Idete u zgradu SIV-a". Tako su nam, lapidarno, pojasnili kako da što efikasnije pronađemo Upravu kriminalističke policije, gde za podne imam zakazan razgovor povodom, mislio sam, prisluškivanja mojih telefonskih razgovora. U pozivu stoji kvalifikacija da me pozivaju "u svojstvu građanina", iako bi prirodno bilo da me tretiraju kao oštećenog. U režimskim (većinskim) medijima ni jedno, ni drugo. Tamo sam već osuđen. Atmo-sfera linča. Zbog nečeg sam osumnjičen, ali nikom nije jasno zbog čega. Kafka. Verovatno sam kriv zato što sam u telefonskom razgovoru čuo da Kum reketira po Srbiji. Gospodar je najavio da neko mora odgovarati za "uznemiravanje javnosti". Čovek koji je autor najvulgarnijih i najprimitivnijih rečenica i optužbi kojima on i njegova stranka kriminalizuju Demokratsku stranku u prethodne tri i po godine, odjednom smatra da je "javnost uznemirena" zbog otkrića da je Kum uhvaćen sa rukama u pekmezu. Biće da su ipak samo Kumovi uznemireni. Javnost traži pravdu.

U kancelariji u kojoj se odvija razgovor – četvoro ljudi. Nude mi poligraf.

"Drage kolege, ja sam profesor Pravnog fakulteta", kažem.

Nisam izdržao da se ne nasmejem. Njihovo je da pitaju. Svi u prostoriji savršeno dobro znaju da je značaj poligrafa u krivičnom postupku ekvivalentan značaju bogojavljenske vodice u lečenju teško obolelih pacijenata. I potpuno su svesni da je potpuno nezamisliva situacija u kojoj bi dr Nebojša Stefanović, nakon poligrafskog istraživanja, obznanio da je opozicija u pravu, da je Kum reketirao, da je Vučić obmanjivao javnost. Rezultati Stefanovićevog poligrafa bili su poznati već u momentu kada su se na sajtu "Teleprompter" pojavili izvodi iz telefonskog razgovora sa Lidijom Udovički: 1. Kumovi ne lažu; 2. Kumovi ne kradu; 3. Kumovi će vam oprostiti što su vas reketirali.

Razgovor se nastavlja u prisustvu inspektora, inspektorke i daktilografkinje…