Zvala se Nizama Hećimović. Ubio ju je čovek sa kojim je imala dete, osmomesečnu bebu. Zvala se Nizama, a ne Nevzeta, kako su mediji u Srbiji pogrešno preneli. Nije se zvala ni “Instagram ubistvo”, kako je kolokvijalno nazivaju, jer je njen bivši partner na ovoj mreži direktno prenosio kako je tuče, a potom je ubija vatrenim oružjem. Nizama se zvala. Njeno ime znači “red, pravilnost, poredak”.

Nizama Hećimović ubijena je 11. avgusta pred 20.000 svedoka. Toliko je ljudi uživo gledalo kako je bivši partner ubija pištoljem. Još ih je više jer je snimak skidan sa Instagrama, objavljivan na društvenim mrežama, deljen po Vajber grupama. Nisam ga gledala. O snimku znam samo ono što sam videla da drugi pišu. Znam da je bila pretučena. I znam da je na pitanje svog ubice zašto ga je prijavila policiji, rekla: “Bojala sam se za sebe i dijete.” To su joj, izgleda, bile poslednje reči.

Njen ubica zvao se Nermin Sulejmanović. Više puta ga je prijavljivala za nasilje u porodici, poslednji put tri dana pre ubistva. Porodica poseduje sudsku odluku kojom je Nizami odbijena policijska zaštita. Kada se to dogodilo, pobegla je u vikendicu svoje tetke, gde se krila sedam dana. Osmog dana, Nermin je dobio dojavu, najverovatnije iz policije, o tome gde se Nizama krije. Došao je, prebio i ubio. Pucao je i na njenu tetku, čijeg je sina ranio. Nizamina tetka ispričala je ovih dana novinarima da je policiji trebalo 20 minuta da stigne iako su od njene vikendice udaljeni samo jedan kilometar.

Sulejmanović je potom ubio još dvoje ljudi: oca i sina, turske državljane koji su ga ranije prijavljivali policiji. Njihovu suprugu i majku teško je ranio i ona je još uvek na intenzivnoj nezi. Ubio je troje ljudi i ranio još troje, a počeo je od Nizame, navodno, besan što ga je prijavila policiji. Nakon ubistva, još nekoliko puta se javljao uživo preko Instagrama i ti snimci još kruže mrežama.

KO STE VI, LJUDI, I ŠTA NIJE U REDU SA VAMA

Mnogo je toga moglo da bude urađeno pa da Nizamino ubistvo bude sprečeno. Ali, ostaje činjenica da je njenu smrt gledalo na desetine hiljada ljudi u direktnom prenosu na Instagramu, kao i da su kasnije, kad se ubica ponovo uključivao, imali pitanja za njega, poput: “Šta planiraš sad?”, što je ujedno i pitanje na koje je odgovorio u jednom od uključenja.

Gledaoci ubistva ostavljali su komentare i da, većina tih komentara je bila ili osuđujuća ili su ljudi apelovali na Sulejmanovića da se smiri, da prestane da je tuče, da odloži oružje… Ali bilo je, i to ne malo, i podržavajućih komentara. Ima ih i danas, gotovo nedelju dana nakon Nizamine smrti. Gledali su je kako umire, a sada joj sude. Skidali su snimak njenog ubistva i distribuirali ga dalje. Sude joj jer mu se vraćala, jer je imala dete sa problematičnim muškarcem koji ima kriminalnu prošlost. Sude joj jer “ko zna čime ga je isprovocirala”. Nizama Hećimović je kriva što je bila živa, a kriva je i što je ubijena. Za gledaoce njenog ubistva ona nije ljudsko biće već senzacija.

Kao što rekoh, dobila sam snimak. Pratila ga je poruka: “Ju, šta videh, ne mogu da se smirim.” Znala sam već šta je na snimku, a osoba koja mi ga je poslala i sama ga je dobila preko Vajbera uz poruku: “Hoćeš da vidiš onu budalu što je snimio kako ubija ženu?” Osoba koja je meni prosledila snimak, odgovorila je sa: “Daj!”

Danima razmišljam o tom “daj!” Šta se tu daje, šta nam je u tom snimku toliko potrebno da viknemo: “Daj!” Daj mi šok, daj mi zabavu? Daj mi da gledam kako je nekom gore nego meni? Daj mi da odgledam, pa da zapomažem posle “jadna žena”, da se osetim kao bolji čovek jer mi je žao ubijene žene?

Daj da mi to prostudiramo i analiziramo, da vidimo ko je tu krivlji, dželat ili žrtva. Jer, nije mali broj ljudi koji ovih dana osuđuju žrtvu. A ona se samo bojala za sebe i dete.

S druge strane, oni koji su gledali i koji su se uznemirili, nastavili su da dele dalje, a to otvara nova pitanja. Šta nagoni ljude da šalju drugima snimak koji ih je uznemirio? Šta imaju od toga što će se još ljudi uznemiriti? Šta hoće od onih kojima su poslali snimak hladnokrvne egzekucije nedužne žene? Utehu? Ja da vas tešim što klikćete na užas i širite ga dalje? Neće moći.

No, greška je okriviti samo pojedince. Snimak su delile razne organizacije i “organizacije” poput Levijatana i drugih… Na Televiziji Pink ceo snimak nije emitovan, samo deo, ali voditeljka Jovana Jeremić ga je tako detaljno prepričala, da je možda bolje da su ga prosto čitavog pustili. Možda bi nekom neki detalj promakao. Ovako, kad Jovana Jeremić urla i baca se po studiju, nije moguće ne čuti je i ne upamtiti šta viče. Sa sve naglašavanjem da “ljudi koji nisu gledali moraju da znaju”, pa nabraja sve uznemirujuće detalje. Ne moram da znam ništa o tome šta je na snimku. Dovoljno mi je da znam da je još jednu ženu ubio partner i da je to ubistvo moglo da bude sprečeno. A bilo bi sprečeno samo da su Nizami u policiji verovali da se boji za sebe i dete, samo da nisu bili “jarani” sa njenim ubicom i da mu iz iste te policije nisu dojavili gde se ona krije. Da na ovim prostorima ne vlada sistem bratije i jarana u kom su kriminalci i policajci prijatelji, Nizama bi bila živa. Da ovde policajci, kriminalci, tužioci, sudije, ne dele slična uverenja, bila bi živa. Jer, nemojmo se zavaravati da je onaj ko je Sulejmanoviću javio gde je ona mislio kako on ide da porazgovara s njom. Ne, taj je verovao isto što i on: da je ona njegovo vlasništvo, da se odmetnula “kurva” i da treba da dobije “šta je zaslužila”.

SISTEM SAD PRIZNAJE GREHE

Ministar za ljudska i manjinska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine Sevlid Hurtić izjavio je da je u slučaju trostrukog ubistva i ranjavanja još dvoje ljudi u Gradačcu u petak čitav sistem zakazao, istakavši da je zbog toga potrebno doneti zakon o boljoj zaštiti žena od nasilnika i njihovom zbrinjavanju.

On je, tokom posete nevladinoj organizaciji Vive žene u Tuzli, rekao kako ima indicija da je počinilac Nermin Sulejmanović, koji se i sam posle zločina ubio, od organa bezbednosti dobio dojavu gde se krije nevenčana supruga koja je pobegla od njegovog nasilja. Ne priča se samo o jednoj osobi, priča se o više osoba, čak i o varijanti da su sa njim komunicirali i drugi, ne samo iz službi bezbednosti, istakao je Hurtić.

On je dodao da sad službe bezbednosti proveravaju i veštače telefon ubice, kako bi se otkrilo ko je sa njim razgovarao u periodu pre ubistva.

Nizama je sahranjena u ponedeljak 14. avgusta. U Federaciji BiH dan žalosti biće najverovatnije u sredu. Ali samo u Federaciji, jer u Bosni i Hercegovini neće biti proglašen jedinstveni dan žalosti zbog trostrukog ubistva u Gradačcu. Tako je odlučeno u ponedeljak na telefonskoj sednici Vijeća ministara BiH.

“Nije postojao nacionalni kvorum jer nijedan ministar iz reda srpskog naroda nije pristupio glasanju”, rekao je za Radio Slobodna Evropa ministar prometa i komunikacija BiH Edin Forto, koji je jedan od inicijatora proglašenja dana žalosti na nivou države. Dok su Nizamu Hećimović sahranjivali, članovi Vijeća ministara iz Republike Srpske nisu glasali.

Paradoksalno, Republika Srpska jeste proglasila dan žalosti, za koji je odabrala isti dan kao Federacija BiH: sredu 16. avgust. Ali izgleda da im je jako bitno da se ne slože ni u čemu sa ostatkom Vijeća ministara. Izgleda da su i nedužni mrtvi povod za sitna politikantska prepucavanja.

Navodno, neko u sistemu će odgovarati jer je ubistvo Nizame Hećirović moglo da bude sprečeno. Njen ubica neće odgovarati jer je izvršio samoubistvo. Pojedini mediji preneli su da je “presudio sam sebi”. Nije presudio, izbegao je odgovornost. Na ovom i ovakvom podneblju, teško je poverovati da će tu odgovornost zaista iko snositi. Ubistvo Nizame i dvojice turskih državljana najverovatnije će biti proglašeno nečijim propustom u radu. Tek tako, ko radi taj i greši, pa sad ako neko zbog greške dobije metak u glavu, bože moj, to je samo još jedna žena koja je trebalo da pazi s kim se petlja… Ali, koja je sledeća?