Posle posete Prištini, gde je razgovarala sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja Nemačke Ana Lirman u Beogradu se susrela sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Vučićev kabinet je saopštio da su razgovarali o dijalogu Beograda i Prištine, evropskim integracijama, energetskoj krizi i klimatskim promenama.

U evropske integracije spada i to što Srbija, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, tj. da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Unijom.

VREME: Da li ste stekli utisak da predsednik Srbije želi zaista da uvede Srbiju u Evropsku uniju?

ANA LIRMAN: On mi je potvrdio da to jeste njegova namera i mi ga u tome podržavamo jer mesto Srbije je sasvim sigurno u EU. Volela bih da ova zemlja brže napreduje u tom pravcu.

Na kakav napredak mislite?

Na najnoviji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu integracija a koji je konstatovao da je u nekim oblastima bilo napretka, ali da je sve u svemu dinamika reformi opala. Naročito se u oblasti medija ništa nije kretalo u pravom pravcu, a upravo je sloboda medija ekstremno važna za demokratiju i za pristup Evropskoj uniji. Ako u medijskoj sferi stvari ne funkcionišu valjano, onda ni demokratski mehanizmi ne mogu da funkcionišu kako treba.

Imali smo konkretne predloge kako bi mogao da se poboljša rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Srpska napredna stranka i predsednik Vučić su već čitavu deceniju na vlasti, a EK iz godine u godinu nabraja iste probleme u Srbiji. Koliko je onda verodostojna njegova namera da zemlju vodi u pravcu članstva u EU?

Na kraju je na Srpkinjama i Srbima da Vladu ocenjuju na osnovu njenih rezultata, a ciljevi su jasno formulisani. Ne radi se samo o tome da se zarad članstva u EU štrikliraju neka poglavlja, da se formalno ispunjavaju neki kriterijumi, već da se na putu u EU suštinski jačaju pravna država, demokratija i sloboda, a to je opet dobro i za privredni i socijalni razvoj zemlje, pa i za klimatske standarde.

Beograd je po zagađenju vazduha na samom vrhu u svetu, ljudi zbog toga obolevaju, čak i umiru, a to opet opterećuje zdravstveni sistem. Ako bi se ta agenda uzela za ozbiljno, svi bi profitirali, a to je takođe važan deo evropskih integracija.

Pored Belorusije, Srbija je i dalje jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Šta po tom pitanju očekujete od srpskih vlasti?

Jasno je da od kandidata za članstvo očekujemo da se prilagodi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, a trenutno najvažnije međunarodno pitanje jeste invazija Rusije na Ukrajinu. Dobro je što je Srbija podržala rezolucije u Generalnoj skupštini UN koje osuđuju ruski rat. U takvoj situaciji ne može se biti neutralan.

Da li je o tome bilo reči na sastanku sa predsednikom Vučićem?

Naravno.

Da li možete da nam kažete o čemu tačno?

Ja sam potegla to pitanje, a šta je on rekao, to morate njega da pitate.

Da li znate da je oko 80 odsto građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji?

Da.

Postoji li neki rok da se Srbija prilagodi spoljnoj i bezbednosnoj politici EU?

Proces je jasan. Mi jasno podržavamo evropsku perspektivu Srbije i želimo da ubrzamo integracije, ali tempo određuje Vlada Srbije, a prilagođavanje spoljnoj i bezbednosnoj politici jedna je od tačaka u procesu integracija. Svako posustajanje u reformama usporava proces, zbog čega na kraju ispaštaju Srpkinje i Srbi.

Bili ste u Prištini, koja želi da zaokruži svoju nezavisnost, a Srbija nema nameru da je prizna, i u tome su gotovo sve političke partije saglasne. Da li Nemačka vidi izlaz iz te situacije?

Izlaz iz te situacije je dijalog o normalizaciji odnosa koji vodi Miroslav Lajčak i koji korak po korak ostvaruje napredak, kao i Berlinski proces koji je nemačka Savezna vlada revitalizovala i koji takođe napreduje. U Berlinu su se prošlog petka sastali ministarke i ministri spoljnih poslova sa Zapadnog Balkana (iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji su se usaglasili oko tri bitna regionalna sporazuma: o slobodi kretanja sa ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore dentalne medicine i arhitekte. Tom prilikom je srpska delegacija bila veoma konstruktivna. Ti sporazumi će biti potpisani na samitu na vrhu 3. novembra, a tu će biti nastavljeni i razgovori o zelenoj agendi za Zapadni Balkan i energetskoj solidarnosti ove zime.

U Evropi je ponovo rat. Kako Evropa reaguje na to?

To pitanje me i dalje šokira. Od 24. februara ne mogu da se naviknem da je u Evropi rat. Toga dana bila sam u Varšavi i odmah sam otišla na granicu sa Ukrajinom. Teško je gledati sva ta drastična kršenja ljudskih prava koja Rusi čine u Ukrajini.

Evropa mora da učini sve što je u njenoj moći da se tome suprotstavi. Uveli smo Rusiji do sada neviđene sankcije, snabdevamo Ukrajinu oružjem i humanitarnom pomoći, podržavamo je diplomatski. Ovaj rat mora da prestane.

Taj rat pogađa i građane Evropske unije. Da li mislite da će EU očuvati jedinstvo u ovom sukobu sa Rusijom ako situacija na zimu za njih bude postala teža?

Mi smo sankcije tako konfigurisali da Rusiju pogađaju više nego nas, i mislim da smo u tome uspeli. Ruska privreda veoma pati pod ovim sankcijama, pojedine privredne grane, kao vazduhoplovstvo ili vojna industrija, imaju ozbiljne probleme, Rusija je međunarodno izolovana.

Što se podrške ovim merama unutar Evrope tiče, mi i na nacionalnom i na evropskom nivou radimo na tome da građankama i građanima pomognemo da preguraju ovu zimu. Nemačka savezna vlada ulaže ogromne napore po tom pitanju, usvojila je više velikih paketa pomoći sa ciljem da rastereti stanovništvo, u neverovatnom roku smo deversifikovali snabdevanje energentima, štedimo električnu energiju, na nivou EU smo se dogovorili da redukujemo potrošnju gasa za 15 do 20 odsto.

Solidarni smo u EU da zajednički prebrodimo ovu, ali i sledeću zimu.

Da li se pribojavate da siromašnije zemlje EU neće moći tako efikasno da reaguju na energetsku krizu, velika poskupljenja i inflaciju?

Upravo zbog toga sarađujemo unutar EU. Postoji mnogo novca koji može da se mobiliše, na primer u fondu za krizu koju je izazvala pandemija korona virusa ima još 600 milijardi evra. EU je fleksibilna da iz sličnih izvora preusmeri novac. Jasno je da samo zajednički možemo da izguramo ovu stvar. Vreme koje dolazi neće biti lako, ali je Ukrajincima daleko teže. U razgovorima sa građankama i građanima prepoznajem volju i želju da ne popuste.

Dugoročno je jedini izlaz iz energetske krize prelazak na obnovljive izvore energije, onda ne bismo zavisili od uvoza energenata od autokrata kakav je Putin. A to će otvoriti i dodatna radna mesta.

Na Kosovu sam posetila fabriku u kojoj se proizvode solarne ćelije. Proizvodnja svega u vezi sa transformacijom na obnovljive izvore energije, sve do izolacionih materijala za kuće, to je veliki privredni potencijal. Mi ne možemo više da budemo zavisni od skupog uvoza energije, a i dužni smo našem stanovništvu da ukinemo po zdravlje ljudi štetne elektrane koje sagorevaju ugalj. Zapadni deo Nemačke će do 2030. godine potpuno obustaviti proizvodnju energije iz uglja, a pokušaćemo da to postignemo i na istoku zemlje.

Tu nema alternative. Ako nešto ne učinimo, temperatura na Zemlji će porasti za 3,4 pa i 5 stepeni, a onda će život postati veoma neprijatan.

Finansijska kriza, dužnička kriza, korona kriza, rat u Ukrajini, da li mislite da ljudi u takvoj situaciji zaista razmišljaju o životnoj sredini?

I klimatska kriza nas je već stigla i vidimo njene posledice.

Ali svest o klimatskim promenama dolazi sa blagostanjem.

Ne slažem se s tim. Možda što se svesti o uzrocima tiče. Ali pogledajte Severnu Afriku, kriza gladi tamo je jedna od najvećih dosad zbog treće ili četvrte sušne godine zaredom. Ljudi umiru, možda ne znaju svi da umiru od gladi zbog klimatske krize, ali to je tako.