U 11 časova 10. aprila otac Tadeuš je počeo službu. Bukvalno kroz nekoliko minuta počeli su da zvone mobilni telefoni, i sve je zahvatao užas od onog što su čuli. Prvo pozvonili drugovi iz Poljske. Niko ne veruje. Potom se odnekud javila nada da su svi živi, potom da je bar neko živ… U 12.15 nikakve nade nije ostalo. Služba je produžena. Otac Tadeuš je objavio da od tog minuta služi za upokoj žrtava Katinja i onih koji su upravo poginuli, pričala je reporteru lista "Izvestija" studentkinja Ljudmila Kacuba, član smolenskog kluba "Poljska škola" koja je učestvovala u komemorativnim događajima u Katinju.

Avion poljskog predsednika Tu-154-101 poleteo je iz Varšave za Smolensk u 7 ujutru (9 po moskovskom vremenu). Poljska delegacija od 88 osoba najvišeg ranga trebalo je da stigne u 11.30 na pomen povodom sedamdesete godišnjice streljanja poljskih oficira u Katinjskoj šumi.

Iz zone odgovornosti beloruskih dispečera Tu-154 izašao u 9.22 (10.22 po moskovskom vremenu). Neposredno pre toga, beloruski dispečeri su pilotu predali informaciju ruskih kolega o lošim vremenskim uslovima u Smolensku.

Na 50 kilometara udaljenosti od civilno-vojnog aerodroma "Smolensk Severni", kontrolor je obavestio pilote da je vidljivost manja od "meteominimuma" tog aerodroma i preporučio da avion ide na rezervni aerodrom (Moskva, Minsk ili Vitebsk). Posada je opet odlučila da produži za Smolensk što, kako pišu ruske novine, ne protivreči praksi – takva opomena na tom vojno-civilnom aerodromu za vojne pilote je naredba, a za civilne – preporuka i pilot odlučuje da li će ići na drugi aerodrom.

Aerodrom "Smolensk Severni" nema radio-navigacioni sistem ILS (Instrument Landing System), koji pri ograničenoj vidljivosti pomaže pilotima da navedu avion u predviđenu trajektoriju. Lokalno stanovništvo "Smolensk Severni" još ne naziva aerodromom – do oktobra 2009. na njemu je bio baziran "103. gardijski Krasnoseljski krasnoznameni (crvene zastave) vojno-transportni avijacioni puk imena heroja Sovjetskog Saveza V. S. Grizodube". Pošto je puk s transportnim Il-76 rasformiran, na "Severnom" je ostala letno-istraživačka stanica Smolenskog aviozavoda, isprobavali male avione i bespilotne letelice, koristilo ga je i rusko ministarstvo energetike, a poslednje godine saobraćaj na tom aerodromu je bio slab.

PUTIN KLEKNUO: U sredu 7. aprila na "Severni" su sleteli avioni premijera Rusije i Poljske Vladimira Putina i Donalda Tuska.

Putin je tog dana s Tuskom kleknuo pred mogilom streljanih Poljaka i zapalio sveću, a potom rekao: "Tim zlodelima ne može biti nikakvih opravdanja, u našoj zemlji je data jasna politička, pravna, moralna ocena zlodelima totalitarnog režima. I takva ocena ne podleže nikakvim revizijama."

Kad je na komandu oficira "Slava bogatirjam!", a ta reč se prevodi na ruski sa "heroji", i kad je na to odgovorila počasna četa i zapevana poljska himna, najglasnije je pevao premijer Donald Tusk, koji će tu reći: "Za mene to je prelom, zato što ja taj dan smatram veoma važnim. Znam da je s tačke gledišta Vladimira Putina to takođe prelom. Po njegovim rečima, Rusija i Poljska učinile su važan korak na putu ka pomirenju."

Pre tog događaja ruski državni TV kanal Kultura prikazao je, na Veliki petak, pre tri godine snimljen film Katinj Andžeja Vajde. U Katinjskoj šumi stradao je i njegov otac, koji je bio oficir poljske armije iz Krakova.

Putin i Tusk su položili kamen temeljac i prisustvovali svečanom bogosluženju u čast izgradnje crkve pokajnice Vaskrsenja Hristovog u Katinju. Sve molitve, i pravoslavna i katolička i mojsijevska i muslimanska, počinjale su na poljskom, a onda je svako nastavio na svom jeziku.

Onda su dva lidera prešli na susednu poljanu, na kojoj stoji drugi spomenik —nevelika granitna stena na kojoj piše da su na tom mestu u maju 1943. hitlerovci streljali 500 sovjetskih zarobljenika.

Pored istorijskih podsećanja, premijeri su se tada dogovorili o dugoročnoj dostavi ruskog gasa Poljskoj do 2037. i o tranzitu gasa preko teritorije Poljske do 2045. Među prisutnima viđeni su i predstavnici Rosnjefta.

Tri dana posle tog osveštanja, u subotu 10. aprila u 11.30, poljskog predsednika čekali su na pomenu na Poljskom katinjskom groblju, gde leži 4421 poljski oficir streljan u Katinjskoj šumi 18 kilometara udaljenoj od Smolenska. Trebalo je sa suprugom da poseti i ruski deo memorijala, da položi vence na grobove 8150 streljanih sovjetskih građana, a po podne da se sretne s poljskom dijasporom Smolenska. U govoru koji je bio pripremio pominjao je put pomirenja i odavao priznanje Rusiji za otkrivanje istorijske istine.

Od oko 800 Poljaka koji su krenuli na komemoraciju žrtvama u Katinju, oko 400 je tamo otišlo specijalnim vozom u petak ujutru. Tog jutra, 10. aprila u 9.15, na "Severni" je sleteo Jak-40 s poljskim novinarima iz Varšave. Nešto kasnije, zbog pogoršanih vremenskih uslova ruski vojni Il-76 upućen je na rezervni aerodrom i on je, za razliku od poljskog pilota, morao poslušati naredbu kontrole leta.

BREZA: Kontrolori na "Severnom" su u subotu pre 11 primetili da predsednički avion iz Varšave na 1,5 kilometara od aerodroma povećava brzinu poniranja, da se spušta ispod "glisada", optimalne trajektorije spuštanja, i naložili posadi aviona da pređe na horizontalni let, a pošto posada nije ispunila nalog, kontrolor je nekoliko puta poslao poruku da se avion uputi na rezervni aerodrom. Po izjavi rukovodioca letenja na "Severnom" Pavla Pljusnina, pilot poljskog aviona je rekao da mu gorivo dozvoljava još jedan pokušaj sletanja, a ako ne uspe, ide na rezervni aerodrom. U tom slučaju poljski predsednik bi kasnio na memorijal…

Poljski javni tužilac Andžej Šeremet negira da je na pilota vršen pritisak, što je spekulisala štampa na osnovu jednog ranijeg slučaja. Naime, kada je Kačinjski 2008. zajedno sa liderima Ukrajine, Litvanije i Estonije leteo u Gruziju, on je zapovedio pilotu da sleti u Tbilisi, ali je tada poljski pilot odbio da se potčini naredbi šefa države i avion je prizemljen u Azerbejdžanu, a lideri četiri države u Tbilisi su došli automobilima. Kačinjski je ukorio pilota rekavši da piloti moraju da budu hrabri i da će razgovarati kad se vrate kući. Pilot je navodno bio u depresiji, ali nije disciplinski kažnjen, naprotiv, dobio je medalju.

Aerodrom "Smolensk Severni" je vojni objekat i nema sertifikaciju o "meteominimumu" Međunarodne organizacije civilne avijacije, ICAO. Međudržavni avijacioni komitet ZND je po svojim kriterijumima svrstao taj aerodrom u najnižu kategoriju, što znači da je sletanje moguće pri vidljivosti ne manjoj od 60 metara po visini i 600 metara po horizontali. Meteorološke prilike su se pogoršale oko 10 časova toga dana: kada je počela da se spušta magla vidljivost je bila oko 400 metara, a po normativima za taj aerodrom neophodno je 1000. Temperatura vazduha bila je plus 1 stepen Celzijusa, vetar jugoistočni brzine 3 metra u sekundi. Avion se spuštao niz vetar. Očevici govore da je čak petnaestak minuta kružio nad Smolenskom, da je zvuk aviona bio nejednak i da su, kad se spustio niže, nagađali: "Nije naš, naši su svi plavo-beli, a ovaj je crveno-beli…" Oko 10.50 po moskovskom vremenu, avion je zakačio u osam metara visoku brezu, 150 metara udaljenu od početka sletne staze aerodroma "Smolensk Severni". U tom trenutku trebalo je da se nalazi na visini od 60 metara. Survavajući se na levu stranu, 53 tone težak Tu-154 pokosio je prorez od nekoliko stotina metara kroz šumu u mestašcetu Pečersk, na samoj severnoj ivici Smolenska. Tragedija je odnela 97 života, spasioci nisu pronašli nijednog preživelog, a tek svaki peti mogao je da bude prepoznat.

Po položaju tela izgleda da se Leh Kačinjski u trenutku katastrofe nalazio u "predsedničkom apartmanu" u prednjem delu aviona, a da je njegova supruga sedela u repu aviona, kuda je verovatno otišla da popriča s drugim putnicima – rođacima žrtava iz Katinja. Tela onih koji su bili u repu izgorela su više od drugih. Mariju Kačinjski identifikovali su dva dana kasnije u Moskvi, po venčanom prstenu s gravirom.

Reporter "Izvestija" opisuje gostionicu "Centralnaja" u noći od subote na nedelju, u kojoj na ulazu stoji automat za čišćenje cipela. Kako se uključi, jasno je da neko dolazi s mesta nesreće. Svu noć su tu primali poljske diplomate koji su doletevši u Smolensk odlazili pravo na polje, a potom, potreseni onim što su videli, ulazili u gostionicu. Poljski genkonzul Stanislav Sokul došao je u crvenim gumenim čizmama do kolena. Na pitanje o utiscima s mesta katastrofe kaže: "To je pravi košmar. Verujte, bolje vam je da to ne vidite…"

"Gazeta viborča" u reportaži s lica mesta posle nesreće pod naslovom "Ta prokleta ruska šuma" (Ten przeklęty rosyjski las) piše kako se na mestu nesreće videlo da je trava spržena, kako je prokleta ruska šuma gorela kada je pao ruski avion kojim su poleteli ljudi iz najviših krugova poljskih vlasti u čast sećanja na druge Poljake, na koje su u ovoj šumi Rusi pucali pre sedamdeset godina, kako je uveče Putin među razbacanim leševima u kršu otpadaka od aviona najpre klimajući glavom slušao šta ima da mu kaže ministar za vanredne situacije Šojgu, kako su uveče Putin i Tusk, koji je doleteo preko Vitebska, čekali Lehovog brata Jaroslava, kako je ovaj odlučio da brata potraži sam, sa sveštenikom, kako su se ovi, upalivši sveće na skršenim krilima aviona, ponašali tako dirljivo jedan prema drugom da je to izgledalo kao da u toj nesreći Rusija i Poljska prelaze put u svojim odnosima za koji je potrebno sto godina.