Kada je pukla vest da Hil dolazi u Beograd, mišljenja poznavaoca prilika su išla od toga da dolazi kraj politike srpskog predsednika Aleksandra Vučića do toga da administracija SAD želi da preuzme primat u ovom delu sveta. Postavljenje novih američkih ljudi – “specijalaca” – u zemlje Zapadnog Balkana upravo govori o tome da je Amerika u dodatnom ubrzanju rešavanja situacije na ovim područjima sa akcentom na otklonu Srbije od Rusije, ali svakako i Kine.

Kada se podvuče crta, Bajden je sigurno zadovoljan Hilovim ambasadorovanjem samo posle godinu dana. Sveprisutni Hil uspeo je da nametne sebe kao izuzetno važnu ličnost na političkom nebu Srbije. I dok su njegovi prethodnici, ali i ambasadori drugih zemalja, uglavnom ostajali ispod radara javnosti, iskusni američki diplomata sasvim sigurno zauzima poziciju jedne od najprisutnijih ličnosti, i to kao kreatora mnogih političkih situacija u zemlji.

TELEFONIRANJE I RAZUMEVANJE

Bogato prethodno iskustvo preporučilo ga je da penzionerske dane zameni ambasadorskim, ali i da Vašington jasno stavi do znanja da nema više čekanja i strpljenja kada je reč o rešavanju gorućih pitanja. Čovek koji je učestvovao u stvaranju Dejtonskog sporazuma i kao poznavalac kosovskog pitanja učestvovao u pregovorima u Rambujeu, izgleda da želi da svoju impresivnu diplomatsku karijeru završi u Beogradu. Čini se, za sada, da teži da je i kruniše dogovorom Beograda i Prištine.

Hil se sa Aleksandrom Vučićem viđa relativno često, dok dobro obavešteni izvori tvrde da su i na svakodnevnoj telefonskoj vezi. Kad predstavnici vlasti u Srbiji kažu da neće biti Evroprajda, Hil je taj koji i to rešava – posle viđanja sa srpskim predsednikom, i to u subotu, pala je odluka da se događaj održi. Na drugoj strani, predsednik Srbije je negirao da ga je američki ambasador ubedio da se održi Evroprajd uz naznaku da su na sastanku pričali najviše o Kosovu.

Upravo je Kosovo tema gde se najviše vide rezultati Hilovog delovanja. Uprkos tome što nema konačnog rešenja, Evropski predlog za Kosovo prvi je vidljiv rezultat ambasadora Hila. Bez snažne podrške SAD teško da bi mogao da “prođe”, a tek ne bi trebalo da se sprovođenje odugovlači. U političkom limbu, sužen je prostor kako Vučiću tako i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju za izbegavanje ranije datih, što pismenih, što usmenih dogovora. Hil iznova i iznova napominje da će morati da se formira Zajednica srpskih opština i nije blagonaklono gledao na izbore na Kosovu koje su Srbi bojkotovali. Postoje tumačenja da odlično razume i Vučićev položaj i odnos većinske populacije koja je okrenuta ka Rusiji, te da mu nije iznenađenje prisutnost velikog ruskog uticaja i delovanja u Srbiji.

“PLATINASTI VUK”

I dok vlast ponavlja da je za zemlju važno da ostane vojno neutralna, sredinom juna čeka nas “Platinasti vuk”, vežba vojski SAD, Srbije i 10 partnerskih zemalja. To je najavio ministar vojni Miloš Vučević tvrdeći da “nema nikakvih skrivenih signala ili probnih balona” i da Srbija ne napušta vojnu neutralnost. Ipak, i to se može upisati u knjigu Hilovih uspeha. Podsećamo, time će biti prekinut moratorijum na vojne vežbe sa stranim partnerima i sa Istoka i sa Zapada koji je Srbija uvela nakon početka rata u Ukrajini.

Odluka je doneta u skladu sa Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost a na principu vojne neutralnosti Srbije sa akcentom na “strahovite pritiske” kojima je Srbija izložena, kako to najviše ističu predsednik i drugi pojedini nosioci najvećih državnih funkcija.

“Platinasti vuk” će biti zapravo prva multilateralna vojna vežba od početka rata u Ukrajini, koju je pohvalio i viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole tako što je zahvalio Vučiću na Tviteru posle, kako je naveo, konstruktivnog angažmana u Ohridu, ali i ponovnog angažovanja sa SAD u odbrambenim vojnim vežbama. Odnosi SAD i Srbije gotovo da nikada nisu bili bolji, a na to sigurno ne gleda blagonaklono Rusija, koja šalje svoje parlamentarce u posetu Srbiji. Hil nema problem da javno negoduje zbog toga, i to prilikom posete Narodnoj skupštini a posle sastanka sa njenim predsednikom Vladimirom Orlićem.

Odličan poznavalac prilika u regionu, Hil ubrzano sprovodi politiku administracije koja ga je poslala u Beograd. Ipak, nema rezultata kada je reč o medijima. Dok je bio kandidat za američkog ambasadora u Beogradu, Hil je isticao i to u Senatu SAD, da će ako bude izabran, podržavati Srbiju u sprovođenju važnih reformi, podržavati civilno društvo, kao i da će isticati značaj slobode medija.

“Raznovrsna politička scena i slobodni i nezavisni mediji su ključni za uspeh Srbije kao evropske demokratije”, istakao je u decembru 2021.

Iako odlično zna medijsku situaciju u zemlji, na tom polju gotovo da ništa nije uspeo da uradi. Pritisci kojima su novinari svakodnevno izloženi, kao da su ostavljeni po strani i da ne dotiču preterano Vašington. Možda je to tema koja za ovih godinu dana nije stigla na red u sveprisutnom Hilovom delovanju sa veoma širokom agendom. A možda će i položaj medija i novinara jednog dana biti pretočen na papir sa preciznim instrukcijama od kojih ova vlast neće moći da pobegne.

U vreme pisanja ovog teksta, stigla je vest da će Bajden ući u novu trku za još jedan mandat. Ako se ne bude značajno menjala američka administracija, ko zna, možda u narednim godinama na red u Srbiji dođu i organizovani kriminal i korupcija.