“Zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati,” započeo je svedočenje inspektor Dušan Mitić pred sudskim većem, a zatim razotkrio razmere najvećeg narko-korupcionaškog skandala koji je ikada zadesio Srbiju. Naime, u njega su umešane BIA i VOA, pripadnici MUP-a, političari na vlasti, pravosudna elita i režimski mediji.

Dušan Mitić je još 2018. prvi ukazao kolegama da je – prema njegovim operativnim saznanjima – Predrag Koluvija narkodiler. Posle hapšenja 2019. tabloidi i Koluvija najpre su optuživali Mitića da je pokušavao da natera vlasnika Jovanjice da za sve optuži članove porodice predsednika Srbije. Načelniku Slobodanu Milenkoviću je, prema saznanjima “Vremena”, čak predlagano da Mitića “pusti niz vodu” kako bi se uništio predmet “Jovanjica”. Pošto je Milenković to odbio, obojica su postali žrtve hajke koja se godinama vodi protiv njih. Tri i po godine kasnije Mitić se ponovo našao u istoj prostoriji sa okrivljenima za proizvodnju droge skank. Došao je momenat suočenja u sudnici.

SVEDOČENJE KOJE JE POKVARILO RASPOLOŽENJE OKRIVLJENIH

Pre nego što je inspektor Mitić počeo da svedoči devetorica okrivljenih sedeli su zajedno na klupama za optuženike u staklenom boksu. Delovali su dobro raspoloženi, kikotali se, vrpoljili i dobacivali jedni drugima. Kao da ih ni najmanje ne brine to što ih država goni za organizovani kriminal.

Raspored sedenja okrivljenih bio je sličan rasporedu u optužnici. Najbliži vratima, na prvoj klupi bio je prvookrivljeni Predrag Koluvija, inače vlasnik imanja Jovanjica. Odmah iza njega bila je njegova verna senka i kum Sergej Mrđa, drugookrivljeni koji je bio i upravnik na Jovanjici, a oko dve godine proveo je u bekstvu; završio je u pritvoru tek početkom februara 2022. kada ga je posle pritiska javnosti Bosna i Hercegovina – gde se krio – izručila Srbiji. Tužilac je ranije u sudnici rekao da je Mrđu zbog sumnje da švercuje skank, 2011. godine uhapsila i mađarska policija na graničnom prelazu Roske. Postupak je pokrenut pred Sudom u Segedinu, a tužilac Drecun je prećutao da je Mrđa zbog tih optužbi bio pravosnažno oslobođen.

Tokom ročišta na kom je inspektor Dušan Mitić svedočio, tik do Koluvije bio je optuženi Vule Bojović. Podsetimo, rođeni Vuletov brat je Radovan Bojović, pripadnik MUP-a koji je obuhvaćen drugom optužnicom, poznatom kao Jovanjica II. Prema podacima iz istrage Koluviji je falsifikovanu policijsku legitimaciju obezbedio upravo policajac Radovan Bojović. Inače, u optužnici se navodi da je jula 2016. Vule Bojović uhapšen na graničnom prelazu Bajakovo-Batrovci prilikom ulaska u Hrvatsku, prilikom čega je kod njega pronađeno više od 33 kilograma droge. Baš do 2016. Vule Bojović bio je profesionalni vojnik u Vojsci Srbije.

Ostali okrivljeni gledali su u Koluviju s osmehom i gotovo nadom, klimajući glavom na svaku njegovu dosetku.

Istog momenta kada je svedok ušao, iz staklenog boksa je izašao i Koluvija i prešao u sudnicu kako bi lakše hvatao beleške. Ostali na optuženičkoj klupi narednih sati gledali su u leđa svedoka kroz staklo. Nekoliko metara dalje od Koluvije sedeo je tužilac Saša Drecun, a preko puta njih advokati branioci. Između svih njih, pogleda uperenog pravo u sudiju pred sobom, stajao je šef operative za borbu protiv droga Dušan Mitić.

VREME ISTINE

“Nije nam bilo prijatno da uhvatimo državu u kriminalu”, ovo su bile prve reči inspektora Mitića upućene sudiji u vezi sa slučajem Jovanjica. U tom momentu u sudnici je nastao muk. Okrivljeni se više nisu osmehivali, niti gledali u Koluviju – zurili su u leđa inspektora Mitića, nagnuti u pravcu govornice kao da što bolje žele da čuju svaku njegovu reč.

To je bio tek početak. Uskoro je krenula bujica reči inspektora koji je, zato što je radio svoj posao i borio se protiv narkodilera, skoro četiri godine zajedno sa kolegama i članovima svoje porodice progonjen i kriminalizovan. Za sve to vreme Mitiću i njegovom policijskom načelniku Slobodanu Milenkoviću preti opasnost da budu i likvidirani zato što su dirnuli u osinje gnezdo koje su ispleli narkodileri, političari i tajni agenti. Skoro četiri godine, dok je vrh države sa režimskim medijima vodio brutalno surovu kampanju protiv Mitića i Milenkovića, oni su ćutali.

Naime, ništa nije lakše nego napasti policajca, zato što prema zakonu, ukoliko policajac javno progovori, čak i reč u svoju odbranu a da za to nije dobio odobrenje ministra MUP-a, (koji je u ovom slučaju takođe vodio kampanju protiv njih), sledi momentalni otkaz. I tako je inspektor Mitić ćutao dok su ga napadali, a kad je progovorio sa sudske govornice, zaćutali su svi ostali. Bar nakratko, kao da je i napadače i okrivljene ipak zanimalo da jednom i oni čuju istinu.

Mitićeve rečenice nastavile su da odzvanjaju. “Vreme” u ovom broju objavljuje najzanimljivije delove svedočenja, dok će u jednom od narednih brojeva čitaocima biti dostupan i transkript svega što je rečeno u sudnici na tom ročištu, ukoliko Viši sud odgovori na upućeni zahtev da nam se zapisnik dostavi.

“Informacije o Jovanjici dobio sam 2018. od operativne veze i za to sam rekao načelniku Milenkoviću. Godinu dana smo znali za to… Bio je plan da zbog slučaja Jovanjica hapšenje sprovedemo krajem godine ili početkom 2020. godine, u vreme kada je bi bila u jeku berba narko-biljaka… Operativna informacija koju sam dobio imala je tri bitna elementa i sva tri su se, kroz istragu, pokazala kao tačna. Naime, informacija je glasila: ‘Predrag Koluvija se bavi proizvodnjom prvoklasnog skanka, ima jake kontakte u vrhu države i iz tih kontakata crpi jaku bezbednosnu zaštitu.’ (…). O tim saznanjima i pripremi akcije nismo sve zvanično zavodili, jer smo imali razloga za tajnost. Iako je bio plan da se hapšenje sprovede za nekoliko meseci, toga dana 13. novembra 2019. dogodilo se nešto neplanirano.”

Podsetimo, na autoputu Beograd–Niš 13. novembra 2019. Predrag Koluvija i njegov vozač Miloš Tofilović bili su u audiju koji je imao blinkere i pravoslavni krst sa oznakom srpske crkve na karoseriji; bahato su vozili i nepropisno preticali. Zaustavio ih je civilni automobil i Koluvija se susreo oči u oči sa načelnikom beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodanom Milenkovićem i još trojicom inspektora. Ubrzo je uhapšen, a policija je preplavila zelena polja marihuane i skanka kod Stare Pazove. Prema optužnici Koluvija je kod sebe imao falsifikovanu policijsku značku koju je pokazao načelniku Milenkoviću.

Te navode iz optužnice potvrdio je i inspektor Mitić.

“Tog dana, pozvao me je načelnik Milenković i rekao: ‘Mitiću, zaustavio sam onog… onog koji ima onaj objekat, znaš…’ Govorili smo u šiframa, bili smo oprezni dok smo razgovarali preko otvorene veze. I Milenković je onda presekao i rekao: ‘Idemo s operacijom do kraja.’ To je bila ad hok odluka i takve odluke nisu neuobičajene u našem poslu. Većina našeg postupanja je ad hok, odnosno kada imate priliku da uhvatite narkodilera ili razbijete lanac.”

TUŽILAC NIJE DAO DA SE SEČE MARIHUANA

Inspektor Dušan Mitić govorio je i o tome kako je izgledao ulazak na Jovanjicu i šta su tamo zatekli.

“Posle susreta na autoputu načelnika Milenkovića i Koluvije, ja sam nešto kasnije sa operativcima i Odeljenjem za posebne operacije (OPA) ušao na Jovanjicu. Prethodno sam uradio osmatranje objekta, jer sam znao da je obezbeđenje naoružano. Prvi sam rekao obezbeđenju da odlože oružje. Međutim, oni su bili dosta relaksirani, iako su pred njima bili specijalci sa fantomkama, sve vreme su se pozivali na BIA i Vojsku… Moja operativna veza mi je 2018. rekla da se prema njenim saznanjima, još iz 2017. godine marihuana nalazi pod zemljom, u podrumima Jovanjice. Međutim, kada smo ušli na imanje, zajedno sa tužiteljkom iz Sremske Mitrovice videli smo da se marihuana prostire na celoj teritoriji imanja. To je ogromno imanje, trebalo mi je oko 40 minuta da ga obiđem. Bila je to fabrika marihuane. Koluvija mi je kasnije rekao da je upravo planirao da kupi i imanje pored, da se proširi… Ja nisam veštak, niti agronom, ali kao inspektoru koji se bori protiv droga bilo mi je jasno o čemu se radi, kada sam video cvetove biljaka znao sam da je to marihuana. I odmah sam tražio da se uradi i zvanično veštačenje.”

Zatim je Mitić rekao da su odmah krenule opstrukcije i to ni manje ni više nego od Tužilaštva za organizovani kriminal.

“Presedan je da se sa sečenjem biljaka nije krenulo odmah, istoga dana. Čekalo se čak sedam dana. To je negativan kuriozitet, na koji nikada ranije nisam naišao tokom svog rada. To je vid pritiska. Načelnik Milenković je drugog dana poslao dopis TOK-u i tražio je da se izjasne oko sečenja biljaka. Odnosno, pitao ih je: ‘Zašto Tužilaštvo ne nalaže da se stabljike kanabisa poseku?’ Nisu mu odgovorili, čak mi je Milenković preneo da mu je glavni tužilac za organizovani kriminal rekao: ‘Pa nećemo valjda čoveku da nanesemo štetu.’”

Inspektori su dan i noć čuvali imanje. Prema Mitićevim rečima imali su informaciju da će Jovanjica i sav dokazni materijal na njoj biti uništeni. I da je upravo to razlog zašto se odugovlači sa sečom stabljika kanabisa. Inspektore su posebno brinuli dronovi koji su non-stop nadletali imanje.

Inače, Mitić kaže da je Koluvija sve vreme govorio da je reč o industrijskoj konoplji, a onda je priznao i po malo marihuane.

“Prvo je rekao da je to industrijska konoplja. Onda je rekao da je svaka hiljadita biljka marihuana. E tad sam mu rekao: ‘Ma nemam vremena za tebe.’”

Podsetimo, Predrag Koluvija, suvlasnik kompanie Jovanjica, predstavljao se u javnosti kao pobožni i uspešni privrednik, proizvođač organske hrane i indijske konoplje. Dozvolu za uzgajanje industrijske konoplje Koluvija je dobio šest meseci pre hapšenja, a dozvola je bila namenjena i za izvoz i to firmama koje posluju u Severnoj Makedoniji i Sloveniji – zemljama u kojima je dozvoljena upotreba kanabisa, odnosno marihuane u medicinske svrhe.

Istraga je utvrdila da se na Jovanjici od 2016. zapravo proizvodila marihuana: po izgledu je slična industrijskoj konoplji, ali sa mnogo većim udelom THC-a koji je svrstava u opojnu drogu. Podaci iz optužnice ukazuju na to da se Predrag Koluvija i deo njegovih saradnika već deset godina bave narko biznisom i “izvoze” droge širom regiona, pa i u zemlje Evropske unije.

PREDRAŽE, BIĆE SVE U REDU!

Od dana ulaska na imanje Jovanjice do danas inspektori Četvrtog odeljenja trpeli su opstrukciju s najvišeg državnog nivoa. Mitić kaže da je viđao kako se iskusni policajci izobličavaju od straha i pritisaka: “Ugrožavaju naš rad, naše živote, pokušavaju da nas kompromituju i kriminalizuju. Tako je od prvog dana.”

A prvog dana, dok su za ulazak na Jovanjicu znali samo tužioci i policajci na imanju se pojavio i šef BIA sa Zvezdare Aleksandar Tošić.

“Legitimisao sam Tošića, drhtala mu je ruka dok mi je pokazivao značku BIA. Molio me je da ništa oko Jovanjice ne izlazi u javnost. Rekao je da ga šalje njegov rukovodilac Mirko Škero. Pozvao je Škera na viber, onda je s njim razgovarao i načelnik Milenković, koji je ove iz BIA pitao ‘O čemu se radi?’ Tada se Škero pozvao na Bratislava Gašića i rekao je da radi po njegovom nalogu i da je na njegov zahtev Tošića poslao na Jovanjicu… Namerno sam Tošića ispratio sa Jovanjice tako što sam ga proveo pored Koluvije. Želeo sam da se vide i da osmotrim njihovu reakciju. Obojica su drhtala. Tošić je zastao, stavio Koluviji ruku na rame, delovalo je kao da će ga zagrliti i rekao mu je: ‘Predraže – biće sve u redu.’”

Malo kasnije na imanje je došao i policajac Milan Kendija.

“Hteo je da uđe na Jovanjicu, predstavio se kao pukovnik policije, bio je besan i neprijatan prema policajcima koji su pokušali da ga legitimišu. Rekao nam je da je Koluvijin rođak,” svedočio je Mitić.

KOLUVIJA VOLI DA PRIČA

Inspektor Mitić je Koluviju opisao kao snishodljivog prevaranta koji je uporno tražio da razgovara s inspektorima kako bi im dokazao ko stoji iza njega, ali i kako bi otkrio po čijem nalogu su policajci došli na Jovanjicu.

“Mislim da je Koluvija bio u čudu zato što se prvi put sreo sa nekorumpiranim pripadnicima bezbednosnog sektora. Pokušavao je da nas impresionira svojim telefonskim kontaktima i porukama sa političarima, kontroverznim biznismenima, direktorom BIA Bratislavom Gašićem, šefovima iz BIA Mirkom Škerom, Tošićem, generalom i direktorom VOA Zoranom Stojkovićem… S njima se non-stop dopisivao na aplikacijama votsap i viber. To je bila toliko opuštena komunikacija da su čak i opoziciju ogovarali. Ja ovo ne govorim da bih slučaj politizovao, već govorim o onome šta sam video. Kada bih želeo da politizujem poimence bih naveo svakog političara za kog je Koluvija tvrdio da s njim komunicira.”

Inspektor je tokom svedočenja više puta napomenuo da je jedina afera u vezi sa Jovanjicom pokušaj da se od tog slučaja napravi afera.

“Predrag Koluvija i tada direktor BIA Bratislav Gašić, koji je sada ministar policije dopisivali su se putem votsapa. Gašić je pokazao da je svestan da je Koluvija donator Agencije. A iz poslednjih poruka bilo je jasno da Gašić zna šta se dešava na Jovanjici. Dok mi je Koluvija pokazivao tu komunikaciju sve vreme je govorio: ‘Je li mi sada verujete?’”

Ipak, Koluvija je bio ćutljiv, prema rečima inspektora, kada bi ga pitali o Vojsci.

“Mene je zanimalo ko je ‘Sale’, misteriozni čovek iz Vojnoobaveštajne agencije. Tek dva dana kasnije sam otkrio da je reč o Saši Vujisiću. Inače, Vujisić je zvao načelnika Slobodana Milenkovića da se nađu kod stadiona i kako mi je načelnik preneo tada mu je rekao: ‘Jovanjica neće ugledati svetlost dana. Oborićemo analize THC. To je državni projekat na kom rade BIA i Vojska. ‘Milenković mu je tada odgovorio: ‘Mi ćemo po zakonu, a vi kako hoćete.’”

SAMI, OSTAVLJENI OD SVIH

Životi inspektora koji su otkrili Jovanjicu i njihovih bližnjih pretvorili su se u pakao. I o tome je svedočio Dušan Mitić: “Do sada sam sve izdržao. I ćutao. Sada, ovde, jedino je mesto gde mogu da kažem šta imam.”

Da će se munje i gromovi okomiti na inspektore naslutili su samo dan posle ulaska na Jovanjicu, kada su inspektori videli da i tužilac Saša Drecun radi protiv sopstvenog predmeta, i to nekoliko sati pošto mu je dodeljen u rad.

“Kolega Miloš Jurišević me je zvao telefonom i rekao mi da tužilac Drecun na njega vrši pritisak da Koluvija bude drugookrivljeni. Kolega je bio mnogo uznemiren, a Drecun je imao kontakt i sa Ljubomirom Petrovićem (takođe inspektor IV odeljenja), ali mi smo ostali pri tome da je Koluvija prvoosumnjičeni. Drecun nije jedini koji je to pokušao, to je tražio i Milenko Munižaba, tadašnji načelnik UKP-a Beogradske policije”, rekao je Mitić.

Na ove reči zanemeli su i okrivljeni, samo su se pogledali međusobno. U vazduhu, među njima tišina kao da je odzvanjala: “Šta se radi!” Tren kasnije svi su gledali u tužioca Sašu Drecuna. Sedeo je, napetih ramena i svom silinom laktovima bio oslonjen na sto. Prstima jedne ruke kao da je pokušavao da otkine zanokticu sa druge šake. Međutim, tužilac Drecun, stegnutih usana i nepomičnog pogleda nije gledao u svoje nervozne prste, već direktno u inspektora Mitića. To inspektora nije omelo da nastavi sa svedočenjem, na takve osvetničke poglede kao da je već godinama navikao tokom hapšenja:

“Zamislite, zamenik tužioca Saša Drecun je sa svojim kumom, koji je visokopozicioniran u BIA, pred Slobodanom Milenkovićem telefonom razgovarao o predmetu Jovanjica. Opušteno je ćaskao, vrlo slobodnog izražavanja, sa svojim kumom koji isto radi u BIA. Bili smo zapanjeni koliko je to neprofesionalno ponašanje tužioca. Milenković mi je rekao: ‘Mi smo sami u ovom slučaju.’”

Kasnije, tokom ročišta, tužilac Drecun inspektora je ispitivao kao da je zapravo Koluvijin branilac. Gotovo je siktao dok je inspektoru pokušavao da pronađe grešku u postupanju tokom pretresa na Jovanjici. U jednom momentu tužilac je pitao policajca: “Jesmo li vi i ja sarađivali ranije? Jeste li dolazili kod mene? Jeste li bili zadovoljni mojim radom?”

Mitić je kratko odgovorio: “Od Jovanjice nikada više nisam došao kod vas.”

Da je tužilac Drecun deo državnog aparata usmerenog protiv inspektora Četvrtog odeljenja javnost je mogla naslutiti još jesenas. Naime, protiv trojice inspektora koji su učestvovali u hapšenju Koluvije, tada je pokrenut postupak pred Višim tužilaštvom u Beogradu. Taj opskurni postupak u kom se inspektori terete da su pokušali da iznude 13 hiljada dinara, vodi nekadašnja Drecunova pomoćnica. A iz istog tog tužilaštva Drecun je upućen na ispomoć u TOK nekoliko dana pre razotkrivanja Jovanjice.

Inače, Drecunova saradnica naprasno je napredovala i dolaskom Nenada Stefanovića za šefa Višeg tužilaštva postala zamenik za korupciju. Da pojasnimo, upravo se tužilac VJT u Beogradu neslavno “proslavio” progonom načelnika Slobodana Milenkovića pošto je protiv njega sprovedena hajka u režimskim medijima. Prema rečima zapanjenih pravnika, tužilac Drecun je na proslavi nove 2023. u organizaciji VJT-a bio u društvu sa organizatorom veselja tužiocem Stefanovićem, Koluvijinim braniocem Vladimirom Đukanovićem i pripadnicima BIA.

“NE ZNATE VI KOGA STE UHAPSILI, SVI ĆEMO BITI POBIJENI”

Jovanjica je sinergija kriminala, državnih struktura, bezbednosnih službi, tim rečima je inspektor Dušan Mitić opisao taj slučaj: “Pitajte inspektora Petrovića šta mu je rekao okrivljeni Sergej Mrđa posle ulaska policije na Jovanjicu – ‘ne znate vi koga ste uhapsili, svi ćemo biti pobijeni’.”

Sa kompromitacijom načelnika Milenkovića i inspektora Mitića počelo se i pre podizanja optužnice. “Imali smo poligraf mesec dana posle Jovanjice. U javnosti se pričalo da smo išli na poligraf zbog jednog slučaja u Kursulinoj ulici na Vračaru, a pitanja na poligrafu se nisu odnosila na taj slučaj, već su se ticala Jovanjice. Drugi poligraf na koji smo išli, radio je Dejan Kojić, brat Ivice Kojića, šefa predsednikovog kabineta. Opet pitanja za Jovanjicu. I taj smo prošli”, rekao je Mitić.

Najjači pritisak na inspektore krenuo je u jesen 2021. kada je Koluvija pušten iz pritvorske ćelije.

“Koluvijino puštanje iz pritvora bilo je baš u trenutku kada smo dobili informaciju da jedan pripadnik BIA hoće da priča o tome zašto je bio na Jovanjici. Zatim je Vladimir Đukanović (Koluvijin advokat i funkcioner SNS-a, prim. aut.) imao emisiju”, kaže Mitić.

Podsećamo da je Đukanović uradio intervju sa Koluvijom za TV Objektiv, odmah po Koluvijinom puštanju iz pritvora 2021. godine. Tada se naciji, iz Dubaija, obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao:

“Koluvija nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koliko pola okruženja, Nemci i ostali su legalizovali. Što on takođe negira da je imao uopšte. Ali dve godine da provedete u pritvoru zbog nečega takvog, očigledno se neko plašio onoga što bi moglo da se čuje. Ko su ti ljudi to ćemo da vidimo.”

Inspektor Dušan Mitić kaže da tada kreće žestoka i javna i tajna hajka na njega i načelnika Milenkovića:

“U tom ambijentu državne mašinerije je dogovoreno naše novo ispitivanje. Mislim da je zamenik tužioca Drecun tada definitivno aterirao, slao nam je pozdrave i poruke ‘držite se’ i ‘izdržite’, a nijednom se nije oglasio. Evo izdržao sam sve i ovde sam. Naše treće ispitivanje na poligrafu je dogovarano na sastanku na kom je bio šef beogradske policije Veselin Milić, tadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode Tomislav Radovanović i načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić. Oni su se viđali sa ljudima koji su nas poligrafisali, znači nemamo šta da očekujemo od njih i nismo hteli da idemo na takav poligraf u takvom ambijentu državne mašinerije koja je pokrenuta protiv nas. Zato smo odbili treće poligrafsko ispitivanje.”

Inspektori su saznali i da je naručena njihova likvidacija. Prema Mitićevim rečima u svem tom haosu, dok su svi urlali protiv njih, a oni morali da ćute da ne bi dobili otkaz, imali su sreću da upoznaju advokata Zdenka Tomanovića.

“Pretnje prema nama i naša ugroženost su bili tako veliki da smo preko bliskih prijatelja došli do čoveka od integriteta ,veoma časnog čoveka i vrhunskog advokata Zdenka Tomanovica i od tada se naša pozicija u javnosti menja i javnost, prvi put, nešto pozitivno saznaje o nama.”

Mitić kaže i da šef beogradske policije Milić izbegava susret sa inspektorom Slobodanom Milenkovićem od 2021. godine. Milenković je tražio da se Milić izjasni o proceni bezbednosti policijskih inspektora koji su radili na predmetu Jovanjica, ali on to nije uradio. Posle toga, Milenković je tražio da se o bezbednosnoj proceni izjasni i tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, ali ni on se nije oglasio.
“Krenuli su i pritisci na članove moje porodice i to direktno od Bratislava Gašića. Ja se od tada ne odvajam od pištolja. Nekada sam ga nosio samo kad idem na posao, sada pištolj i dva okvira nosim uvek sa sobom, čak i dok vodim dete u park. Oni su hteli da nas ubiju. Čekao sam bezbednosnu procenu za Milenkovića i mene kao Godoa. A onda je ta procena proglašena za službenu tajnu”, kaže Mitić.

Ubrzo je počelo preispitivanje celokupnog rada i svih kontakata i saradnika inspektora: “Napravljene su radne grupe, koje već 30 meseci ispituju rad IV odeljenja sa akcentom na rad načelnika Milenkovića i moj rad. Da se isto toliko radila istraga Koluvije, valjda bi se saznalo od kog novca ima sve to što ima.”

One podatke koje su nadležni tražili od inspektora IV odeljenja, prema rečima inspektora Mitića, stizalo je i do kriminalaca.

“Tražili su mi spisak saradnika. Pa su mi tražili svesku u kojoj su mi upisani saradnici da je vide bar na dva minuta. Pitao sam ih: ‘Hoćete da slikate?’ A onda sam kao šef operative, saznao upravo od saradnika da su mi spisak izvora zapravo tražili jer je za tu listu bio zainteresovan kriminalac Darko Elez.”

Pritisci traju i dalje. I do dana Mitićevog svedočenja.

“Bratislav Gašić je životno zainteresovan za smenu Milenkovića”, kaže Mitić.

On je svedočio i o tome ko su sve prenosioci zloslutnih poruka za državnu mašineriju koja im radi o glavi: “Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, kada je postala zastupnik Predraga Koluvije, rekla je Milenkoviću da je šalje vrh države. Dobričanin Nikodinović je zastupala Koluviju od hapšenja do februara 2022. godine. A sada izigrava medijatora i zove Milenkovića da prenosi poruke u ime Marka Krička (jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a) i poručuje mu – prihvati mesto koordinatora koje ti se nudi, bitno je da si živ i da nemaš postupak i bićeš dobro.”

PROGON INSPEKTORA SE NASTAVLJA

Odmah posle svedočenja Dušana Mitića gotovo svi okrivljeni u slučaju Jovanjica, njihovi branioci i članovi porodica krenuli su na društvenim mrežama u novi napad na inspektore Milenkovića i Mitića. Slično su prošli i istraživački novinari koji prate taj slučaj, kao i članovi opozicije koji baš ovih dana u Narodnoj skupštini raspravljaju o smeni ministra policije Bratislava Gašića. A za skupštinskim mikrofonom uvredu koja se može protumačiti i kao pretnja za inspektora – pošto je neshvatljivo da je ministar do te mere pravno neuk – izrekao je Gašić, odmah posle Mitićevog svedočenja: “Danas dolaze da svedoče ljudi koji da bi odbranili svoj kriminal, imaju pravo i da lažu pred sudom.”

Inače, Dušan Mitić je svedočio, a svedok ne sme da laže. U slučaju Jovanjica okrivljeni je Predrag Koluvija i drugi – samo oni imaju pravo da lažu u svoju odbranu. U Skupštini je Gašić rekao nešto i u svoju odbranu.

“Odgovorno tvrdim da sa Predragom Koluvijom postoji iz oktobra meseca, znači šest meseci pre hapšenja, samo jedna jedina poruka, a to je ‘Čestitam vam Dan BIA’ i ‘Hvala vam, ove godine nećemo slaviti’”, dodao je Gašić.

Da li je ministar u svoju odbranu slagao ili se zbunio? Naime, Koluvija je uhapšen u novembru 2019. godine, pa je nejasno kako se Gašić s njim čuo “šest meseci ranije, u oktobru”, kako je naveo. I Dan BIA se 2019. proslavljao, a nije 2020. zbog epidemije korone, kada je Koluvija bio u pritvoru. A kada je reč o Koluviji i pritvoru, posle svedočenja Mitića i Gašićevog napada na policajca u Skupštini, istoga dana, odlukom suda, Koluviji je skinuta nanogica i sada se brani sa slobode.