Moglo se to i očekivati: posle "nultog principa" kojim je u drugoj nedelji pregovora o formiranju vlade Demokratska stranka prebacila loptu u dvorište Demokratske stranke Srbije, u trećoj nedelji je ponovo DSS-u pripao primat u medijskim izveštajima o sastancima na visokom stranačkom nivou, koje već i sami pregovarači otvoreno nazivaju "zamajavanjem javnosti".

Umesto dosadašnjeg uvijanja u "principijelnu" oblandu, naime, iz izjave vođe DSS-pregovarača Dragana Jočića postalo je jasno ono što ionako svi znaju – da formiranje vlade koči potpuno personalni ili, kako tvrde u DS-u, "foteljaški" problem. Jočić je posle sastanka sa predstavnicima DS-a i G17 plus u utorak eksplicitno rekao da je kandidat DS-a za premijera, Božidar Đelić, za stranku Vojislava Koštunice potpuno neprihvatljiv. On je objasnio, a Mlađan Dinkić, predvodnik G17 plus pregovarača, složio se da će se posle sledećeg međustranačkog sastanka, ukoliko se ne dođe do imena mandatara prihvatljivog za sve tri strane, znati da li će Srbija dobiti vladu, ili će je zadesiti ponavljanje izbora.

Uverljivost čvrstog nastupa DSS-a trebalo bi da pojačaju "saznavanja medija", u javnost puštena baš u utorak, uoči prvog međustranačkog sastanka na tripartitnom nivou, prema kojima DSS već priprema novu predizbornu koaliciju, za slučaj da pregovori propadnu. Prema toj verziji, čvrst savez DSS-a i Nove Srbije Velimira Ilića pokušao bi da napabirči i u prošlom brojanju uzaludno potrošene glasove simpatizera Srpskog pokreta obnove sve usamljenijeg Vuka Draškovića i Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića. Dosadašnja nezvanična "narodnjačka koalicija" bi, prema tim informacijama, u novi krug borbe za vlast u Srbiji išla pod nazivom "Koalicija za Kosovo".

S druge strane, demokrate Borisa Tadića, još jednom su, rečima njihovog glavnog pregovarača Dušana Petrovića, istakle da ne odustaju od Đelića, iako priznaju da za njegov izbor "još uvek" ne postoji dovoljna parlamentarna podrška. "Dogovori i služe tome da se ta parlamentarna većina nađe" – tim rečima Petrović je pokušao da uteši birače DS-a koji su i između dva poslednja kruga pregovora imali više prilika da prate Đelićeve pokušaje da novinarima objasni da nije tačno da ga se stranka odrekla. Tadićevci su ponovili i da je za njih legendarni "šesti princip", koji u (otvorenu) igru uvodi i dogovor o predsedniku Srbije, neprihvatljiv.

Razlika u odnosu na prošlonedeljni sastanak bila je u tome što niko nije tvrdio da je dogovor o vladi bliži od raspisivanja izbora, a kao jedini konkretan rezultat mogao bi se "uknjižiti" dogovor da se u Skupštini usvoje izmene zakona o budžetu, kako bi se premostio problem sa finansiranjem sa kojim će se Srbija suočiti 31. marta.

Iako je takav ishod sastanka za trenutak "izduvao" poslednjih dana medijski podgrevana očekivanja o postizanju kompromisa (o tome da Koštunica zadrži fotelju), reklo bi se da se višenedeljni proces "zamajavanja građana" ipak privodi kraju: sledeći sastanak, prema najavama, trebalo bi da organizuje predsednik DS-a Boris Tadić, i to na nivou lidera stranaka i šefova pregovaračkih timova. A svima je jasno da se tako važan dogovor, kao što je podela ključnih uloga u državi, može postići samo na najvišem stranačkom nivou. Medijsko-analitičarski udarnički rad odavno je stvorio i uverenje da je konačna odluka upravo na Tadiću (ustupak Koštunici ili ponavljanje izbora) i logično je da neko dobro, "državotvorno" obrazloženje odabrane opcije, biračima može da ponudi samo on lično, a ne i njegovi partijski izaslanici. U utorak, kada je nastajao ovaj broj "Vremena", međutim, nije bilo nagoveštaja kada bi do tog sastanka moglo doći, ali, po svoj prilici, biće ostavljena bar jedna nedelja za zakulisna odmeravanja argumenata, a verovatno i za sondažu javnog mnjenja o mogućim rezultatima ponavljanja izbora sa drugačijim grupisanjem učesnika. Prema podacima kojima trenutno raspolaže agencija Stratedžik marketing, a koje je njen direktor Srđan Bogosavljević u kratkim crtama podelio sa medijima, čak 70 odsto građana ne želi izbore. Ipak, Bogosavljević je procenio da bi nove koalicije mogle donekle da animiraju građane da se ponovo odazovu izbornom zovu. Njegova ocena je i da bi na ponovljenim izborima bolji rezultat mogli da očekuju radikali i LDP, dok bi stranke koje trenutno pregovaraju o vladi bile gubitnici – ali sa šansom da taj očekivani poraz umanje ukoliko medijski uspeju da krivicu za nepostizanje dogovora prebace na drugu pregovaračku stranu.

U međuvremenu, ekonomisti računaju na kolikom je država gubitku zbog blokade u kojoj se nalazi. Pravnici ukazuju na tešku institucionalnu krizu u kojoj se Srbija nalazi – bez vlade punog kapaciteta, sa donekle konstituisanim parlamentom, i bez Ustavnog suda (a taj sud bi, recimo, da nije u blokadi od prošle jeseni, kada je njegov predsednik otišao u penziju, mogao da preispita odluke "tehničke vlade", koja je, nakon izbora, bez ustručavanja donela odluku o prodaji RTB-a Bor i usvojila nekoliko desetina propisa). Medijski izveštači, sa svoje strane, upozoravaju da novoizabrane poslanike, osim plate na skupštinskoj blagajni, čeka i oko 70 zakona koje bi, pre nego što krenu na zasluženi letnji odmor, trebalo da razmotre i usvoje.

Obični smrtnici, nezadovoljni i bez moći da nešto promene, uzdišu nad vešću da je i Crna Gora parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruženju EU-u – čime je spisak evropskih zemalja koje, uprkos deklarativnom trudu, nisu uspele da se popnu na taj stepenik spao na dva "slova", Srbiju i Bosnu. A neki od njih, koristeći demokratsku priliku da se oglase komentarišući vesti na internet sajtovima, već su predložili da se u pregovore o vladi umeša – Marti Ahtisari.