Tridesetak kilometara od Valjeva, levo skretanje, putokaz za Oglađenovac, višemetarska metalna skalamerija, ofarbana u belo, u vidu stilizovanog krsta, koji “uboden” u vodenički kamen, na kome je pletena korpa, u korpi slama, a u slami pet u crveno ofarbanih uskršnjih jaja. Put vodi nizbrdo, pa uzbrdo, sve do uzvišenja na kome je seoska crkva. Pred crkvom razapeta mušema “Vaseljensko prvenstvo Tucijada na Balkanu”, tu i zidana bina popločana laporcem, u produžetku bela lučna šatra, desno parohijski dom, na čiji zid naslonjen nagradni fond, lopate i motike, kojima na drvenim držalicama piše “Srećan rad”. U sve to već “činodejstvuje” prota Grozdan, u crnoj mantiji, sa crnom vunenom kapom, sa sivom prugom, na glavi.

PRPOŠNE SNAŠE

Podalje bela muzička šatra pred kojom velika granitna stena, koja nikako da postane Spomenik jajetu u visini čoveka, pod šatrom četvrtasti stolovi sa kariranim stolnjacima, tu svečana zastava Srbije, za mikrofonom žensko raspuštene kose, sabijena u crne pantalone i zelenu raskopčanu bluzu, samo čini, Kraj stare vodenice porasla je trava… naše tajne čuva vodenica… da se vrate one noći ne znam šta bi dala…

Na tremu parohijskog doma u toku prijavljivanje i naplata za takmičenje u tucanju jajima, samo 300 dinara. Upisuju dve prpošne snaše, daš 300 dinara, dobiješ takmičarski broj, hemijsku olovku i upaljač sa natpisom “Tucijada”. Unutra, u levom uglu trpezarije sto na kome naslagani pehari i medalje, sve u zlatu i trakama sa tri boje.

Pop Grozdan odložio vunenu kapu, pa uzeo, na bini, da posluje oko pojačala, koje sve svetli crveno, zeleno i plavo. Na binu sede harmonikaš, prota mu poturi mikrofon, razvuče se harmonika na kojoj pisalo “Pigini”, instrumentalista reče da se to čita “Piđini”. Prota stade pred mikrofone pa uze da se izjavi za medije, Manifestacija traje 27 godina, i sve raduje što je tako uspelo, manifestacija nije organizacioni odbor, tamo gde je manifestacija u prvom planu, ta manifestacija je uspela, gde se prvo populariše odbor, a još ako se dođe do imena i prezimena, pa se taj pominje na prvom mestu, od toga nema ništa, u praksi i iskustvu, kako je poznato, u manifestacijama posvećenim istoriji i kulturi, gde dođe neki zvaničnik, na toga se potroši veliki deo vremena, a on priča pred 5000 ljudi, narod ostavio sva posla i došo, ko da nema preča posla, prema tome ne treba stavljati pojedinca ispred manifestacije, to su velike greške, i to se često dešava, gledo da ljudi doživljavaju neprijatnosti kad se o njima toliko govori, tolike slavopojke, da bi manifestacija uspela, mora da manifestacija bude gore, a pojedinac dole, bez toga nema napretka. Kako bi rekao, narod pati od populizma, ali ako je u prvom planu ime i prezime, od toga nema ništa.

Prota nastavi da što se tiče Spomeniku jajetu, od toga nema ništa, to malo teško ide, da je u većem mestu, išlo bi, treba velika podrška, nada se da će dočekati i 50. Tucijadu, kao što su dočekali da bude punoletna, pa su dočekali četvrt veka, biće i pola veka, to je tu, blizu. Priliku da pita dobi i reporter, pa sroči pitanje, pozivajući se na protine reči da manifestacija treba da bude ispred pojedinca, da imamo slučaj da Jedan gospodin na te manifestacije vodi sa sobom one koji ga dočakuju, prota odgovori da to iznenađujuće pitanje, treba razmišlja o tome, treba mu prostora, a ne dajemo mu prostora, zato moli za lakše pitanje, za teško pitanje treba prostora, nije trenutak, nemoj da me zbunjivate…

Snaše upisaše preko 150 takmičara, ispred harmonikaša izvedoše tri dečaka sa šajkačama i tri devojčice sa cvećem u kosi, kad prota dade znak, uključi se “Piđini”, opletoše sitan vez. Svi dadoše aplauz, i prota dade aplauz, završi se umetnički program.

S druge strane puta u po­-nudi pljeskavice i kobasice, roštiljdžija sa Hilandar natpisom na majici, veli da tezga crkvena, i da sve osveštano, samo 250 dinara po lepinji. Dalje, duborezac iz Svileuve otvorio gepek, na izvolte umetnost, ima izrezbaren Jovan Krstitelj, i ima veliki plastični sat, uokviren zlatom na kome su tice, pitamo umetnika, koje su tice, a on veli da su to golubovi, i da je to duborez sa pozlatom. Uzeše sa kuglom vežbaju bacanje kamena sa ramena, muzička šatra radi, peva muško, a peva i žensko, muško veli, Pođi za me Maro, pođi za me lepa Maro, žensko u raskopčanoj zelenoj bluzi odgovara, Čekam jesen Jovo, čekam jesen moj Jovane…

DOĐITE VAMO

Prota preko mantije metu zlatan krst, uze primi delegaciju grada Valjeva, koja bila na visokom nivoju potpredsednika Skupštine. Kad to obavi, uze osmatra, naredi da se za sto na bini iznese korpa sa farbanim jajima, i još jedna korpa sa farbanim jajima, desnom rukom se primi mikrofona, dok je pomoćnik namešto pojačalo, onda stade proba mikrofon, jedan, jedan, izneše još jednu korpu sa farbanim jajima, pop je još bio na, jedan, jedan, jedan, instaliraše kako treba svećnjak i kadionicu.

Kad sve bilo na mestu, prota preko mikrofon pozva sve pod šator, Dođite vamo, svi dođite vamo, Budo, dođi vamo, pozva popove da stanu na binu, direktora, našeg potpredsednika, popeše i decu u folkloru na binu, pop preko mikrofon upita, šta je sa Ljubom, Ljuba upita, a Cane, pop reče, da dođe i Cane. Grozdan naredi da se upali sveća, staviše tamjan u kadionicu, upališe, pade naredba, Tišina, čita se molitva, posle toga bacanje kamena, nadvlačenje konopca i tucijada.

Javi se prvi pop, Hristos vaskrese… blagosloven Bog naš… svi ponoviše Hristos voskrese… Izređaše se svi popovi, pa prvi pop manu kitom bosiljka po korpi sa ofarbanim jajima, Osveštaj Gospode ova vaskršnja jaja… nastavi drugi pop, manu bosiljkom, Osvećuju se ova jaja ovom svetom vodom, u ime Oca i Sina i svetoga duha, i treći pop se maši bosiljka, Osvećuju se ova jaja… Oče blagoslovi, amiiin!

Prota Grozdan najavi Visokog potpredsednika, za koga se odma videlo da je pripremljen, Dobar dan dragi domaćini i gosti, pripala mi je čast da sam ispred Grada i u ime gradonačelnika ovde danas sa vama, želim da pozdravim časne oce, učesnike, da zahvalim organizatoru na velikom trudu, danas je 27. Tucijada na Balkanu, grad Valjevo godinama podržava Tucijadu, i sve iskonske vrednosti, danas slavimo Vaskrsenje Gospodnje, pobedu života nad smrću, još jednom, Hristos se rodi, popovi ga munuše, prota zinu, zinu i Visoki potpredsednik, Izvinjavam se, Hristos vaskrse!

Prota reče da to bila mala greška, pa uze pozdravi sve prijatelje koji podržavaju manifestaciju, koji je zagrevaju, a opština Valjevo najviše zagreva, hvala svima, hvala Budi, hvala Canu, Hristos vaskrse, predlog je da manifestaciju otvore članovi folklora, oni će tri puta reći, Hristos vaskrse, a svi će odgovoriti, Vaistinu vaskrse, i deca u narodnim nošnjama tri puta uzviknuše, Hristos vaskrse, a svi odgovoriše Vaistinu vaskrse. Pop Grozdan jošte reče da će sad bacanje kamena, pa tucijada.

Dok se baco kamen, u trpezariji bio ručak za goste, pre ručka molitva, Gospode pomiluj, Oče blagoslovi, amiiin, bio gulaš, bili jegnjeće i praseće pečenje, kupus salata, i bilo rakije i piva. Napolju se završi bacanja kamena sa ramena, završi se i nadvlačenje konopca, u muzičkoj šatri je tek počinjalo, na red došla takoreći himna, Nije bogat ko ima, i nikom ne daje/ Koji daje, narod kaže, i Bog mu pomaže… Na red dođe i umetnica u sapetoj zelenoj bluzi, koja je zavijala, Nije meni, nije meni… Neće meni, neće meni…

Poče takmičenje u tucanju jajima, žiri proveri jaje, pa dozvoli tucanje, pobednici idu u sledeću rundu. Žiri objavi jednu novinu, oni koji izgube, mogu ponovo da se prijave, i ponovo da se takmiče, samo treba da daju još 500 dinara. To uze da traje, od šatre, sa druge poljane, tuklo, Nije meni, nije meni…