Najave novih hapšenja, politička prepucavanja i medijska spinovanja usledila su nakon što je 8. avgusta desetoro ljudi uhapšeno zbog sumnje da je u Agrobanci od 2006. do 2011. veliki broj kredita, od kojih su mnogi nenaplativi, protivzakonito odobravan grupama povezanih lica.

Najpre je Mlađan Dinkić prozvao bivšeg guvernera Dejana Šoškića, a ovaj mu je odgovorio pitanjem zašto guverner Dinkić 2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad Agrobanci, koja je i tada imala gubitke. Iz Ministarstva privrede i finansija saopštavaju da do 2003, dok je Dinkić bio guverner, Agrobanka nije imala gubitke i da je poslovala u skladu sa propisima.

Dok su trajale medijske spekulacije o tome da li će Šoškić biti saslušavan, ovaj je tvrdio da je samo deset meseci nakon njegovog stupanja na dužnost, uprkos friziranim izveštajima iz Agrobanke, Narodna banka donela odluku o odlasku u vanrednu neposrednu kontrolu te banke i naknadno nametnula privremene mere, uvela prinudnu upravu i, konačno, oduzela dozvolu za rad toj lošoj banci u kojoj nije uočeno popravljanje finansijskog stanja.

Nova Agrobanka, čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, registrovana je 26. maja ove godine u Agenciji za privredne registre, a u Agrobanci ad je 20. juna otvoren stečaj. Stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita.

ULOGA VLADE: Zašto predstavnici države i privatnih vlasnika u Skupštini akcionara i Upravnom odboru Agrobanke nisu sprečili loše poslovanje Agrobanke i smenili rukovodstvo tokom poslednjih 12 godina i kako to da je Dušan Antonić opstajao kao direktor banke sve dok ga odlukom guvernera Narodna banka nije razrešila, uvođenjem prinudne uprave 29. decembra 2011 – jedno je od pitanja koje ponavlja Šoškić.

Predstavnici slovenačkih akcionara koji su posedovali 21 odsto kapitala tvrdili su tokom leta, nakon uvođenja stečaja u staroj Agrobanci, da su Ministarstvu finansija još septembra 2009. godine uputili predlog za razrešenje pojedinih članova Upravnog odbora i imenovanje novih. Pitanje je da li ta korespondencija govori o tome da su mali akcionari, kojima je pripadala većina u organima upravljanja koristili adekvatna pravna sredstva za zaštitu svojih uloga, ili samo o naknadnoj ljutnji "otpisanih".

U međuvremenu, u medijima je reflektor okrenut prema "državnom" članu upravnog odbora Agrobanke Zvonku Nikeziću uz podsećanje da je u CES Mekonu, čiji je Nikezić direktor, radio bivši premijer Mirko Cvetković.

Odgovarajući na, kako kaže, zlonamernu hajku protiv sebe, Cvetković je u izjavi agenciji Tanjug 16. avgusta objašnjavao da su već u roku od tri meseca nakon izveštaja Narodne banke Srbije o tome da Agrobanka ima ogromne gubitke uvedene prvo jedne, pa druge mere, pa da su onda napravljene nove analize i donete odluke radi rešavanja vrlo ozbiljnog problema u Agrobanci, koji je, kako se izrazio, ozbiljan i dubok i ne datira odskora. On ocenjuje da su NBS, Agencija za osiguranje depozita i Ministarstvo finansija reagovali brzo.

Cvetković se žalio da se optužbe na njegov račun svode na to da je prijatelj sa Zvonimirom Nikezićem, što, kaže, nije nezakonito. Nikezić je bio u Upravnom odboru godinu dana (od oktobra 2010. do oktobra 2011) i iz njega je izašao nekoliko meseci pre uvođenja prinudne uprave, jer je bio protiv odluka koje su donošene u toj banci.

Kako čitalac zna, on je tokom leta u autorskom članku u "Vremenu" saopštio da je praktično na svakoj sednici UO-a izražavao neslaganje sa poslovnom politikom banke, da je odbio da glasa za Izveštaj o poslovanju za 2010; da je doveo u pitanje i regularnost preuzimanja (nedovoljno vredne) imovine dva velika dužnika banke – i da je konačno oktobra 2011. podneo ostavku.

Bivši predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić je prema medijskim izveštajima na saslušanju nakon privođenja tvrdio da gubitak nije napravio on već prinudna uprava, za koju Šoškić i Cvetković kažu da je sprečila da se šteta proširi na ceo bankarski sistem.

RAZLIČITI DUŽNICI: Što se poslovanja tiče, Antonić je tužilaštvu izjavio da je na njega bilo pritisaka i iz politike i privrede da se određeni krediti odobre, ali da je uvek poštovana procedura, i da on nijedan kredit nije odobrio, već da je to radio Kreditni odbor.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je dalo nalog policiji da se ispita pod kojim uslovima su odobravani krediti Agrobanke koji bi sada mogli da budu nenaplativi.

U medijima je najčešće pominjano da je istragom obuhvaćen Radoslav Lale Sekulić, vlasnik Habitfarma i još nekoliko firmi, čiju je imovinu zbog nenaplativosti kredita Agrobanka preuzela, ali je vrednost te imovine znatno niža od uzetih kredita. Da je Lale Sekulić spreman da odgovara na sva pitanja istražnih organa izjavljuje za "Novosti" njegov advokat Ivan Bajazit, ali dodaje: "Moj klijent je, međutim, teško bolestan, teško komunicira, a da bi izgovorio rečenicu treba mu i po pet minuta…"

Posle jedne izjave (Miljko Radisavljević, specijalni tužilac: "Istražićemo sve kredite Agrobanke") u medijima su se počeli pojavljivati spiskovi kako očito nesolidnih bankrotiralih dužnika Agrobanke tako i onih dužnika koji tvrde da solidno obezbeđene kredite redovno vraćaju.

Neki od biznismena pominjani u medijima kao korisnici kredita Agrobanke javno su se oglasili tvrdnjama da oni svoje dugove vraćaju:

Vlasnik Rudnap grupe Vojin Lazarević rekao je za "Politiku" da je ta grupa zadužena sa deset miliona evra, ali da u tome nema ničeg spornog: "Naši krediti kod Agrobanke su višestruko obezbeđeni sa tri hipoteke i akcijama firme, a sve to prevazilazi vrednost kredita. Oni se uredno servisiraju i dospevaju u junu 2013. godine, tako da nema govora o tome da su oni nenaplativi…"

Vlasnik kompanije Farmakom Miroslav Bogićević potvrđuje da su uzimali kredite, ali da su ih sve uredno vratili, te da su ti krediti uvek bili dobro obezbeđeni: "Naravno da je bitno obezbeđenje, ali nije najbitnije, bitno je da klijent na vreme servisira, vraća, a mi smo vratili sve…"

Aleksandar Vučić je tada ocenio da slučaj Agrobanke ima jak simbolični značaj, da će se rezultati akcije protiv korupcije i kriminala videti i narednih dana, ali da očekuje da će oni biti jasno vidljivi u narednih mesec do dva. Nova garnitura vlasti intenzivno eksploatiše slučaj Agrobanka, otvoren u mandatu prošle vlade, i pokazuje ga kao izlog u kome se vidi da nova garnitura ozbiljno misli da suzbije korupciju. Javne reakcije se svode na "Hapsi Aleksandre!" To nije novo u političkoj praksi u Srbiji, naročito ako slučaj služi za iznošenje prljavog veša prethodnika. Javnost je i ranije na takve kampanje po pravilu u početku pozitivno reagovala, a onda, kako su se ponavljale vesti o spektakularnim hapšenjima, pokazivala znake zamora…

Vučić u svojoj izjavi pominje i da će se nastaviti preispitivanje 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta. Nešto od toga je po istoj agendi radila bivša vlast koja je propagandno isticala svoju borbu protiv kriminala, a i ona pre nje (vidi okvir).

U ponedeljak 20. avgusta šefovi sve tri obaveštajne službe (BIA, VOA i VBA), republički javni tužilac i tužilac za organizovani kriminal, direktor policije i još nekoliko osoba, pozvani su na sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, kojim rukovodi pomenuti sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Prema agencijskim izveštajima na trosatnom sastanku razgovarali su o borbi protiv korupcije i kriminala, a i o Agrobanci. Tabloidi o tom otvorenom sastanku zatvorenog tipa izveštavaju pod naslovima tipa: "Vučić odobrio nova hapšenja!"