Svi znaju za Svetsko prvenstvo u tucanju jajima koje se za Uskrs održava u Mokrinu, tamo bio i ministar kulture plus ti informacioni sistemi Predrag Marković, i to sedmi put i zaredom, ali prvi put kao ministar, i ka’no ministar rek’o da on podržava nematerijalno nasleđe koje čini naš identitet. Tog tucanja jajima, na nivou nematerijalnog nasleđa koje čini naš identitet, nije bilo samo u Mokrinu, bilo ga i u selu Oglađenovac, 30-ak kilometara od Valjeva, gde prota Grozdan već 15. put organizov’o Vaseljensko prvenstvo – tucijadu na Balkanu. Kako knjige popa Grozdana kažu, Tucijada obnovljena 1997. godine, da bi 2001, nakon posete vladike Lavrentija, bila proglašena za Evropsko prvenstvo, sve je dalje napredovalo i 2008. joj je nadenuto ime Vaseljensko prvenstvo. Knjige popa Grozdana još kažu da postoji inicijativa i za podizanje Spomenika jajetu, "čija visina ne sme biti manja od prosečne visine čoveka, najrazumnijeg bića na zemlji". Za sada je pobednik dužan da jaje razbije o crkvena vrata, i pojede ga, a kada spomenik bude postavljen, pobednik će svoje jaje razbiti o Spomen jaje, po taj scenario predviđeno i kako: "Pobednik će kroz špalir hitati ka Spomen jajetu, biće to susret pobednika Tucijade, čiji mandat traje godinu dana, i Spomen jajeta, večitog pobednika Tucijade i simbola Hristovog vaskrsenja."

RADIĆEMO, RADIĆEMO: Eto nas u taj Oglađenovac, na brdu, gde crkva. Tu crkva, parohijski dom veći od crkve, razapet transparent "Vaseljensko prvenstvo, tucijada na Balkanu, www.crkva. org.rs". Pred Parohijski dom mala od drveni’ talpi bina, na njoj sto, na stolu svećnjak, bosiljak, sve ograđeno trakom na kojoj specijalno ispisano Tucijada. Na zidu Doma zalepljen program, na zidu na beli hamer spisak sponzora, na beli hamer i spisak medijskih prijatelja Tucijade, kojima Odbor čestita praznik. Na taj hamer ima Radio Čava Osečina, ima Radio Link, ima Radio Raša Ešinger, ima i imena štampanih medija, ali nigde nema da i "Vreme" prijatelj manifestacije, reporter uloži protest kod domaćina, prote Grozdana, on iskomandova, jedan na onaj spisak, plavim flomasterom, dopisa, "Vreme" – Beograd.

Reporter uze radosno vidi šta ima još, završeno bacanje kamena s ramena, u toku nadvlačenje konopcom, stade da se rimovano javlja vaseljenski čuvar tradicije Dragiša Simić, Pesma, igra, i vera u Boga/ to je snaga naroda srpskoga… U sve to reporter nabasa na dvojicu koji su angažovani na izradi Spomenika jajetu, jedan, imena Veroljub Knežević, uze referiše, jaje je sada visoko 2,3 metra, 1,9 u najvećem prečniku, površina 9,5 kvadrata, 14,5 tona, kamen granit. Uradili 50 posto posla, gromada bila nepravilnog oblika, već dve godine ne rade ništa, ne da pop pare, kol’ko puta pit’o, Oćemo li nastavljati, pop samo veli, Radićemo, radićemo, vidi on, nema od toga ništa. Sve zavisi od popa, dve godine nisu pipnuli, bila gromada od 26 tona, sad je 20, kad kompletno urade biće 14,5 tona, nastavi referiše Knežević, na kuvanom jajetu pokazuje kol’ko će bude visoko, kud se meri najveći prečnik… Uključi se i Milomir Rosić, Šabački put br. 170, koji obeć’o kamen za postolje, on je poklonio ovde muzeju mač, koji ko zna kol’ko godina ima, stupu za kafu, i ‘voliku kašiku, drvenu, nije tražio od popa potvrdu, šta će mu potvrda. Ima on i slike iz Australije, kad kao džokej osvojio nagradu od milion dolara, ima i sliku sa kengurima, ima sve napismeno, ima sliku Aboridžinca sa četvrtastom glavom, to je na engleskom, Aboridžinac, ne zna kako se kaže na našem, mnogo lepa slika, Australija sa ovcama, urođenik sa četvrtastom glavom, u nos ima ono od zuba, mnogo lepo, može i za novine…

Radosno nastavimo dalje, jedan imena Đojimir uzeo hvali protu, ovo je samo da poželiš, vri od ljudi… Mirko Vasić uzeo pokazuje kako se proba tvrdoća jajeta, na licu mesta demonstrira, tuca vrh jajeta o zube. Kazuje i kako bira jaje, najbolje je jaje koje kokoška snese u sedam dana, kad nakupi kalcijuma, svako jaje mora da se proba, nema on ta jaja, ide po komšiluku, kod sirotinje, gde se ne ‘rane kokoši, gde u deset dana kokoš snese jedno jaje, ili prvo jaje koje kokoška snese, e to je puno kalcijuma… Onaj vaseljenski Dragiša što čuva tradiciju uze vodi umetnički program, najavi dečji folklor u kome potomci Vojvode Mišića, iskoristimo pitamo protu Grozdana o sve, on reče o sve, da će biti osvećenje jaja, da će sve pozdraviti Namesnik podgorski. A što se tiče Tucijade imade kaže da sve sami organizuju, uz pomoć prijatelja, država kaže da to spada u veru, Crkva ih smatra za kulturu, treba da i’ razvrstaju pa će valjda biti neke pomoći, daće bog, najvažnije da narod podržava…

MEGDAN JAJIMA: Prota posavetova reportera da obavezno uzme od Namesnika izjavu, na zelenu travu istrčaše mlade Romkinje iz ansambla Regina, jedan sa šešir zapeva, Kad se Ciga zaželi medeni kolača/ on pošalje Ciganku u selo da vrača… Sve se nastavi sa Đelem, đelem, Prota uze predstavi popa koji pobedio u bacanju kamena s ramena, uze da sve povlači u parohijske odaje gde sa taj Odbor za dugačak astal stade piše diplome, razvrstava pehare za pobednike. Tamo pred binu se javi guslar, javi se sa svoj repertoar i grupa "Kolubarke", u’vatimo, Dok Mile prepreke savlada/ čini mi se umreću mu mlada…

Vaseljenski čuvar tradicije Dragiša podviknu, Zaklinjem se duhom pradedova/ krstom iznad njihovih grobova/ Sačuvaću sjaj srpskoga sela/ opankom me Srbija zaklela, na onaj sto na talpa bini stadoše iznose svećnjake i kandila, korpe sa našaranim jajima, pop Grozdan uze sve to nadgleda. Voditelj objavi da će biraju najlepše našarano jaje, žiri popova proglasi koje jaje najšarenije, svi popovi stadoše na tu talpa binu, upališe sveće, tamjan, kandilo, Blagosloven bog naš… aaamin, pop Grozdan otvori knjigu, dodade mikrofon Namesniku, ovaj bosiljkom poškropi jaja pa se nastavi, Osvećuju se jaja ova osvećenom vodicom ovom, u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, aaamin… Mikrofon do’vati pop Grozdan, Zahvaljujemo braći sveštenicima koji su izvršili osveštenje jaja, našem namesniku Podgorskom, proti Radenku koji je ovde došao, drugom proti Aleksiću, koji su ovde čitali molitvu i blagoslovili ova jaja i sve vas, dragi učesnici, dobro nam došli, i živeli. Sve pozdravi i Namesnik, svima prenese arhijerejski blagoslov episkopa Milutina, pozva protu Grozdana, kao prvog domaćina, na megdan jajima. Popovi međusobno podeliše megdan jajima, pop Grozdan objavi da Namesnik pobedio, intervenisa jedan od popova u koga ostalo čitavo jaje, Grozdan se teška srca ispravi, Namesnik je drugo mesto…

Onda bi da deca trče sa jajetom u kašici, i tu bi pobednik, voditelj objavi da počinje takmičenje u tucanju, ima preko 150 takmičara, neka za medije bude preko 300. Žiri zauze mesto za stolom na talpa bini na kome bio krst, bosiljak i ostali pribor, takmičari uzeše izlaze, dva po dva, dve po dve, to uze traje, primetimo da Onaj stručnjak za tvrdoću jaja ispade u drugom kolu, u sve bio prota Grozdan koji svima čestit’o plus sa nešto malo i crno sve snim’o i slikav’o. To sa tucanje i slikavanje uze da se nastavlja, mrdnemo uzbrdo, mali ringišpil, šatra sa muziku, sve ispalo iz šatre u to kolo, violina samo cijuče, čini ccc, još dalje muzika na otvoreno, tu pevaljka, koja veli Šta je jablan među borićima/ to je moj dečko među mladićima, tu pevač njojzi vaseljenski odgovara, Kaži svima sele/ Srbi se vesele/ Kaži svima rode/ Srbi kolo vode… Vrnemo se nazad, ono tucanje ni blizu kraja, pop Grozdan stao na binu među ta jaja, svetu vodicu, bosiljak, pa sa ono malo i crno ćereslo i dalje samo snima, slikava i svakom i ponaosob najradosnije čestita. Uze da nas sustiže i prati Onaj seljak što hvalio protu, Vidiš li lolo kako se jede i pije, nije kriza, nije, nije…