Nedavno je Gradonačelnik Najvećeg grada, koji slovi za modernog et uspešnog političara, neka bude, u jednome intervjuu, gde se potvrdila ta predstava, rek’o da se kod nas politikom bave najgori, jerbo je u politici sve sporo, prljavo i grozno, pa uspešni, osim retki’, u koje, neka bude, i on spada, neće da se ‘vataju u to kolo. Još, a na to pitanje Šta čita, rek’o da nekoliko puta pročit’o knjigu Čujte Srbi Arčibalda Rajsa, te da ga je to potpuno fasciniralo i užasnulo, jer je 1928, kad je knjiga napisana, i sad, sve isto.

Kako i ovaj pisac čit’o Rajsa, i kako i on bio fasciniran i užasnut, a i još će bude, prilika je da se nešto od toga citira. Prvo da se podseti da je Arčibald Rajs švajcarski, između ostalog, kriminolog, koga je srpska vlada angažovala 1914. da, kao neutralni posmatrač, svedoči o neprijateljskim zločinima u Prvom svetskom ratu. Posle rata Rajs je ostao u Srbiji, ostavio je knjigu Čujete Srbi – čuvajte se sebe, u kojoj govori o vrlinama i manama Srpskog naroda, za koju je tražio da se objavi posle smrti. ‘Ajde i da se citira, Najznačajnija mesta u administraciji, i drugde, najčešće zauzimaju mediokriteti, čak ljudi bez ikakve vrednosti, zato vam je i politički kadar kukavan. Evo jošte, Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno, ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je štićenik političara i stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg, i u stručnom i u moralnom pogledu.

Kako je i sami Gradonačelnik Najvećeg grada zaključio da je i Sad Sve Isto, pisac ovije redova će pokušati da pruži malo građe za taj dugotrajući sindrom samodovoljne i otuđene, ovo već zvuči paranaučno, nazovi političke klase, koja tera dalje i po svome, i k’o da, na manje, na veće, kritike, upozorenja i uočavanja, samo veli, istina i ko’e držeći se narodne pameti, Možete da nam pljunete pod prozor. U prevodu, pljuckajte vi kol’ko ‘oćete, ne možete nam ništa.

Evo prvo jednog i ekstra primera, kad su Rusi uzeli našu Naftnu industriju, i kad videli da samo u tu administraciju ima na ‘iljade viška, stigli da popišu i te magacine i skladišta, i šta našli, ima spisak – šporeti, frižideri, mikseri, ‘iljade muzički CD-ova, DVD-ja, 9656 naočara za sunce, 914 termometara, i jošte našli, puno pegli, fenova za kosu, i preko puno, depilatora, uvijača za trepavice, turpijica za nokte… Evo drugog i ekstra primera, u poslednje vreme kad igra fudbalska reprezentacija kartu nisi mog’o nigde nađeš, većina distribuirana preko ti sponzori, razne laste i telekomi, za to znali, i proiritet imali, samo Članovi, pa su i fudbal mogli uživo uživaju samo Oni sa Svoj predsednik, i sa ostala Svoja rukovodstva.

A ondak taj MMF rek’o da ima viška u našu državnu administraciju, i država, jašta nego o’zgo, uzela obrađuje temu. Svi rekli, svi se složili, ima viška. I šta bilo, u jeku kampanje o tom višku, kako ti mediji javili, u gradu koji dole južno, jedna što na funkciju zaposlila verenika u tu javnu službu, drugi, što na čelu opštine, zaposlio sina, bez konkursa, jer se i ko’e radi o privremenom zapošljavanju, treći, ini funkcioneri u ini gradovi i opštine zaposlili supruge, decu, šurnjaje, svastike, prijatelja Onoga što dobija poslove na tenderi, prijateljicu Onoga što po konkursu sve snabdeva sa potrošni materijal… I ne samo da su se zaposlili, još se zapošljavaju.

A u gradu u samome centru Srbije jedan što obnaša mesto zamenika gradonačelnika javno i sa ponos rek’o da u nji’ nema viška zaposleni’, jerbo su vodili Odgovornu politiku zapošljavanja. Sam primer za rečeno, od te javne službe prvo bio načelnik okruga, kad mu partija zglajznula, naš’o se u nekoj državnoj službi za pare, tu, za tu otpremninu, uz’o puno para, ondak, dok još nije potrošio pare od otpremnine, kad se partija kovarnula, post’o direktor za kulturu, kad se još kovarnula, uz’o blablaiše funkciju zamenika gradonačelnika. Odgovorna politika zapošljavanja, jako i u taj istorijski grad, doživela sami vrhunac i afirmaciju, dvadesetak ljudi zaposleno u novoosnovani parking servis, kako, demokrate i socijalisti, koji glavni u tu vlast, dogovorili da to bude u razmeri Šest prema Četiri.

Ima sve to, ima toga još i kol’ko ‘oćeš, ali vrhunac i ta kulminacija i još veća afirmacija, jopet isto istorijsko mesto, Odgovorne politike zapošljavanja bio jako, kad su se venčali Član demokrata i Članica socijalista, i tako pokazali šta čini i dokle može dovede ta Odgovorna politika. Mladoženja direktor, i mlada direktorka. Mladoženja post’o direktor kad se, k’o direktor, trejdov’o iz jedne partije u demokrate, a mlada postala direktor kad na taj konkurs sve uslove ispunila jedino njena diploma, koju brzometno i lično dostavila sa fakulteta koji smešten u zgradi Njene partije. Mladoženja i mlada se, kako javili ti mediji, ugledali i zagledali na sednicama Gradskog veća, kome odgovorno prisustvovali kao direktori. Sad će, ‘ajde malo anticipacije, k’o par za primer i diku, sva je prilika, stignu i u tu nacionalnu i TV Žikinu šarenicu, gde će tačno odgovore na Žikinu pitalicu, Na snimanju koje serije se češlj’o predsednik Tadić, a u koji film se, k’o pravi pokrovitelj, dočešljav’o Prvi potpredsednik i zamenik predsednika Vlade i ministar Dačić. Naravno će uz malu pomoć odgovore točno, osvoje nagradu, postanu primer čvrstine Koalicije, Našeg identiteta, kao i Gde se Ostali Kandidati za međupartijski, a može i partijski, brak mogu Ugledati i Zagledati.

Na kraju da se kaže, da on, pa pisac ovog teksta, zna često da šilji na ove teme i pojave. Jako i otoič mu Jedan, što se Rasporedio po funkcije, ali koji i druge Raspoređuje, reče da čuo da nešto baljezga i jede g… po novinama, pa ima da mu kaže jednu stvar, Može da im pljune pod prozor. Ne odgovori, a mog’o, Svakom svoj pos’o, po Svi, i Demokratski kapaciteti.