
Režimski mediji rade, ono zbog čega postoje: Zdravka Ponoša nazivaju „izdajnikom“, „NATO-generalom“, „tajkunom među generalima“, „kandidatom lopova Dragan Đilasa“... Usput ožežu i Vladetu Jankovića. Izbori još nisu ni raspisani
Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da na to ima pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše
U sredu u podne Ujedinjena Srbija je predstavila trojku koja će je predvoditi na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022. godine: prvu na listi za parlamentarne izbore Mariniku Tepić, predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša i kandidata za gradonačelnika Beograda Vladetu Jankovića
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Umesto da je koalicija okupljena oko SSP-a, NS-a i DS-a započela predsedničku kampanju protiv Aleksandra Vučića, u medijima se vodi kampanja za zajedničkog predsedničkog kandidata. Pa da se vidi ko je najjači i ko se pita, ne kandidat, već partija koja ga predlaže
Ostalo je još manje od tri meseca do izbora, a opozicija i dalje ne izlazi u javnost sa imenima kandidata za predsednika države i gradonačelnika Beograda. Konkretna imena se pominju samo u istraživanjima javnog mnjenja, a bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić je jedan od onih koji koji se veoma dobro kotiraju
Vladimir Kovačević je nepuna četiri mesaca pred izbore napustio Narodnu stranku i osnovao sopstveni pokret. On odbacuje mogućnost saradnje sa Vučićem, ali ne bi imao ništa protiv da on implementira njihov program. Ne odbacuje izričito ni ideju eksploatacije litijuma, ako bi bila u interesu države, a ne stranih kompanija
