Kada je preuzeo Ministarstvo za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić je u intervjuu za "Vreme" rekao da će obilaznica oko Beograda biti "komplet gotova" do kraja 2010, a Koridor 10 takođe "komplet" do 2012, da je "država sada stala iza tog projekta" a da je posebna garancija da će tako biti to što je predsednik Boris Tadić na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Do sada, međutim, od predviđenih 250 kilometara autoputa, izgrađeno je svega 47 – po dvadeset na jugu i severu i sedam i po oko Beograda. Očigledno, negde ozbiljno škripi.

Srbija je dobila sve kredite koje je tražila za puteve i železnicu i već ih otplaćuje, ali ih ne koristi. Naime, kad su potpisivani ugovori s međunarodnim finansijskim institucijama o kreditima, Srbija se obavezala da će snositi troškove eksproprijacije. Prosto, to je pravilo: međunarodni krediti se mogu dobiti, ali ne i povući dok se ne obave pripremne radnje, eksproprijacija i projektovanje. Krediti su odobreni za izgradnju, ne i za pripremne radnje – eksproprijaciju i projektovanje.

Novac za izgradnju, dakle, nije sporan, ali zato za eksproprijaciju jeste. Inače, prema planu, celokupna eksproprijacija trebalo je da se završi još prošle godine, za tu priliku promenjen je i zakon po kome nije obavezno zemljište platiti, već da može da se zameni, ali opet nije mnogo toga učinjeno. Prosto, projekat eksproprijacije nije završen, niti je novac za to obezbeđen. Navodno, u budžet za 2009. godinu je za eksproprijaciju omaškom umesto 130 miliona evra upisano isto toliko dinara.

NESKLAD: Sreća je te međunarodna pravila ne važe za finansiranje iz budžeta, jer da je tako ni ovo što je završeno ne bi bilo – ni započeto. Recimo, izgradnja deonice prema makedonskoj granici je započeta, sada već i završena, mada ne "kako je Bog rekao", a da ta dva osnovna uslova – projekat i eksproprijacija – nisu bila ispunjena: projektovalo se u toku gradnje, a eksproprijacija je bila na "dođem ti". Zbog toga je nadvožnjak na petlji kod Preševa "čardak ni na zemlji, ni na nebu": most je, doduše, izgrađen, ali se na njega kolima ne može, jer se na trasi prilaznog puta isprečila kuća. Izgrađena je pre pet-šest godina i to sa urednim dozvolama.

Kasni se i na radovima na mostu na Beški zbog nedostatka projektne dokumentacije, kasni se i na izgradnji obilaznice oko Beograda i tunela kroz Straževicu, delom zbog nedostatka para, više zbog projektne dokumentacije, a najviše zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.

Po ministru Milutinu Mrkonjiću, razlog za sve je "veliki nesklad", da "svako vuče na svoju stranu", da ima "mnogo komandanata" u izgradnji puteva, a da najmanje komanduje on, iako je po zakonu odgovoran za infrastrukturu. "Predsednik države se zaprepastio kad je čuo da ja ne komandujem izgradnjom puteva, nego svi komandujemo zajedno", rekao je Mrkonjić i dodao da je za dosadašnje kašnjenje na Koridoru 10 odgovorno dvoje ljudi "koji bi već bili smenjeni da ih neko nije uzeo u zaštitu".

STARI KADAR: Prema pisanju štampe, odnosno prema "dobro informisanim izvorima", potpredsednik Vlade Dačić i ministar Mrkonjić su u sukobu zbog direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka. Navodno, Dačić je za smenu Drobnjaka, a Mrkonjić, kao, nije, ali da su Dačiću, opet kao, "ruke vezane" jer Mrkonjić je vođa stare, tvrde struje u SPS-u i Dačić ne želi da ulazi u sukob s njim do skupštine stranke. "Dobro informisani izvori", ako nisu izmišljeni, ozbiljno su omašili: kako se svojevremeno poverio ovom novinaru, Mrkonjić bi Drobnjaka smenio "još onomad" da ne trepne, ali da ne može jer nije u njegovoj, već u ingerenciji Vlade, a u Vladi ga "neko štiti". Ko ga štiti i zašto, pitanje je.

Činjenica je da je predsednik Upravnog odbora "Puteva Srbije" Zoran Lilić, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, i ako je neko predvodnik "tvrde struje SPS-a" od koje Dačić zazire, on je. Takođe, Lilić je "oficir za vezu" Srbije sa Libijskom Džamahirijom, a Srbiji su te veze važne, tako da njegov uticaj na kadrovsku politiku nije samo unutarpartijski, već je i pobočno podržan. Činjenica je, takođe, da potpisivanju ugovora o rekonstrukciji "Gazele" posle dvogodišnjeg natezanja oko povlačenja kredita Evropske banke za obnovu i razvoj nije prisustvovao ministar Mrkonjić, već Zoran Lilić, kao i da je sadržaj tog ugovora poznat samo potpisnicima.

KONSENZUS: Docnja u izgradnji Koridora 10 bila je predmet petočasovnog sastanka koalicionih partnera. "Na sastanku koalicije sam rekao da smo najodgovorniji ja, Oliver Dulić i Verica Kalanović. Kriva je i Vlada umereno, ali još nije kasno da se završi taj posao. Ova vlada je učinila mnogo, jer je došla na potpuni haos", naglasio je Mrkonjić. "Mene ne treba da uče šta su rokovi, treba da me puste da radim, da sam vodim posao, da sam kažnjavam i smenjujem prvo direktore pa onda sve druge odgovorne", kaže.

Ergo, ponovo je dogovoreno da će Koridor 10 biti završen 2012, ali da će on, ministar za infrastrukturu, ubuduće biti komandant parade i da može da deli "crvene kartone" za do sada loše urađen posao.

Na istom sastanku razgovaralo se i o podeli "Telekom kolača". "Mi ćemo da napravimo Koridor 10, jer nam je predsednik države dao podršku i rekao da je to prioritet. Što se tiče regionalnih autoputeva, koji će se finansirati iz novca od prodaje Telekoma, ne treba biti u iluziji: to ne može da krene za godinu i po dana. To je skupa igranka. Ali, dogovoreno je da se bar krene, da centralna Srbija vidi da mislimo i na nju."

NA DUGOM ŠTAPU: Ta "skupa igranka" je izgradnja "šumadijskog prstena", autoputa od Beograda preko Kraljeva do Pojata. Ideja nije nova, samo je "gurač" promenjen: za svog vakta za nju se zalagao prethodni "kapitalni ministar" Velimir Ilić, sada ideju "gura" ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Iz raznih izvora se čuje da je na tom čuvenom petočasovnom sastanku dogovoreno da deo novca od prodaje Telekoma, 900 miliona evra, "ode" u tom pravcu, ali i na autoput Ruma–Šabac, pa na ovaj do Požarevca, Zaječara… "Suština je da li će od tog novca da se finansira i projektovanje i eksproprijacija. Matrica svih ovakvih projekata su izbori. I tu se slažem, ali se ne slažem da svaka dva dana menjamo strategiju. Čas idemo prema Dimitrovgradu, čas prema Čačku", kaže Mrkonjić.

Za izgradnju autoputa od Beograda do Boljara u Crnoj Gori zainteresovana je multinacionalna kompanija Enka iz Istanbula: radi su da finansiraju 60 odsto radova, ali da posao dobiju bez tendera. Dok ovaj tekst nastaje, predsednik i vlasnik ove kompanije Šarik Tar i prvi potpredsednik američke partnerske kompanije "Behtel" Voker Kimbel sa saradnicima razgovaraju sa potpredsednikom Vlade Dačićem i ministrom Mrkonjićem.

Sve to je, međutim, na dugom štapu: dobra volja za dobru volju, pare za pare, ali ni za te puteve projektanti nisu ni crtu povukli. "Za sto kilometara autoputa Pojate–Preljina treba minimum godinu dana za dokumentaciju idejnog i glavnog projekta. Ali, možemo da radimo po deonicama. Idealno mesto da se počne je obilaznica oko Kraljeva", objašnjava Mrkonjić. "Imamo tri velike projektantske kuće koje su osposobljene da kvalitetno i brzo pripreme projekte, tendersku dokumentaciju i obavljaju nadzor. To su Saobraćajni institut CIP, Institut za puteve ‘Beograd’ i Centar za projektovanje Vojvodine." A u te "tri projektantske kuće" od posla padaju "na nos" već godinu dana, rade produženo, rade i subotom, e da nadoknade sve ono što nije na vreme poručeno. "Osnovni problem je što sem idejnih projekata nismo imali nijedan kilometar glavnih projekata na autoputu Koridora 10, niti autoputa prema Crnoj Gori, a za Šabac–Ruma i Pojate–Preljina nema ni idejnih, ima samo generalnih projekata koji definišu koridor kojim će se pružati deonica autoputa", završava Mrkonjić.