Strani mediji o izborima
SUSRETLJIVOST I PODRŠKA: A. Vučić sa A. Merkel...
fotografije: tanjug
Čovek koji je pokopao grobara
Dok nas prorežimski medijski radnici ubeđuju da je Aleksandar Vučić najdraži i najcenjeniji od svih, gde god po svetu nogom da kroči, strana štampa pokazuje da nije baš sve tako blistavo. Više je strašno
"Kada srpski premijer Aleksandar Vučić govori o nemačkoj kancelarki, podseća na neki lik iz balkanske groteske u režiji Emira Kusturice. Njegov ton postaje melodramatičan. Angelu Merkel nežno naziva ‘Angela’. Zahvaljuje se za pažnju koju mu ona posvećuje, njemu, ‘lideru jedne male zemlje’ (…) Merkelova hvali korake koje je Srbija napravila ka evropskim integracijama (…) Ipak realnost izgleda drugačije: Srbija, najveća i najvažnija država Zapadnog Balkana, zemlja je u kojoj nema slobode, u kojoj Vučić neograničeno vlada", piše novinar "Špigla" u tekstu čiji je naslov: "Vučić, Svemoćni".
I dok zapadni zvaničnici tapšu Aleksandra Vučića po ramenu i žmure na sva nepočinstva aktuelne vlasti i njenog prvog čoveka – dokle god je poslušan – te ga hvale bez obzira na to šta radi u "svom dvorištu" – dotle čitanje strane štampe daje jedan drugačiji pogled na stvari. Daleko od toga da je stanje u Srbiji, u očima dopisnika, stranih novinara koji godinama prate ovdašnja dešavanja, nikada bolje u novijoj srpskoj istoriji.
Štampa nemačkog govornog područja se kritički osvrće na Vučićevu vladavinu, a njegovu ubedljivu pobedu na ovim izborima prate ozbiljne analize i upozorenja.
SEĆANJE NA RUŽNU PROŠLOST: "Špigl", koji u Nemačkoj važi kao alfa i omega ozbiljnog novinarstva, u tekstu koji se bavi rezultatima predsedničkih izbora dalje opisuje Aleksandra Vučića kao čoveka koji kontroliše sve u zemlji, uključujući pravosuđe i najveći broj medija. Zatim, ti isti mediji vode užarene i agresivne kampanje protiv kritičara režima. Za razliku da ovdašnjeg javnog prostora, gde se malo ko seća ili podseća druge na Vučićevu prošlost iz devedesetih, njegove izjave, ministrovanje i mentore, strana štampa ne boluje od amnezije. Mnogi pominju da je to isti onaj Miloševićev ministar, Šešeljev učenik, a negde se implicira da, ma koliko se pakovanje, odnosno agenda promenila, način vladavine i stil ponašanja ostao je isti – za njega ne postoji protivnik, nego samo neprijatelj i tog neprijatelja ne treba pobediti, već ga treba uništiti.
Podsećajući se nekadašnjeg Vučića, novinarka "Zidojče cajtunga" (SZ) piše: "Politički procesi su (u Srbiji) svedeni na privatna pitanja. Rešenje za stagnaciju Srbije nisu više demokratski procesi, razvoj obrazovanja, borba protiv korupcije. Rešenje se zove Aleksandar Vučić. Ko garantuje za to? Naravno Aleksandar Vučić (…) (U Berlinu i Briselu) mu veruju, veruju da je Evropa za njega postala od neprijatelja prijatelj. I da, nema razloga da se sumnja u to, Vučić želi da uvede Srbiju u EU. Pitanje nije da li je veran Moskvi ili Briselu. Pravo pitanje je – šta će od srpske mlade demokratije još ostati nakon velike Vučićeve terapije?"
MOĆ, MOĆ I JOŠ MOĆI: U mnogobrojnim analizama i komentarima, pominje se neograničena težnja za moći Aleksandra Vučića i činjenica da sva moć i jeste u njegovim rukama. Predstavljaju ga kao autoritarnog vođu koji ne trpi kritiku, koji ima dva lica, jedno kod kuće, jedno vani, kao neoliberala kada je reč o ekonomskoj politici i balansera između Moskve i Brisela.
"Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ), u tekstu ozbiljnog poznavaoca ovdašnjih prilika Mihaela Martensa, podseća kako se Vučić odrekao svojih političkih očeva, te da je, aludirajući na sudbinu Tomislava Nikolića, sahranio i Grobara.
Nemali je broj onih koji pišu o medijskom mraku u Srbiji. Opisujući ovdašnju medijsku scenu i preovlađujući način izveštavanja, Martens je pakuje u tri reči – Vučić-iznad-svega (Vučić-über-alles) – u ogromnoj većini medija se o Vučiću isključivo i uvek izveštava samo pozitivno. Pozitivni izveštaji stranih medija o Vučiću se detaljno prenose, ali ako su ti izveštaji kritički nastrojeni, isti ti mediji će ćutati kao zaliveni.
Vučićev reklamni oglas koji se našao na naslovnim stranicama skoro svih dnevnih novina primećen je i u Evropi. Eto, obesna demonstracija moći je stigla i do strane štampe.
Komentator austrijskog "Standarda" Vedran Džihić zaključuje kako u takvom javnom prostoru u kojem su ugušeni nezavisni i kritički tonovi, uz beskrajne finansijske resurse, u neprestanoj kampanji koja traje de fakto godinama i orkestriranim napadima na političke protivnike, uz disciplinovanu mašineriju SNS a, gde se trguje radnim mestima i privilegijama, da je podosta lako bilo i dobiti izbore.
CENA "STABILOKRATIJE": Pre nego što je opisao način Vučiće vladavine, Džihić je kazao da želi da nemački i austrijski čitaoci vide koga podržavaju njihovi političari na vlasti. I analizom te podrške bavi se nekoliko listova. Naglašava se kako Vučić uživa poverenje evropskih zvaničnika, kao i ruskog predsednika, kao "garant stabilnosti i saradnje".
Vučićev sistem je jedino i omogućen strpljenjem i podrškom od vani. Naime, kako stoji u tamošnjim novinama, dokle god Aleksandar Vučić sarađuje po pitanju Kosova, zahteva Svetske banke i izbeglice drži dalje od Evropske unije, dotle će se na unutrašnje političke brljotine – korupciju, kršenje medijskih sloboda, urušavanje demokratije – gledati sa strpljenjem, uz koji prijateljski savet da bi možda trebalo malo drugačije. Austrijski "Viner cajtung" naslovljava tekst o izborima sa: "Dobijena stabilnost, izgubljena demokratija", dok sagovornik lista, profesor Florijan Biber govori o stabilokratiji koja vlada u Srbiji, kao sistemu u kojem stabilnost postaje znatno važnija od demokratije i u krajnjoj meri uzrokuje nestabilnost. Jer stabilokrate su, nastavlja Biber, spremne da se igraju sa etničkim konfliktima i odustanu od EU, jer je za njih EU strateški cilj, a ne postoji usmerenost iz ubeđenja.
MANJE LJUDI, MANJA NEZAPOSLENOST: Kao plus vladavine Aleksandra Vučića nekoliko listova ističe njegovu ekonomsku politiku i reforme na tom polju, kao i smanjenje stope nezaposlenosti. FAZ dodaje da je manja zaposlenost i rezultat toga što veliki broj ljudi odlazi iz zemlje. Iako je, prema mišljenju nekoliko novinara, ekonomska situacija bolja, neki od njih primećuju da su Vučićeva obećanja narodu miljama daleko od svog ispunjenja. Novinar "Tagesposta" ocenjuje da nije Vučić ni zainteresovan da se bori protiv strašnog siromaštva ili korupcije u sopstvenoj zemlji.
Kao ključ njegove popularnosti u Srbiji, navodi se, osim podrške svetskih lidera i potpune kontrole medija, te agresivne kampanje koju vodi, i srpska potreba da na čelu zemlje bude neko čvrste ruke.
Pitajući se ko će doći na mesto premijera, "Štutgarter nahrihten" primećuje da nezavisno od toga da li će odluka pasti na partijskog vazala Nebojšu Stefanovića, lojalnog i nekompetentnog, ili tehnokratu bez političkih ambicija Dušana Vujovića, moć ostaje u rukama jednog.
ORBANIZACIJA, ERDOGANIZACIJA…: Kada je reč o poređenju Vučića sa drugim evropskim i svetskim političarima, lista je ovakva: ima poređenja tipa – da je bahati populista poput Jaroslava Kačinskog i Donalda Trampa, koji brani zemlju od "izdajnika" (sadržaj izdajništva popuniti po slobodnoj volji dotičnog političara, bio on Poljak ili Srbin), ali se najčešće dovodi u vezi sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i turskim Tajipom Erdoganom. Pogotovo uz pretpostavke, zasnovane na dosadašnjoj vladavini, da će u svom predsednikovanju daleko izaći izvan svojih predsedničkih ovlašćenja.
Pominje se tu i tamo rušenje u Hercegovačkoj ulici, a kako je neko lepo primetio – eto finog testa za pravosuđe zemlje koja hoće da bude članica Evropske unije.
Konačno, neko je napisao da je Aleksandar Vučić u Srbiji postao mera svih stvari. Kakav nesvestan poziv nemačkog novinara ovdašnjoj javnosti da se ne predaje. Jer zamislite zemlju u kojoj više nema glasova da poruče da Aleksandar Vučić nije i ne sme da bude mera svih stvari.
Već viđena pobeda
…i V. Putinom
Kao što trijumf Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima u Srbiji nije predstavljao iznenađenje za ovdašnju javnost, tako nije ni za strane medije. "Njujork tajms" ukazuje da su rezultati izbora uklonili i "poslednju prepreku" Vučićevoj moći, i da preti "dalja erozija demokratskih institucija u nastajanju" u Srbiji.
Takođe, američki prestonički list "Vašington post" u svojoj analizi ističe da su izbori bili "test za njegovu autokratsku vladavinu", kao i da bi ovakav rezultat mogao da "proširi ruski uticaj na Balkanu".
Britanski "Tajms" opširno je izvestio o ubedljivoj pobedi Aleksandra Vučića, nazivajući ga "proruskim premijerom", čiji je politički uzor Vladimir Putin, koji mu je i dao podršku, ukazujući dalje da će Vučić "imenovati marionetu da ga nasledi na mestu premijera", ali i da će uglavnom "protokolarnu funkciju predsednika" transformisati u "najmoćniju političku ulogu u zemlji".
Izveštavajući o završenim predsedničkim izborima u Srbiji, "Fajnenšel tajms" ističe da je Aleksandar Vučić svojom pobedom "zacementirao reputaciju ključnog političkog lidera na Balkanu". List napominje i da će, "nakon što se preseli u predsedničku palatu", budući predsednik "zadržati snažan uticaj na srpsku vladu".
OD NACIONALISTE DO EVROPEJCA
O predsedničkim izborima u Srbiji opširno su izveštavala i sredstva informisanja iz zemalja Centralne i Istočne Evrope. Češke "Lidove novine" u tekstu pod naslovom "Od premijera predsednik" pišu da je pobeda dosadašnjeg premijera "potpuno očekivana", ali da do kraja nije bilo jasno da li će pobediti već u prvom krugu. List navodi i da se "bivši ultranacionalista" sada predstavlja kao proevropski političar, koji takođe radi na zbližavanju Srbije sa Rusijom.
Slovački dnevni list "Pravda" ističe da je Aleksandar Vučić odmah nakon pobede na izborima "posebnu zahvalnost" uputio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, sa kojima se sreo prošlog meseca. Liberalni dnevnik "Sme" u svom tekstu posvećenom predsedničkim izborima u Srbiji, navodi da je premijer Vučić "nekada cenzurisao medije i pozivao na ubijanje Muslimana", a da je poslednjih godina postao "nada za modernu i proevropsku Srbiju" upinjući se pritom da postigne dogovor sa Kosovom.
Uticajni poljski nezavisni dnevni list "Gazeta viborča" takođe je preneo vest da je "bivši radikalni nacionalista" Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima održanim u nedelju u Srbiji, ističući da je reč o "populisti", koji se bori za podršku kako "proevropskih tako i radikalnih nacionalističkih" birača.
I OD RUSIJE, KRITIKA
Ipak, ni ruska štampa nije jednoglasno oduševljena ubedljivom pobedom Aleksandra Vučića. Na stranicama tamošnjih listova više puta je istaknut podatak da je upravo u vreme kada je Aleksandar Vučić postao premijer, Srbija počela da se približava NATO paktu. Poznati portal Gazeta.ru prenosi reči rukovoditeljke Centra za proučavanje savremene balkanske krize pri Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka Elene Guskove da će izbor Vučića za predsednika za posledicu imati još jače prozapadno usmeravanje Srbije i udaljavanje od Moskve. "Vučić pravi javne korake ka NATO u i Evropskoj uniji. To što Vučić pribegava proruskoj retorici, podržava kupovinu ruskog oružja od strane srpske vojske i organizovanje zajedničkih vojnih vežbi, kao i podrška trgovinskoj saradnji sa Rusijom, dešavaju se isključivo usled pritiska javnog mnjenja u Srbiji, jer nijedan antiruski političar u Srbiji nema izgleda za uspeh."
Francuski déjà vu
Francuska mediji preneli su podeljena mišljenja o Vučićevoj pobedi. Sa jedne strane ne zaboravlja se da je on bivši ultranacionalista i saradnik Slobodana Miloševića, što ostavlja gorčinu u javnom mnjenju Francuske, dok ga sa druge strane gledaju kao autoritarca koji može da bude garant stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana.
Pisali su mahom da će pobeda Vučića na izborima omogućiti Srbiji brže približavanje EU. (Ovakvo viđenje, prisutno ne samo u francuskoj javnosti, može biti shvaćeno i kao deo opšteg trenda, koje potiče još iz doba Rima, u kome se na periferiji (Srbija) centra (EU) favorizuju jaki i autoritarni lideri. Ovakvi lideri viđeni su kao garant stabilnosti jer se smatra da je bolje imati direktne saradnike sa kojima možete sve pregovarati odjednom i koje isto tako možete ucenjivati i nagrađivati direktno, što je poznato kao politika štapa i šargarepe. Sa druge strane, ova politika je paradoksalna jer demokratski centar favorizuje autoritarne struje na periferiji. Glavni kontekst u kome Zapad posmatra Aleksandra Vučića jeste mogućnost da se preko njega reši pitanje Kosova).
Francuski mediji smatraju da su ovi izbori bili jedna vrsta referenduma u kome se pokazalo da je Vučić najjači politički akter za sada u Srbiji. Govore o tome da će uloga predsednika imati značaj kao u vreme Borisa Tadića. Vučić se takođe spominje kao neko ko je optužen za autoritarizam i kontrolu medija, dok "RFI" podseća da je on bio taj koji je bio zadužen za takvu politiku u toku raspada Jugoslavije. On i Slobodan Milošević se spominju u istoj rečenici gde se govori da je Vučić bio ministar informisanja u vreme nacionaliste Slobodana Miloševića, što je veoma loše po imidž Srbije u Francuskoj.
Aleksandar Vučić je viđen kao neko ko na suptilan i perfidan način kontroliše medije. Vide ga kao čoveka koji na čelo medija postavlja svoje ljude, a kao vodeći mediji koji su mu podređeni navedeni su decidirano "Informer" i "TV Pink". Medijska scena u Srbiji se opisuje kao kontrolisana od strane političke elite jer ekonomski zavisi od nje i pri tome kao prijemčiva za strane uticaje, bilo da je reč o ruskim ili američkim uplivima, što se vidi kao uništavanje medijskih sloboda.
AUTORITARNI MIROTVORAC
Osim uobičajenih mesta o Aleksandru Vučiću, da je reč o bivšem ultranacionalisti koji je sada konvertit desnog centra i čovek okrenut ka približavanju Srbije EU, kao i da je za vreme njegove vladavine došlo do ekonomskog rasta ("Lec Echos" piše o rastu u odnosu na period građanskog rata tokom 90ih, što je logično, da rasta ima), "Mond" javlja da tako snažna vlast u Srbiji nije viđena od Slobodana Miloševića, smatrajući da će on za premijera uzeti ličnost kompatibilnu sebi, kako bi ojačao ulogu predsednika.
"Mond" podseća da je u svom intervjuu za "Fajnenšl tajms" od 9. marta, Jean-Claude Junker izjavio da postoji mogućnost sukoba na Zapadnom Balkanu ukoliko EU prestane da motri na ovaj region. S tim u vezi, Aleksandar Vučić je posmatran kao faktor stabilnosti u ovom nestabilnom regionu.
Što je još jedan paradoks demokratskog sveta – stav da su Balkanu potrebni jaki lideri kako bi ga držali mirnim, iako je pokazano da takvi lideri mogu samo da podstaknu gnev naroda i sukobe, a ne mir.
U svakom slučaju "Mond" vidi Vučića kao nekoga ko može da spreči mogući oružani sukob, dodajući da ipak nije izbacio nacionalistički prizvuk iz svojih govora, kao i da je to njegov način da prikupi glasače koji nisu EU orijentisani. I "Figaro" ga vidi kao faktor stabilnosti, naglašavajući da ima dva lica – jedno za spoljnu politiku i jedno za unutrašnju, reč je o mogućem autoritarnom vladaru koji ipak približava zemlju Evropskoj uniji.
"RFI" izveštava kako je posle izbora došlo do protesta na ulicama Beograda. Kažu da su građani protestovali protiv moguće diktature Aleksandra Vučića. Opet se Vučić i Milošević spominju u istom pasusu u kome se govori da su demonstranti juče nosili transparente na kojima je pisalo "gotov je" i da je ista ta parola upotrebljavana i tokom protesta protiv Slobodana Miloševića. Ali je zanimljivo to da se smatra da on ima više moći nego njegov diktatorski prethodnik Slobodan Milošević.
MRAČNI ZAKLJUČCI
Čitajući francusku štampu, čovek ne može da se otme zaključku da su istu politiku Zapadne sile sledile i u vreme Slobodana Miloševića kada im je on bio potreban kao garant Dejtona. Čim je ova potreba nestala, one su ga napustile i došlo je do pobune naroda. Da li će ista sudbina pratiti Vučića i da li će on obezbediti približavanje EU, ne zavisi samo od njega i blagonaklonog stava vodećih političara EU prema njemu. To prvenstveno zavisi od toka pregovora sa Velikom Britanijom oko isključenja i unutrašnjim odnosom članica EU. Ono što za sada znamo je da Zapad nije zaboravio ko je Vučić, ali je spreman da ga pomiluje sve dok on garantuje mir na Balkanu. Da li mir zavisi od autoritarnih vođa ili stabilnih institucija na budućnosti je da nam pokaže.
