U Grčkoj prilike su tak’e: u naslovima i u TV hedovima vrti se iznos duga od 323.000.000.000 evra, ali mnoge Grke zapravo muči to što u bankomatima nestaju novčanice od 20 evra, pa je problem podići (3×20) 60 evra dnevno, već često praktično može da se izvuče samo novčanica od 50 evra.

U potrazi za ilustracijom da je prezadužena Grčka na ivici ponora, izveštači mnogih globalnih mreža, po običaju veoma angažovanih kada zapadne vlade pokrenu neku kampanju, iznova i iznova su snimali one Grke koji stoje u redovima pred bankomatima da bi podigli 60 evra dnevno, pošto je do daljega za tamošnje banke svaki dan nedelja – zatvorene su u okviru takozvane kontrole toka kapitala. S plakata gleda namršteno lice nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea uz natpis "On pije vašu krv. Zaokružite ‘oxi’!"

I zaokružili su. Bečki "Kronencajtung" izveštava iz Atine pod naslovom "Protivnici reformi nakon jasnog ‘ne’ igraju sirtaki", može se zamisliti kako to zvuči u ušima nemačkih čitalaca. Na trgu Sintagma ispred grčkog parlamenta, koji podseća na ogromni plesni podijum, čuju se vriska, pljeskanje, pesma i smeh ljudi koji piju pivo, dok se u vazduhu širi miris suvlakija i prženog kukuruza u klipu. "Zašto bismo MMF-u vratili novac koji nismo ni videli…"

Na referendumu, na koji je 5. jula izašlo 62,36 odsto birača, 61 odsto njih je zaokružilo "oxi" – "ne". Neki idu u duboka istorijska poređenja, pa kažu da je to u tradiciji grčkih plebiscitarnih izjašnjavanja – imaju i oni svoj 27. mart i svoju 1948. – godine 1940. rekli su "ne" Musoliniju.

TUGA POBEDNIKA: Grčki levičarski premijer Aleksis Cipras je nakon jasnih nagoveštaja o pobedi opcije "oxi" u intenzivnoj proreferendumskoj telefonskoj diplomatskoj ofanzivi relaksiranja konflikta s Briselom iste večeri razgovarao s francuskim predsednikom Fransoa Olandom, s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sa šefovima ECB–a, MMF-a i Evropske komisije, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa američkim sekretarom za finansije Džekom Luom, ali je dao malo nagoveštaja o tome da li bi posle iznenađujuće visoke podrške bio spreman na ustupke, a naročito na kakve ustupke bi pristao, nakon što ih je dobijao tokom pet meseci neuspešnih pregovora, kada je bez plebiscitarne podrške kod kuće pokušavao da ubedi skeptične evropske lidere da olakšaju položaj Grčke.

Agencija Rojters prenosi utisak da ne treba očekivati mnogo više od onoga iznetog u pismu koje je Cipras poslao liderima "Institucija" u nedelji pre referenduma, kada je, po nekim analizama, zapravo bio prihvatio većinu uslova poverilaca, ali je iz socijalnih ili koalicionih razloga i dalje tražio neke popuste za niže socijalne i radničke slojeve, a oni pritiskali baš gde boli.

Političari iz pobedničke Sirize ponavljali su da je podrška naroda ojačala njihovu pregovaračku poziciju. S druge strane, ima ocena da je to Pirova pobeda jer Ciprasu smanjuje manevarski prostor.

ODJEK GLASNOG "NE": Evropa se nakon grčkog referenduma suočava s jednom od svojih dalekosežnijih kriza u kojoj se možda odlučuje i o tome da li će ona postati federalna država s ingerencijama ili labava neobavezna asocijacija, da li je put u Evropu jednosmeran ili dvosmeran, a i o tome šta je ostalo od principa solidarnosti i socijalnih prava iz vremena evropske države blagostanja.

Rezultat grčkog referenduma je u evropskim prestonicama dočekan s depresivnim raspoloženjem, jer je levičarski premijer Cipras, koga su Brisel, Berlin i Frankfurt zatezanjem u pregovorima nameravali da smene, dobio ubedljivu podršku da odbaci plan štednje koji je Grčkoj tako uporno nametala omražena Trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija), preimenovana u "Institucije", da ne bi samim svojim imenom iritirala Grke.

Nemački list "Cajt" je o rezultatima referenduma javio pod naslovom "Glasno ‘ne’ iz Grčke", uz konstataciju da su Grci svojim glasom odbacili politiku štednje i stavili Evropu pred izbor: ako nas stvarno želite u evrozoni, onda poboljšajte uslove za nas, ako ne želite, onda se sada odlučite za grexit, sa svim posledicama za ovu zemlju.

U Briselu su bili depresivni jer nisu imali jakog čoveka u Atini doraslog izazovu. Neposredno nakon referenduma ostavku je dao Antonis Samaras, predsednik opozicione Nove demokratije, koja je prihvatala evropski paket koji je u Grčkoj doveo do pada BDP-a i ekonomskog sloma, te smanjila mogućnosti za otplatu duga. Na njega su evropski faktori možda računali, mada ga je, prema magazinu "Špigel", Angela Merkel i u ono vreme smatrala nepouzdanim. Agencije su potpuno omanule u prognozama rezultata referenduma, pa čak i u merenju rezultata preko exit pula.

Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum, koji je pre referenduma govorio da je ključno pitanje s kim će Brisel u Atini raditi, sada je rekao da je rezultat za žaljenje. Više bankarskih i ekonomskih eksperata iznosilo je pretpostavke da je grčki izlazak iz evrozone sada verovatniji nego ranije – uglavnom su se frljali procenama – 50 odsto, 40 odsto…

Nobelovac Pol Krugman ne isključuje mogućnost da je konačan rezultat referenduma ipak da Grčka izlazi iz evrozone. "No, u svakom slučaju, demokratija je važnija od valutnog sistema", piše Krugman u "Njujork tajmsu". "Ne morate voleti Sirizu ili smatrati da se oni razumeju u ono što rade – to nije tako očigledno, mada je Trojka (kreditora) bila još gora – da biste zaključili da su se evropske institucije spasle od sopstvenih najlošijih instinkata", piše Krugman, koji smatra da bi EU izgubila reputaciju za čitava buduća pokolenja da je uspela da zaplaši Grke i da ih natera da glasaju "da".

TVRDA LINIJA: Kako će se u narednoj rundi pregovora držati Institucije, čiji su funkcioneri frustrirani ishodom glasanja u Grčkoj?

Cipras, koji je odmah posle referenduma razgovarao i s predsednikom Evropske centralne banke (ECB) Mariom Dragim, to je mogao da vidi već u ponedeljak 6. jula, kada je ova institucija praktično odbila da upumpa više novca radi poboljšanja likvidnosti grčkih banaka. Evropska centralna banka je formalno politički nezavisna institucija, ali jasno je da je ona čekala političku odluku evropskog vrha. Ekonomija ili politička ekonomija, pitanje je sad.

Saopštenje ECB glasi da će ona nastaviti da podržava likvidnost grčkih banaka, međutim, da ne namerava da poveća ranije izdvojenu sumu od 89 milijardi evra za još šest, pa ni za još tri milijarde, što su tražili Grci kao podršku likvidnosti grčkih banaka. ECB je podršku grčkim bankama vezala za vladine garancije, koje sada, zbog povećanog rizika manje vrede, kao i papiri još nekih južnih, prezaduženih država.

Predsednik Francuske Fransoa Oland se u ponedeljak 6. jula u Parizu sastao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel radi procene situacije, posle čega su njih dvoje uz različite akcente, pominjući različitim redosledom reči solidarnost i odgovornost, rekli da su vrata za pregovore otvorena, ali da je na Grčkoj da u Brisel donese kredibilan predlog.

ŽRTVA KVALITETA: Kao što je nekada knjaz Miloš odneo kumovu glavu u marami na Kalemegdan, tako je pred tu novu rundu pregovora u Brisel poslata simbolična poruka dobre volje.

To nije baš minorna žrtva. Grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji je pobedu na referendumu prvi objavio, medijska zvezda tog grčkog "oxi", samo trinaest sati je uživao u referendumskom trijumfu, a onda iznenadio sve saopštivši da podnosi ostavku – zato što je svestan da neki partneri iz Evrogrupe "preferiraju njegovo odsustvo iz pregovora", ali da je ponosan što ga oni preziru. On je u toku prethodnih pregovora postao persona non grata u Briselu – na neke sastanke ministara evrozone čak ga nisu pozivali.

Tokom pregovora u Briselu, onako neformalno obučen, u tamnoj košulji preko pantalona, "neprobojan kao šlem", kako je pisala nemačka štampa, a kako bi se kod nas nekad reklo "salonski komunista" na motoru, važan levičarski lider koji se sviđa mladima, arogantan prema neharizmatičnim evropskim funkcionerima, nervirao je, kažu izveštaji, kolege evropske ministre i uštogljene briselske birokrate s kravatama skoro kao da je on poverilac, a oni dužnici. Držao im je predavanja, podnosio radikalne predloge bez proračuna.

Uostalom, kod promašenih kredita konsekvence snose dužnici, ali i poverioci, naročito kad je promašaj veliki. Briselske kolege su mu zamerale da ih je nazvao "teroristima", a on je zapravo tvrdio da je zastrašivanje naroda koje su oni pokušali – terorizam.

Posle referenduma spustio je ton i rekao da grčki narod želi da ima ulogu u EU, suprotno od onoga što su opozicija i zapadni, pa i mnogi grčki mediji u vlasništvu tamošnjih oligarha tvrdili: da se na grčkom referendumu odlučuje o grexitu, grčkom izlazu iz evrozone.

Poručio je da će grčka vlada s kreditorima konstruktivno pregovarati, najavio je nove pregovore i izjavio da Grčka ne želi da od "partnera" traži nove pozajmice, već restrukturiranje duga, da su Grci poslali jasnu poruku – "oxi" novim merama štednje, ali da su rekli "nai" (da) stvarnim reformama".

Premijer Cipras, kome su iz Brisela očito poručili da ne žele da vide tog Varufakisa, ocenio je da je povlačenje popularnog ministra potencijalno korisno za postizanje sporazuma s kreditorima.

ZEBNJA PREGOVARAČA: Na Varufakisovo mesto dolazi marksista, pripadnik umerenog krila Sirize, profesor Atinskog univerziteta za ekonomiju i biznis Euklid Cakalotos, koji je u prethodnom periodu bio pregovarač sa poveriocima i zamenik ministra spoljnih poslova zadužen za međunarodne ekonomske odnose, koji je studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju na Oksfordskom univerzitetu i tamo doktorirao 1989. godine.

Posle polaganja zakletve rekao je da oseća strah. I ne bilo ga strah – on će u Briselu (gde je već pregovarao) možda biti prijatniji sagovornik od Varufakisa, ali pitanje je da li će biti spreman da isporuči ono što Brisel očekuje.

Cipras, prema izveštaju BBC-ja, traži otpis 30 odsto grčkih dugova, dok ministri Španije i Malte izjavljuju da nije bilo nikakvog pisanog plana i da se razgovaralo uopšteno. Čule su se i pretpostavke da će njegova vlada možda tražiti ozbiljnije restrukturiranje duga, što je zapravo bilo i u pozadini petomesečnog pregovaranja oko toga da li samo oporezovati visoke prihode ili smanjiti penzije i oporezovati turizam.

To je naročito postalo vidljivo nakon što je Međunarodni monetarni fond, uprkos ljutnji Brisela, dva dana pred referendum kroz analizu o neodrživosti grčkog duga saopštio da je Grčkoj potrebno baš ono što u Berlinu nije moglo proći, a što je Angela Merkel odbacila još prošle godine – da je neophodno restrukturiranje grčkog duga od preko 300 milijardi evra.

Jedna od opcija koja se pominje u analizi MMF-a je da se Grčkoj produži grejs period na 20 godina, a period amortizacije duga na period od 40 godina na postojeće zajmove EU.

Objavljivanje dokumenta MMF-a "Analiza održivosti grčkog duga" izazvalo je razmirice između zvaničnog Brisela i vodećeg međunarodnog kreditora, koje već mesecima tinjaju iza zatvorenih vrata, ocenjuje britanska agencija Rojters.

Na jedan drugi trag o zakulisnim pregovorima ukazuju reportaže "Njujork tajmsa", "Volstrit džornala" i agencije Blumberg o tome da su avioni za Grčku bili puni mladih direktora hedž fondova koji su pokupovali grčke papire (jer su potencijalno donosili veliku dobit) i ulagali u kompanije za koje su pretpostavljali da će Grci morati da privatizuju. U prethodnim mesecima dok je otkucavao sat grčkog dugovanja ti japiji su bili okupirali atinski hotel Grande Bretagne (ili G.B. kako ga popularno nazivaju), koji je bio tako pun funkcionera hedž fondova da su ga nazvali G.G.B – Greek government bonds, grčke vladine obveznice). "Njujork tajms" izveštava kako su funkcioneri hedž fondova angažovali i lokalne saradnike, slušali radio, pa čak i studirali video-klipove Ciprasovih i Varufakisovih nastupa ne bi li iz govora tela naslutili da li govore istinu.

Očito je da se pregovori prekinuti pre referenduma moraju nastaviti i posle grčkog "ne", kao što bi morali da budu nastavljeni i da su rekli "da".

Francuski premijer Manuel Vals izjavljuje za francuski radio da evrozona ne može da preuzme rizik da je Grčka napusti i da osnova za dogovor postoji.

Govoreći u Evropskom parlamentu u Strazburu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da "lopta leži u dvorištu grčke vlade" i da se rešenje grčke krize ne može naći preko noći.

Žan-Klod Junker je, sudeći po izveštajima, pod sumnjom sa obe strane zbog toga što je pokušavao da posreduje u poslednjem trenutku. Čelnici evrozone mu zameraju da je u ponudama Grčkoj izašao izvan okvira dogovorenog. O sporovima među reprezentima poverilaca govori Junkerova izjava u Evropskom parlamentu da postoje neki u Evropskoj uniji koji otvoreno, ili tajno, rade na tome da se Grčka isključi iz evrozone.

On nije imenovao nikoga, ali je možda mislio na nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, "jedinog nemačkog neizabranog kancelara" koji ne krije skepticizam kad je u pitanju sposobnost Grčke da ostane u evrozoni i najjasnije reprezentuje takozvani nemački pedagoški imperijalizam. Taj izraz upotrebljava magazin "Špigel" u opisu kontroverze u kojoj se našla Angela Merkel, koja je 2012. bila blizu toga da izgura Grčku iz zone evra, ali se povukla iz bojazni da bi to moglo da izazove sličan efekat kao bankrot firme Lehman brothers 2008. koji je razgoreo globalnu finansijsku krizu.

Iz Nemačke se uglavnom čuje ono "nema novih milijardi za Grčku", to jest nema znakova sumnje u politiku štednje, iako je očito da se ona u Grčkoj pokazala kontraproduktivnom i dovela do smanjenja BDP-a za 25 odsto, drastičnog povećanja nezaposlenosti i pogoršala stanje do te mere da ga neki ekonomisti porede s ekonomskim sunovratom tokom američke Velike depresije 1929.

Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel upozorava da ostalih 18 članica evrozone ne mogu da prihvate bezuslovni otpis duga Grčke jer bi to uništilo jedinstvenu valutu.

Jasna većina 18 partnera Grčke u evrozoni verovatno će u novoj rundi pregovora favorizovati tvrdu liniju. Tvrdiće da i oni dolaze iz demokratskih zemalja, da i kod njih vladaju kriza i besposlica i da Grci ne treba da lakše dobiju novac samo zato što su odbacili uslove štednje, a sumnjaju i da će sprovesti bilo kakve reforme koje obećaju.

U Nemačkoj odluke o oprostu duga mora dva puta da odobri Bundestag.

Nova kampanja u zapadnim medijima pojačala je stav javnog mnjenja prema Grcima, što je korozivni elemenat koji može dugoročno da ugrozi takozvani evropski duh zajedništva.

Ima nagoveštaja da se u pregovorima ipak možda neće gaziti do kraja, da će se možda pribeći američkoj formuli "šutnuti kantu niz put" – dati Grčkoj neko privremeno premošćenje do sledeće krize. MMF može godinu dana da toleriše otplaćivanje duga dok neku zemlju ne proglasi nekonstruktivnom, ali i pored toga ni privremena premošćenja nisu jeftina: od oktobra 2015. do kraja 2018. Grčkoj je prema MMF-u potrebno još 52 milijarde evra uz povoljne kamate, od toga oko 29 milijardi već od oktobara 2015.

Sledeći čin drame igraće se 20. jula, kada dospeva 3,5 milijardi grčkog duga Evropskoj centralnoj banci na naplatu.

Sve to nekako ispada kao u pesmi Matije Bećkovića Ćeraćemo se još…:

"Onaj ko hoće danas da se ćera
a ne prati razvoj i domete
ćeranja
Nema šta da traži
Na ćeralištima i ćerijadama…"

To naravoučenije bi trebalo da važi za domaće aktere, koji tvrde, kao što se ovde uvek tvrdilo kad počne kriza, da nas grčka drama ne pogađa. Pogađaće nas. Ako je tačno da nema vrata kroz koja Grci mogu da izađu iz evrozone, ima vrata kroz koja bismo mi kao hteli da uđemo u EU. Ta pristupna vrata bi sad mogla biti pritvorena, a može nas sačekati i poskupljenje kredita za južne i "sumnjive" zemlje, jačanje dolara, monete u kojoj dosta dugujemo, itd. i t.sl.