Kako je u petak 10. aprila saopštio ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, policija je uhapsila šesnaestoro osoba pod sumnjom da su, radeći u grupi, prali novac i osnovali sedam fantomskih firmi na osnovu ukradenih identiteta građana Srbije. Po rečima ministra, jedan od oštećenih građana bio je i premijerov brat Andrej Vučić, na osnovu čije su falsifikovane lične karte osumnjičeni osnovali firmu Asomacum, sa sedištem na Novom Beogradu. "Dve osobe od privedenih su vezane za ‘Asomacum’, D. J. (rođen 1962. u Budvi), koji ima dvojno državljanstvo, i A. J. (rođen 1965. u Beogradu), koji su faktički obavljali poslove odgovornog lica ove kompanije", izjavio je ministar. Jedna od uhapšenih je i radnica kancelarijske kontrole Poreske uprave Snežana Jezdić, zadužena za kontrolu pomenutih sedam preduzeća. Stefanović je rekao da je protiv Snežane Jezdić podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, međutim, ova viša poreska inspektorka Odeljenja za kancelarijsku kontrolu Poreske uprave u Beogradu je pod istom optužnicom bila uhapšena još u junu 2011. Tada ju je optužnica teretila i za prisvajanje oko 30 miliona dinara. Ministar je rekao da su osumnjičeni koristili još dva privredna društva za ostvarivanje prava za (neosnovani) povraćaj PDV-a, te da su ovo rezultati akcije suzbijanja finansijskog kriminala "koja je trajala nekoliko meseci".

HRONOLOGIJA: Možda je reč samo o slučajnosti, ali baš pre nekoliko meseci je u javnost izašao "slučaj Asomacum". Da podsetimo, 24. oktobra prošle godine Zoran Živković, poslanik i nekadašnji predsednik Vlade, u Skupštini Srbije je pitao aktuelnog premijera Aleksandra Vučića o firmi Asomacum, koja je u tom trenutku bila u blokadi 22 miliona dinara, a čiji vlasnik je, po podacima Agencije za privredne registre, Andrej Vučić, Aleksandrov brat. Predsednik Vlade je odgovorio da je reč o falsifikatu, da su se njegovom bratu zbog toga izvinjavali i Boris Tadić i Miodrag Miki Rakić. Dva dana kasnije, zamenik direktora Poreske uprave Marko Marinković je, govoreći o firmi Asomacum u emisiji "Teška reč" na TV Pinku, izjavio da je "ustanovljeno da je reč o fantomskom preduzeću koje je ciljano osnovano radi zloupotreba u privrednom poslovanju i izvlačenju kapitala na nelegalan način. Ta firma je služila kao protočni bojler za druge firme odakle je izvlačen novac za nelegalnu privrednu delatnost."

Četiri dana kasnije, 30. oktobra ujutro, Marinković je u emisiji "Na kafi sa Đukom" na televiziji Kopernikus, koju vodi narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, ustvrdio da su ličnu kartu Andreja Vučića falsifikovali državni službenici: "Poreska policija je utvrdila da je Andreju Vučiću ukraden identitet, 2010. godine, dok je na vlasti bila Demokratska stranka. (…) Na šta meni ovo liči kao bivšem pripadniku Bezbednosno-informativne agencije? Liči na nešto što se zove ‘crna operacija’. Liči na nešto što se zove pravljenje psihološkog pritiska na premijera i članove njegove porodice. Na jednu prljavu i podlu radnju, koju sigurno nisu izvršili pripadnici BIA, onaj čestiti deo koji služi ovoj državi i živi za platu. (…) Ovo će se vrlo lako ustanoviti. Prvo, obrazac lične karte tačno se zna gde se nalazi, po tom broju, kao i ko duži pečat i ko je nadležan. Eto dva elementa po kome mogu da se ustanove državni službenici koji su ovo izvršili. Ukoliko je došlo do falsifikovanja ove lične karte i pečata (…) treba utvrditi koji je papir korišćen, ko je štampao to i gde to može da se štampa? Ovo ne može na printeru ili od kuće da se uradi, ovo je morala da uradi specijalizovana štamparija koja raspolaže adekvatnim mogućnostima." Poslanik Đukanović se na to nadovezao: "Koliko znam, samo Kovnica novca može tako nešto da odštampa."

Inače, po nepotvrđenim informacijama, Andrej Vučić je zaposlen upravo u Kovnici novca.

Sutradan, 31. oktobra, usred štrajka advokata, Andrej Vučić preko svog zastupnika Zorana Jakovljevića podnosi tužbu Privrednom sudu protiv firme Asomacum, kojom se želi utvrditi ništavost osnivačkog akta te firme. Uz tužbu je priloženo i grafološko veštačenje Policijske uprave za grad Beograd od 30. oktobra 2014, u kojem stoji da se Andrej Vučić "isključuje kao mogući skripter spornih potpisa koji se nalaze na kartonu deponovanih potpisa", a koji su neophodni za osnivanje firme.

PROCEDURA: I dalje ostaje bez odgovora pitanje zašto je Andrej Vučić tek 31. oktobra 2014. podneo tužbu, iako je skoro četiri godine ranije saznao da postoji firma registrovana na njegovo ime? Naime, u decembra 2010. je Andrej Vučić bio pozvan na razgovor u Poresku policiju u svojstvu građanina, a povodom poslovanja Asomacuma, koji je osnovan u martu 2010. APR je tokom 2011. podneo prijavu protiv firme Asomacum jer nije do predviđenog roka dostavila finansijski izveštaj, niti se razvrstala prema veličini preduzeća, a u oktobru 2011. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Privrednom sudu optužni predlog, u kome se okrivljuje odgovorno lice Andrej Vučić za privredne prestupe, odnosno kršenje Zakona o računovodstvu i reviziji. Međutim, u martu 2013. Privredni sud odustaje od optužbe i obustavlja postupak protiv Andreja Vučića i Asomacuma.

Zanimljivo je i rešenje koje su Andrej Vučić i njegov pravni zastupnik odabrali za prestanak postojanja Asomacuma, koji je, uzgred, još uvek aktivno privredno društvo. Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre u članu 33 govori o ništavosti registracije osnivanja privrednog društva: "Lice koje ima pravni interes može tužbom zahtevati utvrđenje da je registracija osnivanja privrednog društva ništava ako je registracija izvršena na osnovu lažnog dokumenta, dokumenta izdatog u nezakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim činjenicama" (član 2). Dakle, "preslikan" slučaj. Međutim, problem je što ovaj zakon predviđa da se pomenuta tužba može podneti "u roku od 30 dana od dana saznanja tužioca za razloge ništavosti, a najkasnije u roku od godinu dana od dana registracije". Taj rok od godinu dana je istekao u martu 2011, a Andrej Vučić iz nekog razloga tada nije podneo tužbu.

Šta su odabrali Andrej Vučić i advokat Zoran Jakovljević? Ako Privredni sud bude utvrdio ništavost osnivačkog akta, posledica ovog utvrđenja biće prinudna likvidacija firme, što je jedan od četiri osnova za brisanje iz Registra privrednih subjekata. Međutim, institut prinudne likvidacije nikada nije primenjen, jer postoji Mišljenje (tadašnjeg) Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja iz 2012. da bi njegova primena trebalo da se odloži dok se ne promeni zakon: "(…) mišljenja smo da postoji realna opasnost da se ovako nedovoljno regulisan institut prinudne likvidacije zloupotrebi, pri čemu bi interesi poverilaca mogli biti izigrani. (…) mišljenja smo da postoji potreba odlaganja primene ovog instituta do donošenja izmena i dopuna Zakona kojima bi se ova pitanja detaljno uredila.